Ђукановић од либерала украо идеју, а од народа државу
1 min read
Мило Ђукановић
Девету годишњицу од проглашења независности Црне Горе родоначелници те идеје, Либерални савез и њихов лидер Славко Перовић дочекују изопштени из политичких токова, а на власти је и даље Мило Ђукановић, који им је преотео суверенистичку оријентацију због које их је својевремено прогонио и оптуживао за издају, саопштили су сагововорници „Дана“, коментаришући Ђукановићеве политичке „лупинге“ од великог заговорника Југославије и заједничке државе са Србијом па до поборника независности којој се својевремено жустро противио.
Некадашњи либерал, предсједник Центра за политичку едукацију Драгиша Јањушевић, казао је даје Ђукановић од Либералног савеза брутално отео идеју независности, а од грађана државу.
„Од оснивања ЛСЦГ 1990. године ДПС се на све начине трудио да уништи ту партију са програмског и функционалног аспекта. Сјетимо се кампање за изборе у децембру 1992. године, барикада у Бијелом Пољу када су активисти ДПС-а онемогућили либералима улазак у град. Исти сценарио поновио се у мају 1998. године у Беранама. Био је то континуирани удар на изворне носиоце суверенистичке идеје“, навео је Јањушевић.
О тадашњем односу Ђукановића према либералима и идеји независниости најбоље свједочи његова изјава из 1993. године. Док је Перовић предводио ЛСЦГ и залагао се за осамостаљење Црне Горе, Ђукановић је величао српство и Југославију.
„Поносни смо на српско поријекло и црногорску државност, на славну историју српског народа. Зато и вјерујемо у заједничку будућност и просперитет. Поручујем Либералном савезу и неким другим мање утицајним партијама које се врло залажу за отцјепљење да су освојили 12-13 одсто бирачког тијела, па им се управо толико и поклања пажње“, говорио је тада Ђукановић.
Мрзио шах због шаховнице
Јањушевић подсјећа да је у то доба Ђукановић либерале називао Шпегељевим сарадницима, усташама и помагачима у остваривању НДХ.
„Након тога је ДПС кренуо у стварање државне заједнице Србија и Црна Гора 2002. године. Тада су либерали етикетирани као четници и сарадници Војислава Коштунице. Све се то дешавало зато што ЛСЦГ никада ДПС-у није одговарао као политички савезник јер не би пристали на стварање монополистичке приватне државе. Зато је ДПС учинио све да ЛСЦГ замрзне дјеловање и практично нестане са политичке сцене“, закључио је Јањушевић.
Почетком деведесетих Ђукановићу су сметали и припадници Савеза реформских снага Анта Марковића, такође заговорници независне Црне Горе. У јулу 1900. године оптужио их је да нуде „политику агресивног антикомунизма и готово патолошке србофобије”.
„Иза невјештих реформских маски лако је препознати протагонисте бивше, од народа одбачене, политике неколико младих, незадовољних властохљебника, шачицу црногорских -националиста, шачицу сулудих исламских фундаменталиста и албанских сепаратиста, који свом народу нуде мржњу“, оптуживао је Ђукановић оне на чијој ће идеји касније себи обезбиједити опстанак на власти.
Ђукановић је, такође, позивао на одбрану Косова и Метохије „свим средствима“.
„На Косову је нападнута Југославија. Косово је бедем српског и црногорског народа које не може пасти док је нас и покољења наших потомака. Небројено пута смо рекли, Косово се мора бранити свим средствима“, говорио је Ђукановић у јулу 1990. године.
Док је Славко Перовић почетком деведесетих држао антиратне митинге, Ђукановић је поручивао да „због шаховнице мрзи шах“.
„Поход на Дубровник је сврсисходан и свако супротно становиште је издајничко. Не може се махати гранчицама мира док се српски народ по Хрватској коље, масакрира, силује, док им се пале куће и уништавају имања само зато што су Срби. Рат се не добија дезертерством, већ мобилизацијом. „Шах сам омрзнуо од њих и њиховог подаништва шаховници и младој демократији типа калашњиков. Наметнути рат ћемо добити, баш као што смо све такве противнике побјеђивали током цијеле наше историје. Овог пута ћемо завршити заједнички живот с њима и раскинути све контакте, надам се за сва времена“, причао је 1991. године Ђукановић.
Величао Милошевића па му забио нож у леђа
Прижељкивао је и другачије границе са Хрватском од оних које су „исцртали приучени бољшевички картографи“. У јуну 2000. године јавно се извињавао Хрватској „за сву бол, сва страдања и све материјалне губитке које им је нанио било који представник Црне Горе у саставу ЈНА у тим трагичним догађајима“.
У мају 1998. године, уочи парламентарних избора, Ђукановић је поручивао да се „због вјековних братских веза, заједничке крви у свим ратовима проливене, због вјековног сна најбољих Црногораца и Србијанаца, због извјесно боље заједничке будућности. Црна Гора отвореног срца опредијелила за живот у заједничкој држави са Србијом“.
Након тога мијења политику преотимајући програм ЛСЦГ и постаје заговорник црногорске независности присвајајући кључне заслуге себи и Демократској партији социјалиста.
Ђукановић није пропуштао прилике да велича и Милошевића.
„Слободан Милошевић је нешто најбоље што се могло десити Југославији у овом тренутку, када повампирене фашистичке снаге у Хрватској и Словенији покушавају да униште све оно што је створено од 1945. године до сада. Поносан сам да у овим историјским тренуцима могу да будем раме уз раме са њим у одбрани тековина револуције“, рекао је 1992. године Ђукановић.
Због политичких интереса касније се окренуо против Милошевића, којег већ 1997. године назива „превазиђеним политичарем“.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Zvanicna Italija je izracunala da je u vrijeme Drugog svjetskog rata vojska Italije osudila i ubila za odmazdu u Jugoslaviji-Montenegro-Crna Gora -Dalmacija -Slovenija -Grcka -Albanija i Africi-Etiopija 1283 osobe,to su zrtve za koje kazuda treba suditi italijanskim oficirima na tim zaposjednutim teritorijama .
Tako navode da su glavni i odgovrni za ubijanje i strijeljanje u Jugoslaviji Mario Roata i pirco Biroli.dalje navode da su odgovrni za ubistvo 800 civila u Jugolsaviji,zatim nabrajaju dalje Francuska 85,misli se na ljude iz tih zemalja na drugim frontovima,Engleska 188 i Grcka 191,ostali dio otpada na front u Africi,ako sam dobro sabrao to je 19 civila Etiopija.To su zvanicne zrtve za koje su u Italiji proglaseni krivci izvan granica Italije.
Crna Gora, iščaurena iz jedne kolijevke satkane vrlinama, dostojih najvećeg priznanja i najveće muškosti, stupa danas visoka čela, svjesna svoje sigurne budućnosti, sigurna da ima uzase iskrena, moćna i plemenita prijatelja, veliku Fašističku Italiju, koja danas oružjem u ruci vodi svetu borbu za prava naroda.
Slobodna Crna Gora novi je dokaz iskrenosti te borbe, koju je Duče pokrenuo pred dvadeset godina, da bi uništio sramne plodove Vesalja. Oslobođena od neprijateljskog jarma, juče, svečanim činom udarila je osnove obnovi svoje države i izrazila želju stupanja crnogorske Nacije u akcionu sferu Rima.
po ovome sto pise Cetnik u stvari iznosi govor na svecanoosti povodom proglasrenja tada izgleda da je bio neko neko prije Djilasa sto je proglasio naciju,znaci ipak Djilas nije prvi,to se mora uzeti kao istoriska istina,ali komunisti su htjeli te lovorike sebi pripisati,evo vidimo da nije tako.
Sabor proglasio nezavisnu Kraljevinu Crnu Goru
Rano izjutra 12. jula 1941. godine organizatori i učesnici Petrovdanskog sabora su istakli na Dvoru kralja Nikole crnogorsku državnu zastavu, a njoj su »činile počast« sa desne i lijeve strane dvije italijanske zastave. Sviralo je 120 italijanskih muzičara. Sabor je počeo rad u 10 sati, u zgradi Crnogorskog Kraljevskog pozorišta »Zetski dom« na Cetinju.
»Glas Crnogorca«, br. 9 od, 13. jula 1941. godine, u članku pod naslovom »Crnogorski Sabor proglasio je slobodnu i nezavisnu Kraljevinu Crnu Goru«, opisuje čitav tok svečanog zasjedanja Crnogorskog sabora, 12. jula, u dvorani Zetskog doma, navodeći slijedeće:
»Crnogorski narod je danas doživio dan, koji će ostati nezaboravan, a možda i najznačajniji, u njegovoj nacionalnoj istoriji. Vjerni svojim tradicijama, ti ponosni i gordi gorštaci, koji su vjekovima znali, junačkim srcima, da se suprostave neprijatelju, u nejednakoj borbi, umjeli su da sačuvaju vjeru u bolju sudbinu, koja ih je danas podarila najvećim danom: slobodom, pravdom i nezavisnošću.
Crna Gora, iščaurena iz jedne kolijevke satkane vrlinama, dostojih najvećeg priznanja i najveće muškosti, stupa danas visoka čela, svjesna svoje sigurne budućnosti, sigurna da ima uzase iskrena, moćna i plemenita prijatelja, veliku Fašističku Italiju, koja danas oružjem u ruci vodi svetu borbu za prava naroda.
Slobodna Crna Gora novi je dokaz iskrenosti te borbe, koju je Duče pokrenuo pred dvadeset godina, da bi uništio sramne plodove Vesalja. Oslobođena od neprijateljskog jarma, juče, svečanim činom udarila je osnove obnovi svoje države i izrazila želju stupanja crnogorske Nacije u akcionu sferu Rima.
Vaskrsla Crna Gora obnovila je ovim istorijskim svečanim činom ostavštinu svoga prvoga Kralja.
Cetinje, istorijska prijestolnica crnogorske države, ustala je danas, zorom, uz zvonjavu zvona. Zastave su se vile na svim kućama i nadleštvima, i мada je jutro bilo kišno zeleno-siva uvala podno cetinjskih gora, oživjela je nobičnim šarenilom boja. Narod, koji se okupio oko pozorišta, stare zgrade u kojoj je zasijedao Sabor, ozarena lica iščekivao je početak svečanosti.
Tačno u 10 sati, u pozorištu, u kome su već bili sakupljeni pretstavnici cijelog crnogorskog naroda, izabrani između književnika, umjetnika, naučnika i ljudi koji su dali mnogostrukih dokaza za ideju crnogorstva, započelo je svečano zasijedanje Sabora.
Pred pozorištnom zgradom nalazile su se dvije komanije Crnih košulja, 18. divizije »Mesina« sa muzikom. U času kada je Nj. E. Visoki Komesar za Crnu Goru, grof Serafino Macolini, silazio sa svojom partnjom iz zgrade bivše Banovine, kompanije u stavu mirno, odavale su počast, a u isto vrijeme muzika je intonirala »Đovinecu«. Visoki Komesar pošto je izvršio smotru počasnih četa i pošto je pozdravio emblem kompanija, uputio se u pratnji brigadnog generala, komandujućeg jedne divizije, g. Tuči-ja, u pozorišnu zgradu, pozdravljen aklamacijom sabora i naroda, koji je, uz pretstavike italijanskih vojnih i civilnih ličnosti dupkom ispunio pozorište.
Crnogorske i italijanske zastave prekrivale su ložu i pozornicu, koje su, uz ponosne nošnje narodnih pretstavnika, davale raskošni izgled bogato rasvijetljenoj dvorani.
Ulazak ekselencije Macolinija pozdravljen je produženim aplauzima i poklicima Italiji i Crnogorstvu. Zasjedanje Sabora, koje je odmah zatim otvoreno, započelo je objavljenjem rada Sabora od strane pretsjednika g. Mihaila Ivanovića, velikog crnogorskog patriote, starog i vjernog saradnika Kralja Nikole.
Riječ je zatim uzeo zvanilčni saborski govornik, isto tako stari saradnik kralja Nikole i dva puta Ministar Kraljevine Crne Gore g. Sekula Drljević«, piše, uz ostalo, »Glas Crnogorca« u svom izvještaju na prvoj stani.
Zasjedanju Petrovdanskog crnogorskog sabora su bili prisutni civilni komesar grof Serafino Macolini, komandant italijanske divizije »Mesina« general Karlo Tući, kao i drugi italijanski vojni predstavnici i civilni funkcioneri.
Predsjedništvo Petrovdanskog crnogorskog sabora činjeli su: dr Sekula Drljević, Jovo Popović, prota Simo Martinović, Dušan Vučinić, Tomo Kršikapa, dr Ivo Jovićević i Mihailo Ivanović, koji je izabran za predsjednika Sabora. Sekretar Sabora bio je Staniša Mučalica. Za dva posebno postavljena stola sjeli sui italijanski fuknkcioneri, Macolini i ostali.
Na zasjedanju Petrovdanskog sabora grof Macolini je sa svitom sjedio na desnoj strani od Predsjedništva Sabora, koje su sačinjavali članovi Savjetodavnog vijeća (Consulta), odnosno Komiteta za nezavinost Crne Gore.
Za predsjednika Petrovdanskog crnogorskog sabora izabran je Mihailo Ivanović, a »zvanični saborski govornik« bio je član Predsjedništva sabora i Savjetodavnog vijeća Crnogoraca, ideolog i faktički vođ Crnogorske stranke i bivši crnogorski ministar, dr Sekula Drljević. Kratak pozdravni govor održao je i Mihailo Ivanović.
Redakciji portala i njenim citaocima zelim srecan dan drzavnosti.DA JE VJECNA CRNA GORA!!!
Hvala Draki samo kažu ljudi da ništa nije vječno izuzev interesa (pardon-INTERESNIH GRUPA)
Само то украо??
pripravnik u džemperu tek počeo da vlada i od liberala KUPIO ideju tako što su oni postali biznismeni, a vlast mu postala slast i ne žali TUĐE živote i narodne pare, PREVLAKA, novinari….. BOG sve gleda i sudi kad narod neće ili ne smije