ИН4С

ИН4С портал

Злочин

1 min read
Нећу да кажем оно што беспоговорно очекујете да кажем! Поготово вам нећу рећи оно сто ме тјерате да речем! Не стављајте ваше ријечи у моја уста. Нисам ја ничија чарапа! Тјерањем некога да каже, да призна " геноцид", не демонстрира се више жеља да се говори и чује истина, већ се тренира строгоћа и показује гола сила.

Сребреница

Пише: Божидар Ровчанин

Нећу да кажем оно што беспоговорно очекујете да кажем! Поготово вам нећу рећи оно што ме тјерате да речем! Не стављајте ваше ријечи у моја уста. Нисам ја ничија чарапа!
Тјерањем некога да каже, да призна “ геноцид“, не демонстрира се више жеља да се говори и чује истина, већ се тренира строгоћа и показује гола сила.

А још ако је истина да је баш амбасадор Вебер поручио да се кривица мора признати, онда је питање да ли је Црна Гора учествовала у погрому у Сребреници, сасвим затворено! Ова изјава Њ.Е.Вебера, имплицира да је став СР Њемачке да Црна Гора, односно министар Лепосавић, морају да признају кривицу: „Морате себи признати истину, признати кривицу – не порицати је“. Ако је то морао да уради Мило Ђукановић који је покољ у Сребреници подгријавао горивом од три дојч марке по литру, онда свакако терет кривице не може бити на тромјесечној Влади и поштованом министру Лепосавићу.

Зашто се инсистира баш на искључиво једној ријечи? Има ли та ријеч синонима? Да ли у српском језику постоји еквивалент тој ријечи и имамо ли право да је преведемо? Genos – народ, род; acidere – убити! Смијемо ли рећи народоубиство? Да ли би лингвисти из неке амбасаде или УРА- е били задовољни? Родоубиство! Не понижава ли жртве више ова прича о терминима, од саме њихове смрти и начина на који су страдали. Побијени су и сада треба злочину дати неко друго име! Обавезније, одговорније, као да злом дјелатнику треба горега имена од злог и крвавог рађења! Па се више не свађамо око правице, него око имена неправде и злочина!

Инсистирање на једној ријечи, само разоткрива намјере оних који те тјерају да кажес оно што су они замислили. А замислили су причу неку сурову! Наметнута ријеч “ геноцид“ је она чаробна којом треба да отворимо здање мучионице приправљене за цијели један народ! И то медијско здање гасне коморе за Србе којем присуствујемо, то се нипошто неће звати геноцид нити злочин, ни освета неправде! Не, то ћемо звати „међународна правда“! То ћемо називати дипломатски канон од којег ћемо полазити када будемо улазили у било какву причу или преговоре о Србима и са Србима! Доста је било међународној заједници Јасеноваца, Прибиловаца, Корита код Билеће, доста Косова, Јадовна, Олуја, дугова отоманских и хабзбуршких, доста гора чији залили смо бор, доста Нато Агресије и 100 за једног…Том моралном српском Џину се морају зачепити више уста!!!

Жао ми искрено што се жртве сребреничке злоупотребљавају да би се оправдао злочин над другим народом који никада нисмо назвали геноцид над Србима. Холокауст над Србима! Одмазда над Србима! Апартхејд и сегрегација Срба! Ма гдје живјели и ма колико били стари, Срби треба да попију једну наметнуту ријеч због које треба да страдају “ заслужено“. Да буду ућуткани и обесправљени у најновијем свјетском поретку. Они који нас тјерају да то учинимо, знају да злочин као злочин у Сребреници не заслужује да буде поистовјећен са цијелим српским народом. Зато га ваља именовати ријечју која ће међународној заједници, јавности и историји дати за право да о Србима суде као о џелатима. У продуженом дејству и трајању, та “ чаробна“ убилачка ријеч би требало да доведе до истребљења Срба и искорјењивања. Таквом народу ваља одузети и државу, јер геноцидни народ у будућности може само да злоупотрбљава снагу државе у правцу истребљења других народа.

Велики увијек побјеђују бројкама. Малима остају увијек и “ само“ оне “ мале“, утјешне, моралне побједе које велики зову поразима. Е, Срби морају остати и без тог права на “ мале“ побједе и из прослости и у будуцности. Геноцидни народ се више никада не може на страни Правде тући! То је циљ овог инсистирања да се о Сребреници говори као о геноциду, а не покајање које мора осјећати сваки човјек, било које нације и вјере да је. Довољно је да живи у времену и у свијету у којем је злоћин свакодневна појава.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

3 thoughts on “Злочин

  1. Sram Vas bilo.Sto to nijeste potezali dok ste bili na Vlasti.Sta je sa Pravoslavcima kojima su vadjeni organi.Sta je s pokoljem od Nasera.Ali to su Srbi kolateralna šteta .Pa Nas Milaš dijeli na Srbe i Crnogorce.Ja sam bila ponosna Crnogorke dok nijesu Komite došli na Vlast.Sada sam samo Srpkinja dokle su ove Izdajice u Parlamentu.A u ovoj Novoj Vlasti ko šuruje s DPS lako će ih Narod sljedeći put prekrižiti.Sve se prati ne brinite.A stara Vlast što više pljuje i ulazi u škakljive Teme još su gadniji.Nemate šanse više.Sto je bilo ne ponovilo se.

  2. Srebrenica je iscenirana od strane CIA i Alije Izetbegovića (Iranska obavještajna služba i Alkaida lično) , na isti način kao Merkale 1, Merkale 2 , Red za vodu u SA, Tuzlanska kolona, Dobrovoljačka i Tuzlanska kapija, kao i Račak na KiM. Cijelo vrijeme od 1992. godine je Alkaida režirala razne muslimanske nesreće, svaki puta kada bi srpske snage bile u ofanzivi.

    Postoje video dokazi i svjedočenja najkompetenijih muslimanskih svjedoka (komadant muslimanske policije u Srebrenici 1992-1995 Hakija Meholjić i osnivač SDA i muslimanski pregovarač sa UMPROFOR-om prof. Muhamed Filipović), u kojima iz prve ruke navedeni svjedoče da je Srebrenica izrežirana od strane CIA (Amerike) i Izetbegovića (Alkaida), u cilju da Srbi dobiju Srebrenicu, Žepu i Goražde, u zamjenu za Ilidžu, Hadžiće i Vogošću oko Sarajeva, te da „predaja“ Srebrenice bude uz što veće žrtve (režirano od strane CIA, Legije stranaca, Alkaide i određenih srpskih obavještajaca, plaćenika i izdajnika), kako bi NATO imao izgovor da bombarduje srpske snage, natjera ih da se povuku sa nekih položaja i muslimanima obezbijede 50% teritorije, umjeto 37% koju su držali prije dogovora…

    Prema tome, srebrenički zločin nad muslimanima je izrežiran 1995. godine i u njemu je ubijeno oko 1.000 do 1.200 muslimanskih zarobljenika u zgradi farme u Kravici (zločin izvršio međunarodni diverzantski i teroristički tzv. deseti bataljon, koji nije bio u zvaničnom sastavu ni jedne vojske?), i još približno toliko je poginulo u „kamikazkom proboju“ militarizovanih , radikalizovanih i drogiranih muslimana prema Kladnju i Banovićima, a po naredbi (nagovoru) Alkaide i Nasera Orića, utanačenim sa Alijom Izetbegovićem u Sarajevu nekoliko dana prije proboja…

    Nerežirani i stvarni zločini su izvršeni nad Srbima u okolini Srebrenice od 1992. do 1995. godine, od strane naoružanih bandi Nasera Orića i pod asistencijom UMPROFO-a, NATO, Amerikanaca i CIE, pri čemu je ubijeno oko 3.000 Srba, najviše civila. Jedan od najvećih zločina je izvršen na Božić 1993. godine, u kojem je direktno učestvovao Naser Orić, pri čemu je spaljeno nekoliko srpskih sela i ubijeno preko dvadeset civila, žena, djece i staraca.

    Srebrenica je američki „projekat“ i zato se toliko „brani“ od Amerikanaca i Engleza.

    Potrebno je da svaki Srbin zna istinu o ovom zločinu, da ju u sebi čuva i prenosi na nove generacije, a doće vrijeme kada će Amerikanci i drugi njihovi poslušnici iskijati svoje grijehe.

    Specijalna međunarodna komisija, koju je formirala Vlada Republike Srpske prije dvije godine, vrši detaljno dokazivanje „projekta Srebrenica“ i njeni nalazi će biti objavljeni ove godine. Zbog toga se sve jače zaoštrava pitanje Srebrenice i vrše dodatni pritisci na Republiku Srpsku, ali i na Srbe u cjelini.

    Srebrenica nije ništa drugo već režija kao i „državni ugar“ u Crnoj Gori 2016. godine, samo što u drugom slučaju se cilj mogao ostvariti bez mrtvih, a u Srebrenici je moralo biti mrtvih i to mnogo. Amerikanci ne razlikuju žive od mrtvih, njima je to sve „kolateralna šteta“.

    Srbi – plaćenici, koji su učestvovali u projektu „Srebrenica“ su dan danas zaštićeni i sakriveni (članovi Legije stranaca i raznih međunarodnih obavještajnih službi), a u Hagu su osuđeni Srbi koji su u BiH od 1992. do 1995. godine vodili odbrambeni rat i sačuvali srpski narod i Republiku Srpsku. Oni nemaju nikakve veze sa projektom „Srebrenica“.

    Glvnokomandujući Vojske Republike Srpske, general Mladić, u oskudnom trenutku je bio „odstranjen“ iz ratnog područja i „navučen“ u Beograd, jer mu je tamo naprasno ubijena ćerka? Njegovo odsustvo je iskorišteno da se u to područje ubaci „deseti diverzantski odred“ (nikada dokazano čiji je to bio odred i koji mu je bio sastav?), da iscenira i izvrši zločine.

    Jedan član tog odreda (Erdemović, Hrvat?) je u Hagu svjedočio na koji način su izvršili strijeljanje muslimana na pomenutoj farmi. Sud u Hagu ga je osudio na svega 5 godina zatvora (proglasio ga neuračunljivim?) i danas živi negdje u Americi ili Kanadi, pod drugim imenom i indetitetom…

    Prema tome, Srbi i Crnogorci, pamet u glavu?

    10

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *