
Посланици ДПС-а који су предложити измјене сета закона да би, како тврде, „намакли више новца у буџет док Влада не предложи нови закон о играма на срећу“ сврстали су се на страну коцкарског лобија који има монополистички положај, а област игара на срећу је “звјерињак у који власт не смије да уђе“.
То су оцијенили јуче посланици опозиције (Позитивна, СНП-а и ДФ-а) у Скупштини током расправе о измјенама Закона о играма на срећу, порезу на доходак физичких лица и о ПДВ-у.
Посланици ДПС-а измјенама предлажу да се фиксне концесије за казина, спортске кладионице и аутомат клубове повећају за 30 одсто, да се уведе порез на добитке у играма на срећу од 15 одсто на све износе.
Траже и да се укине ПДВ на коцку од 19 одсто што је уведено прошле године, а није заживјело.
Друга група посланика ДПС-а повукла је амандман да се додатно опорезују лутријске игре Лутрије Црне Горе гдје је формални већински власник Сава Грбовић и гдје је извршни директор Андреа Мићуновић, кћерка контроверзног бизнисмена Бранислава Мићуновића. Влада није посланицима доставила мишљење на предложене измјене, нити се ико од њених представника јуче појавио на сједници што је тражила опозиција. Опозиција је предложила да ДПС повуче предлоге и да се хитно донесе нови закон о играма на срећу. Посланици СДП-а јуче на пленуму нијесу ни ријеч проговорили о том питању, а избјегли су претходно и расправу на Одбору за економију.
„Овдје се штите интереси људи који се непозвани шетају по парламенту и оних који су повезани са организованим криминалом и корупцијом. То одлично знате. Фрапиран сам жељом да то браните и да чувате монополистички власнички интерес. Дали сте закон који вам је неко протурио у парламент“, истакао је Дритан Абазовић из Позитивне.
Сава Грбовић је прошле године покушао непозван да присуствује сједници одбора на којој је расправљано о измјени закона.
Лидер СНП-а Срђан Милић казао је да је и ћутање Владе став, те да су игре на срећу најнеконтролисанија област. Он је предложио и контролно саслушање в.д. директора Управе за игре на срећу.
Александар Дамјановић (СНП) рекао је да се рјешења која предлаже ДПС могу схватити као аболирање од 10 година нерада, прије колико је требало да буде уведен он-лајн надзор игара на срећу.
Он сматра и да би неко због тога требало да одговара јер је држава изгубила милионе. „Потребно је увести високе варијабилне концесије и адекватан он-лајн систем надзора, како би се спријечио одлив новца из државе“, рекао је Дамјановић.
Милутин Ђукановић (ДФ) предложио је да Министарство финансија пошаље инспекторе у казина и да би то имало бољи ефекат него што сада обилазе трафике.
Емило Лабудовић (ДФ) је оцијенио да је област игара на срећу звјерињак у који власт не смије да уђе. Вељко Зарубица (ДПС) одбацио је тврдње да раде за лобије и казао да им је циљ да убрзају системска рјешења ради бољег пуњење буџета. Он истиче да држава није наплатила ни цент од ПДВ-а на игре на срећу, те да ће Влада данас послати мишљење на њихове предлоге.
Милић: Један министар води лоби против примјене закона
Милић је рекао да постоје лобији који желе да заштите једну од игара на срећу и да је на његовом челу један министар који лобира да се закони не усвајају и да се не примјењују. Није прецизирао који.
Дамјановић је казао да нема проблем што се неко препознао у његовим изјавама у којима је указао да подзаконски акти нијесу у складу са законом.
“Нема проблем ни са једним приређивачем, али ћу да радим да им се фигуративно речено “одере кожа са леђа” како би држава наплатила новац који јој припада”, поручио је Дамјанавић.
Он је прије неколико дана за “Вијести” указао на чињеницу да је клађење преко терминала добило замах прошле године, измјенама правилника о условима за приређивање кладионичких игара који је чланом 6 предвидио да се уплате на терминалима врше у „посебно уређеним просторијама које не могу бити мање од три метра квадратна”.
„Тиме је, по мом мишљењу, незаконитим актом омогућено да се терминали инсталирају по кафанама широм Црне Горе које немају лиценцу за приређивање игара на срећу” поновио је Дамјановић своје раније тврдње.
Из компаније “Везув Волкано” је прије два дана саопштено да је Дамјановић изнио “неосноване тезе” и да се у тој компанији осјећају директно прозваним као један од концесионара који приређује клађење путем терминална “по свим законски прописаним нормама”.
Према подацима Управе за игре на срећу Везув има 113 терминала, за које је плаћање концесија почело у августу прошле године.
Влада за веће концесије, споран износ
“Вијестима” је из Владе незванично саопштено да подржавају предлог да се повећају фискне накнаде за казина, аутомат клубове и кладионице.
“Треба додатно размотрити висину повећања како не би увели приређиваче у нерентабилно пословање и да престану да раде. Став је да добитак од игара на срећу није социјална категорија и да га треба опорезовати са 15 одсто, као и да треба укинути ПДВ на игре на срећу”, речено је “Вијестима” у влади.
Из Министарства финансија јуче нијесу одговорили на питање кога су изабрали као понуђача за увођење он-лине надзора. Тендер је расписан 19. фебруара ове године, а завршен 14. марта. Обавеза његовог увођења постоји још из Закона о играма на срећу из 2004. Управа за игре на срећу је прошле године урадила елаборат о он-лајн надзору и као успјешне примјере његове примјене навела Словенију и Хрватску. Словенија је 2011. имала 359 милиона еура прихода од игара на срећу, Хрватска 156, а Црна Гора свега пет.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: