Zlatni kotlić sa srnetinom

Piše: Nebojša Jevrić

Kad je u piću, Gagi konobar koji je penzionisan kao pripadnik službe ( u štampariji BIE radio na nožu) zaboravi da naplati piće, nekome naplati duplo, pomeša porudžbine. Drži govor po pola sata pre nego što posluži gosta.

Ima ženu Makedonku koje se boji više od službe i kad mu pustimo “Makedonsko devojče” sav se istopi.

Poštuje službu i službenu tajnu.Nikad nikom ne bi rekao čiju vilu ponekad obezbeđuje preko udruženja penzionera MUP-a.

Kosa mu je grgurava i seda, a oči večno plačne i dugih trepavica.

Umesto bakšiša voli da dobije čokanjčić votke koji mu lice razvuče u osmeh pa čokanjče zovemo smajli.

U prodavnici preko puta svi znaju kad tražimo smajli da je to čokanjčić za Gagija.

Dok je radio u službi konspirativno ime bilo mu je Vihor, tvrde dobro upućeni izvori, a oni uvek sve znaju. Za svaku novu godinu pokljanja nam
upaljače, olovke, kalendare, blokčiće i notese sa znakom BIE.

Kad je trezan druga priča: gospodin, vredan, uredan…

Pukovnik je za danas zakupio celu kafanu.

Pukovnik je penzionisani pilot, završio generalštabnu akademiju, obaveštajni i kontraobaveštajni kurs, voli lozu gotovo kao otadžbinu. Čest je gost.

Malo naporan kad popije, a pije stalno kad nije na televiziji….

Pukovnik pravi zabavu. Kuva se srneći gulaš u kotliću ispred kafane.

Očekuju se visoke zvanice. Četvorica penzionisanih komandanata armije i pet pukovnika.

Čitav dan je Gagi Vihor trezan i izbrijan, u beloj košulji usisavao, čistio paučinu, prao kafanu. Moralo je sve da bude tip top. Uložio je golem trud da džumaru na kraju grada dovede u red.

Odnekud je zbavio četkicu za zube kojom je očistio fuge između pločica u toaletu. Šta da vam pričam. Kad služba to radi.

Brda i Doktor su došli da popiju piće ali sve je bilo rezervisano.

Brda ima dugu kosu koju vezuje u repić. Prosedu malo. Ove godine će i on u penziju. Radi u elektroprivredi. Stalno raspoložen za sprdnju.

Doktor nije nikakav doktor. To mu je nadimak iz detinjstva. I on radi u elektorivredi. Ima na glavi kapu i uvek mu je hladno. Druže se od tute i kumovi su. Bez njih je nemoguće zamisliti kafanu.

“Otkud sad to? Za nas nema mesta? Otkad se mesta ovde rezervišu?”

“Stižu visoki oficiri, Kos, Vebea, vezisti, đenerali….”objašnjava im usplahireno Gagi.

Brda i Doktror sedaju na terasu, a onda Brda ide da im kupi nešto za doručak…

Donosi kifle i eurokrem.

Kad su ulazili u sveže očišćeni taolet ne pamti priča…

Elem, pola eurokrema prstima razmažu po pločicama , kao da je neko, da prostate, zadnjicu od velike nužde prstom očistio…

Uskoro je i Pukovnik došao. Da se niveliše i psihološki pripremi.

Popio je lozu sa nogu i praćen osmehnutim Vihorom krenuo u inspekciju…

Ušao je u toalet i kriknuo.

Za njim su utrčali Doktor I Brda.

“Štaaa je ovo …?”

“Ne znam ,ne znam…” poluonesvešćen muca Vihor, “sve sam očistio…”

Brda je kažiprstom obrisao eurokrem sa pločoce. I liznuo.

”Moje nije. Nije sigurno.”

Doktor je uradio isto. Obrisao sa dve pločice eurokrem, liznuo i odlučno utvrdio.

“Nije ni moje,tako mi Boga. Nije, deteta mi.”

Gagi je pobledeo. Počeo da se znoji. ”Kkkako…sve sam očistio”

Klekao je na pločice uhvatio se za za dasku od VC šolje i počeo da povraća.

Pukovnik je pogledao jednog pa drugog, onda Vihora i počeo u panici da zeleni.

Prvi generali su već ulazili u kafanu.

Kroz blok pored kafane protrčala je srna dok su generalske pudlice zuba propalih od slatkiša uzaludno kevtale za njom.