Арза: 16-та годишњица НАТО „поклона“ – 90 кг уранијума Боки Которској
1 min read
Прије тачно 16 година, током злочиначког напада НАТО алијансе на нашу земљу, бомбардована је Арза забрањеном радиоактивном муницијом са осиромашеним уранијумом.
Тим поводом јавности се данас обратила организација „Српски соко“ из Херцег Новог који је подсјетио да том приликом није гађан никакав војни циљ, да није било потребе за употребом овакве врсте муниције.
„Нигдје у близини није се налазила ниједна војна јединица, чак се и ПВО јединица повукла са Луштице“, навео је Небојша Рашо представник ове организације и додао да је „На Арзу испаљено 300 пројектила са осиромашеним уранијумом. Милосрдни анђео није имао милости“.
На горњој мапи, путачом су означена мјеста на којима су пронађени пенетратори а звјездицама мјеста на којима је пронађено загађење осиромашеним уранијумом.
Према подацима Центра за екотоксиколошка испитивања (ЦЕТИ), на рту Арза на улазу у Бококоторски залив након НАТО бомбардовања евидентирано је око 87,9 килограма осиромашеног уранијума од којег је око 90 одсто касније уклоњено. Из ЦЕТИ-ја су потврдили да се на Арзи и даље налази максимално 10 одсто уранијумског материјала, што значи да око девет килограма материјала још увијек није уклоњено!?
И док надлежни увјеравају да је рт безбједан, невладини активисти упозоравају на могућу радијацију са рта, говорећи о трајним ефектима загађења, не само бомбардоване локације, пошто је вјетар честице могао разнијети десетинама километара далеко.
Можда је ова мрачна годишњица добар повод да НАТО активисти и пропагатори уласка у овај војни савез, објасне разлоге за контаминацију Боке Которске, умјесто што папагајски понављају мантру о тобожњи „бенефитима“ учлањења Црне Горе у овај ратни савез.
Коначно би неко из здравственог система морао изаћи пред грађане са јасним подацима о порасту канцерогених и других обољења, узрокованих НАТО агресијом на СРЈ.
Испаљено 31 хиљада уранијумских пројектила
Група наших стручњака и научника уз помоћ колега из расејања су још у септембру 2001. године организовали Међународну конференцију о еколошком опоравку тадашње СР Југославије (ENRY2001) на којој је било представљено 142 рада од 320 аутора из 21 земље.
У закључцима ове конференције је изнијето да је у току НАТО бомбардовања уништено 78 индустријских постројења, да је 45 енергетских постројења било уништено или оштећено, и да је као последица тога испуштено на хиљаде тона канцерогених, мутагених и токсичних хемикалија, укључујући бар десетак токсичних хемикалија које су одавно стављене на листу забрањених хемикалија према Штокхолмској конвенцији. Уз то је око 150 хиљада тона нафте и нафтних деривата и око 367 хиљада тона керозина било запаљено, више од 20 хиљада цивилних зграда је уништено, и испаљено је најмање 31 хиљада пројектила са осиромашеним уранијумом.
Процјене говоре да је у бомбардовању на територији Југославије искоришћено око 10 тона осиромашеног уранијума.
Пораст обољења
Иако се о употреби забрањене муниције ћутало током и после бомбардовања, од 2000. се то питање покреће и ван граница земље, док данас здравствени радници упозоравају на драстично повећан број обољелих од леукемије, лимфома и различитих облика тумора.
Тек после жестоког притиска је добијено признање да је коришћена муниција са осиромашеним уранијумом, али од званичника са Запада нико никада није потврдио везу са повећаним бројем малигних обољења.
Из НАТО су на питања о коришћеној муницији 2001. поручивали да „не могу да коментаришу“ повезаност употребе осиромашеног уранијума са смртним случајевима војника који су били у мисијама у БиХ и на Космету, јер се „научним студијама баве друге институције“.
Италијански војници који су били у мисијама НАТО директно су повезали осиромашени уранијум са драстично увећаним бројем појаве тумора у трупама, због чега су покренути и судски процеси.
Недавно су то питање покренули и војници из других земаља чланица НАТО, а о томе се у неколико наврата говорило и у Европском парламенту.
Подаци Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић- Батут“ објављени прошле године показали су да је у последњих десетак година број оболелих од леукемија и лимфома у Србији повећан за 110 одсто, док је број умрих од ових болести повећан за 180 одсто.
Стручњаци наводе да мора да прође одређени латентни период, који за леукемије и лимфоме износи у просеку седам и по година, док је за солидне туморе – карцином дојке, грлића материце, плућа, дебелог црева.. тај латентни период у просеку износи петнаест година, па се очекује нагли пораст обољења.
Грци и Бугари у мају и јуну 1999. слали извештаје да је зрачење код њих 30 пута веће у односу на природни фон, па је то доказ да су тоне радиоактивног отпада расијане по читавом простору Балканског полуострва.
У Црној Гори још нису публиковани подаци о канцерогеним обољењима, али је евидентно и непорециво да здравствени систем није кадар да да се избори са повећаним бројем обољелих.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Samo da pobijem tvrdnje gospodina gore koji je rekao da se tu slabo ko kupa..Nije tacno,imam priliku svake godine da ljetujem na Lustici, i Mirista koja su svega par stotina metara udaljena od Arze su prepuna turista, cak ima ljudi koji citavo ljeto provedu kampujuci tik ispod Arze. Ne pricajte dezinformacije..
ДРАГИ МОЈ МОДЕРАТОРЕ У ДЕСНОМ УГЛУ ПИШЕ ОДГОВОРИ НА КОМЕНТАР Е ПА ЈА САМ ОДГОВОРИО АКО НИСАМ У ПРАВУ ЗАШТО ПИШЕ ОДГОВОРИ . НИЈЕСАМ НИКОГА КОПИРАО ВЕЋ КОРИСТИО ТЕКСТ КОЈИ ЈЕ ОБЈАВЉЕН У СВИМ МЕДИЈИМА ЦРНЕ ГОРЕ И СР ЈУГОСЛАВИЈЕ МИСЛИМ ДА ТО НИЈЕ ЗАБРАЊЕНО А АКО ЈЕСТЕ ПРЕДЛАЖЕМ СТРИЈЕЉАЊЕ ЈАВНО И БЕЗ СУДА А ЗА ДУШЕВНЕ БОЛОВЕ НЕМАМ ПАРА ПА БОЉЕ ПОГИНУТ ЧАСНО.
Четник, ово што сте послали је вриједно свједочанство и зслужује мјесто на порталу. Молимо вас да прихватите да „Оставите коментар“ није мјесто гдје треба линковати и копирати, већ то је мјесто гдје коментаришете текст, став аутора, став изнијет у тексту.
GOSPODO SA PORTALA OBJAVIO SAM GOVOR MILA DJUKANOVICA IZ 1991 GDJE POZIVA NA KONACAN OBRACUN SA USTASAMA VI TO NIJESTE OBJAVILI PITAM ZASTO
PODSJEĆANJE NA IZJAVE MILA ĐUKANOVIĆA POVODOM 19 GODINA OD RATNIH DEŠAVANJA NA DUBROVAČKOM RATIŠTU
Crnom Gorom teče Zeta, uskoro će i Neretva U Crnoj Gori se danas obilježava 19 godina od ratnih dešavanja na području Dubrovnika, kada je tadašnja crnogorska vlast, na čelu sa aktuelnim premijerom Milom Đukanovićem, mobilisala oko 30.000 vojnika Jugoslovenske narodne armije sa ovih prostora. Kako se borba rasplamsavala, premijer je pojačavao intenzitet i ton svojih patriotskih govora. Tako je zabilježena i njegova čuvena izjava, koja je objavljena u „Pobjedi“ od 22. oktobra 1991. godine: „Pohod na Dubrovnik je svrsishodan i svako suprotno stanoviљte je izdajničko.Ć Tadašnji i sadašnji premijer svakodnevno je bodrio naše borce i „bombardovao“ ih patriotskim izjavama; one iste borce kojima danas sude u crnogorskim sudovima sudije i tužioci izabrani u Skupštini Crne Gore voljom vladajuće većine Đukanovićevog DPS-a, onog istog Đukanovića koji je govorio:
– Nametnuti rat ćemo dobiti, baљ kao љto smo sve takve protivnike pobjeđivali tokom cijele naљe istorije. Ovog puta ćemo zavrљiti zajednički život sa njima i raskinuti sve kontakte, nadam se za sva vremena. Nadam se da će se u toj diobi formirati nove državne zajednice u kojima ćemo živjeti, granice sa Hrvatskom povući pravednije i logičnije, nego љto su to uradili priučeni boljљevički kartografi, čiji je, izgleda, jedini cilj bio da nad Crnom Gorom, u dijelu Boke bude hrvatsko starateljstvo. Joљ ću vam samo ovo reći: Crnom Gorom teče Zeta, uskoro će i Neretva – govorio je premijer.
Jedna od njegovih čuvenih izjava je i kako se ne može mahati grančicama mira dotle dokle se srpski narod u Hrvatskoj kolje, masakrira, siluje, dok im se pale kuće i uniљtavaju imanja samo zato љto su Srbi.
– Rat se ne dobija dezerterstvom, već mobilizacijom. Hrvatska vlast je po svaku cijenu željela rat – i ima ga. Љah sam omrznuo od njih i njihovog podaniљtva љahovnici i mladoj demokratiji, tipa kalaљnjikov – poručio je Milo Đukanović, na Zimskom dubrovačkom festivalu, 1991. godine.
Ponosan je tada premijer bio i na predsjednika Slobodana Miloševića.
– Sve opozicione separatističke stranke u Crnoj Gori govore da smo vodili besmisleni rat, a ni jedna za to nema argumente. A argumenat je da nam je rat bio nametnut, bili smo napadnuti od strane hrvatske vojske. Miloљević je neљto najbolje љto se moglo desiti Jugoslaviji u ovom trenutku, kada povampirene faљističke snage u Hrvatskoj i Sloveniji pokuљavaju da uniљte sve ono љto je stvoreno od 1945. godine do sada. Ponosan sam da u ovim istorijskim trenucima mogu da budem rame uz rame sa njim u odbrani tekovina revolucije – govorio je Đukanović.
Nije premijer tada štedio ni crnogorskog pisca Jevrema Brkovića, pa je 1992. godine kada je napustio Crnu Goru, izjavio: „Svaki pametan Crnogorac i svaki poљten čovjek u ovoj zemlji sa prezirom pominje ime izdajnika Jevrema Brkovića, koji je iz lične sujete izdao svoj narod i sada daje antijugoslovenske izjave po Zagrebu, dok ustaљe, ponovo kao 1941. godine, krvave svoje kame na nemoćnim srpskim civilima.Ć
Kritikovao je premijer u tom periodu i malobrojne koji su govorili o strahu od srpske okupacije.
– Љto se tiče straha od Srbije, time se pokuљava politički manipulisati jedan broj ljudi, nasljednika ustaљoidne politike Sekule Drljevića i Savića Markovića Љtedimlije, politike razbratniљtva sa srpskim narodom. U svojoj zaslijepljenosti mržnjom, oni izmiљljaju etnogenetske teorije o tome da smo iz Male Azije, pričaju kako je naљe pismo latinično, a vjera nam katolička. I to sve s namjerom da dokažu naљu autohtonost i posebnost u odnosu na Srbe – govorio je Đukanović.
Ne u NATO! Uzalud je Đukanovicu, Krivokapicu, Rakčevicu, Lekiću, Pajovicu, Bečiću, uzalud je, narod neće u taj zločinački savez, uzalud su naredbe koje dobijate iz američke i njemačke ambasade
kada je bilo bombardovanje bio je Trocindan kao sjutra,negdje ne mogu tacno reci oko 10 30 ili 11 casova gledali smo sa jedne kuce iz Radovica kako Tandebrot sipa tu zlu municiju po Arzi,dva puat je jedan stari vodnik ispalio na njega rakete i zahvaljujuci njema se odmah povukao.Odmah iza toga sluzba je otislja da izmjeri da li je bilo municije sa osiromasenim urainjumom ,kada su se vratili stali su kod nas i kazali da jeste i da se to odmah stavlja pod zabranu.Isti dan je Vlada Jugoslavije i Momir Bulatovic dali izajvu da se bombardovanje izvrsilo sa municijom od osiromasenog uranijuma,da bi Vlada Mila Djukanovic ustanovila da je to laz,nije mi jasno kako su to ono ustanovili kada nijesu imali pristupa tom podrucju,bilo bi dobro da nam to danas on licno kaze,mora da se sjeca,jer ako zna da se planirao atentat na Amfilohija mora biti da se i ovoga sjeca.
Pričali su mi prijatelji iz Boke da se tu jedan mlađi momak,mještanin,par godina nakon bombardovanja ozračio.Vodili su ga u Beograd,pa u Njemačkoj.Doktori u Njemačkoj su bili zapanjeni stepenom radijacije.Čak su neki stručnjaci iz Njemačke dolazili da istraže to mjesto.Taj momak je,nažalost,preminuo ubrzo nakon što se zarazio.Danas se tu slabo ko kupa.
https://youtu.be/LTbWNZJkw4w
A Milošević je uporno odbijao da zatraži kraj bombardovanja jer je megalomanski mislio da može pobijedit najveću silu na zemljinoj kugli! Zato sve posljedice tog bombardovanja idu prije svega na njegovu dušu! No on je nije ni imao!
bata Canda – stoko bezrepa. Zrtva je uvijek kriva, nije on htio da siluje i ubije, nego je kucka mahnula repom…! Canda, crko majci kad si tako glup!
ЗА ЦАНДА МАЛОГ АНТИСРБИНА ПИТАЊЕ ТРЕБАЛИ ДА АМЕРИКА БОМБАРДУЈЕ ЧИТАВ СВИЈЕТ ГДЈЕ ЈОЈ СЕ НЕ СВИЂА ПОЛИТИКА.
ПОГЛЕДАЈ ШТА РАДИ ПО АЗИЈИ И ПО АФРИЦИ И ОНДА ОСТАВИ ТЕ НАРОДЕ ДА СЕ КОЉУ МЕЂУСОБНО ПОШТО ИХ ДОБРО ИЗБОМБАРДУЈЕ И ПОБИЈЕ ИМ ПРЕДСЕДНИКЕ.СВУДА У ТИМ ЗЕМЉАМА СУ ГРАЂАНСКИ РАТОВИ ОД АФГАНИСТАНА,ИРАКА,ЛИБИЈЕ ,ЕГИПТА,СИРИЈЕ,ЛИБАНА ПОКУШАВА И ИРАН
АЛИ НЕЋЕ ДА БОМБАРДУЈЕ САУДИЈСКУ АРАБИЈУ И АКО ЈЕ ТАМО ЈОШ КАМЕНОВАЊЕ У УПОТРЕБИ ЊИХОВ РЕЖИМ ЈЕФТИНА НАФТА И ТО ЈЕ У РЕДУ.
УВЕЛИ СУ САНКЦИЈЕ КУБИ ПОЧЕЛИ СА ИНВАЗИЈОМ ПА СТАДОШЕ РУСИ ЗАЈЕБАШЕ
Е САД РЕЦИ МИЛОШЕВИЋ И СРБИЈА КРИВИ ЗА СВЕ ОВО
PODSJEĆANJE NA IZJAVE MILA ĐUKANOVIĆA POVODOM 19 GODINA OD RATNIH DEŠAVANJA NA DUBROVAČKOM RATIŠTU
Crnom Gorom teče Zeta, uskoro će i Neretva U Crnoj Gori se danas obilježava 19 godina od ratnih dešavanja na području Dubrovnika, kada je tadašnja crnogorska vlast, na čelu sa aktuelnim premijerom Milom Đukanovićem, mobilisala oko 30.000 vojnika Jugoslovenske narodne armije sa ovih prostora. Kako se borba rasplamsavala, premijer je pojačavao intenzitet i ton svojih patriotskih govora. Tako je zabilježena i njegova čuvena izjava, koja je objavljena u „Pobjedi“ od 22. oktobra 1991. godine: „Pohod na Dubrovnik je svrsishodan i svako suprotno stanoviљte je izdajničko.Ć Tadašnji i sadašnji premijer svakodnevno je bodrio naše borce i „bombardovao“ ih patriotskim izjavama; one iste borce kojima danas sude u crnogorskim sudovima sudije i tužioci izabrani u Skupštini Crne Gore voljom vladajuće većine Đukanovićevog DPS-a, onog istog Đukanovića koji je govorio:
– Nametnuti rat ćemo dobiti, baљ kao љto smo sve takve protivnike pobjeđivali tokom cijele naљe istorije. Ovog puta ćemo zavrљiti zajednički život sa njima i raskinuti sve kontakte, nadam se za sva vremena. Nadam se da će se u toj diobi formirati nove državne zajednice u kojima ćemo živjeti, granice sa Hrvatskom povući pravednije i logičnije, nego љto su to uradili priučeni boljљevički kartografi, čiji je, izgleda, jedini cilj bio da nad Crnom Gorom, u dijelu Boke bude hrvatsko starateljstvo. Joљ ću vam samo ovo reći: Crnom Gorom teče Zeta, uskoro će i Neretva – govorio je premijer.
Jedna od njegovih čuvenih izjava je i kako se ne može mahati grančicama mira dotle dokle se srpski narod u Hrvatskoj kolje, masakrira, siluje, dok im se pale kuće i uniљtavaju imanja samo zato љto su Srbi.
– Rat se ne dobija dezerterstvom, već mobilizacijom. Hrvatska vlast je po svaku cijenu željela rat – i ima ga. Љah sam omrznuo od njih i njihovog podaniљtva љahovnici i mladoj demokratiji, tipa kalaљnjikov – poručio je Milo Đukanović, na Zimskom dubrovačkom festivalu, 1991. godine.
Ponosan je tada premijer bio i na predsjednika Slobodana Miloševića.
– Sve opozicione separatističke stranke u Crnoj Gori govore da smo vodili besmisleni rat, a ni jedna za to nema argumente. A argumenat je da nam je rat bio nametnut, bili smo napadnuti od strane hrvatske vojske. Miloљević je neљto najbolje љto se moglo desiti Jugoslaviji u ovom trenutku, kada povampirene faљističke snage u Hrvatskoj i Sloveniji pokuљavaju da uniљte sve ono љto je stvoreno od 1945. godine do sada. Ponosan sam da u ovim istorijskim trenucima mogu da budem rame uz rame sa njim u odbrani tekovina revolucije – govorio je Đukanović.
Nije premijer tada štedio ni crnogorskog pisca Jevrema Brkovića, pa je 1992. godine kada je napustio Crnu Goru, izjavio: „Svaki pametan Crnogorac i svaki poљten čovjek u ovoj zemlji sa prezirom pominje ime izdajnika Jevrema Brkovića, koji je iz lične sujete izdao svoj narod i sada daje antijugoslovenske izjave po Zagrebu, dok ustaљe, ponovo kao 1941. godine, krvave svoje kame na nemoćnim srpskim civilima.Ć
Kritikovao je premijer u tom periodu i malobrojne koji su govorili o strahu od srpske okupacije.
– Љto se tiče straha od Srbije, time se pokuљava politički manipulisati jedan broj ljudi, nasljednika ustaљoidne politike Sekule Drljevića i Savića Markovića Љtedimlije, politike razbratniљtva sa srpskim narodom. U svojoj zaslijepljenosti mržnjom, oni izmiљljaju etnogenetske teorije o tome da smo iz Male Azije, pričaju kako je naљe pismo latinično, a vjera nam katolička. I to sve s namjerom da dokažu naљu autohtonost i posebnost u odnosu na Srbe – govorio je Đukanović.
e bagro nacisticka