Живковић: Васкрсава правда о генералу Младићу

Приредила: Биљана Живковић

Књига на руском језику „Генерал Младић: Последња битка, успомене, интервјуи, документи“, после промоције (крајем октобра) у Москви, представљена је у Београду и у Бања Луци.

У Медија-центру у Београду, књигу о личности легендарног српског генерала, о животу, сећањима, интервјуима, документима из рата у БиХ, хапшењу, припремио је и објавио у Москви Руски друштвени комитет за заштиту генерала Ратка Младића.

Књига је у Москви изазвала велико интересовање, како војне, тако интелектуалне елите, али и саме руске јавности.

Личност генерала Ратка Младића је жива српска историја, командант Војске Републике Српске, чије ће име у историји српског народа бити уписано златним словима. Генерал Младић ужива огромно поштовање у руском народу, јавности, али и војним круговима Русије. То су показали и представљање књиге у Москви и руски медији.

Промоција књиге „Генерал Младић: Последња битка, успомене, интервјуи, документи“, у Русији је из угла војне историографије, и одбране истине о највећем српском генералу наших времена – веома битан догађај. Она улива наду, да ће коначно, истина о рату и страдањима Срба на подручју Босне и Херцеговине од 1992-1995, и генералу, као часном човеку и војнику, који је до последњег момента бранио свој народ и ОДБРАНИО – постати јасна целом свету! Питање је велико, да ли би на подручју БиХ, током несрећног рата, био створен од Срба нови Јасеновац, као што је то било током Другог св. рата, да није било Војске РС? Неки историчари су у ту чињеницу уверени, будући да је током рата у БиХ у Сарајеву за само првих осам месеци 1992, мучки, зверски страдало више Срба у већим и мањим концентрационим логорима (30), него у том граду током целог Другог светског рата. На списку српских жртава се налази 6.628 лица српске националности, од којих 5.770 садрже имена лица за које је утврђена смрт, и 860 лица која се још воде као нестала. Ко то данас помиње? Ко помиње страдање, клање, масакрирање Срба, српске деце, жена, затирање целих породица у Братунцу, Сребреници, Фочи, Вишеграду, Соколцу, горњем и целом Подрињу…

У БиХ је страдало преко 32.000 Срба у несрећном рату 1992-1995. Када светска јавност буде информисана, без уплива и утицаја НАТО-изованих послушника, истина о страдању српског народа ће продрети и на Запад. Чињеница да је генерал и у најтежим околностима, бранио стоички свој народ, бринуо о сваком војнику, старао се да српски народ у Босни и Херцеговини, остављен од свих, па чак и од Србије, се прехрани – говори о њему као великом хероју и хуманисти.

Али, генерал није помагао само српском народу. Помагао је у рату и муслиманским цивилима, данас Бошњацима, али те архивске снимке нећете данас нигде наћи. Добро су сакривени! Јер, све што може да иде у прилог истини и афирмацији личности генерала Младића, историјске громаде, чију војну тактику изучавају и они који су желели да нас претворе у пепео и прах – до данас је сакривено је и запечаћено! За ту „часну работу” су се постарали вишегодишњи корисници издашних Сорошевских фондова, пацови НАТО-изби и разноразне невладине и глобал организације, које су под геслом „заштите интереса високе западне демократије” – спроводили и данас спроводе невиђену тортуру и мучно понижење над српским народом и његовим часним браниоцима.

Било је незамисливо да се у Београду, организује овакав догађај, без сметњи или жестоких опструкција. Зато је можда промоција књиге о генералу Ратку Младићу у Београду наговештај васкрсења истине – јер, чињеница је да је, управо, Београд дуго и кукавички ћутао.

Промоцију књиге је организовао Комитет за подршку генералу Ратку Младићу.

Говорили су Павел Сергејевич Дорохин, посланик у Државној думи Руске федерације, председник Руског друштвеног комитета за заштиту генерала Ратка Младића, познати руски академик и доказани пријатељ српског народа, историчар др Јелена Гускова, Љиљана Булатовић, новинар и публициста, која је међу првима радила интервјуе са генералом и изнедрила прве књиге о личности нашег горостаса, генерал у пензији Петар Шкрбић и Дарко Младић, син генерала Младића.

Промоцији је изазвала несвакидашњу атмосферу и буру емоција. Сала је била препуна генералових колега, представника свих видова српске војске од тенкиста, пешадије… до војних пилота, његових најближих пријатеља, представника дипломатије, Русије, званичних представника Републике Српске, бројних историчара, новинара… Ипак, осим наде, доминирао је и осећај да се српски народ бори против бескрупулозне силе мрака, која деценијама меље човечанство, изазива ратове, уништава народе…! Највећи симбол тешке борбе против ове Сциле и Харибде јесте генерал Ратко Младић. Без обзира, на све притиске, искушења, тешко здравствено стање – генерал је свему одолео, стоички поднео незапамћену пристрасност, бруталност у Хашком трибуналу, и стоички, стрпљиво, мудро као сваки стратег – побеђује и на новом фронту у Хагу. Књига о генералу је савремена историја српског народа и Републике Српске, освештана српском крвљу и љубављу. Истина – која још није светској јавности позната, ни доступна, налази полако свој пут.

Књига, „Генерал Младић: Последња битка, успомене, интервјуи, документи”, поткрепљена документима, извештајима, његовим казивањима је ванредно документ- дело о великом војсковођи, високом професионалцу, часном официру, који је одбранио свој народ.

У њој су први пут представљене успомене генерала Ратка Младића, које до сада нигде нису објављене: попут епизоде ослобођења Кијева у јуну 1991. године, састанка са Козирјевим и Ћуркином 1993. године, потом, његова посета Москви у априлу 1995. године, ту је и разговор са Добрицом Ћосићем 1993. У делу су записани и тренуци преговора у Женеви 1993. године и преговори са Холбруком у 1995. године. Круна саме књиге јесте генералова исповест о историју свог хапшења 2011. године. У књизи о генералу говоре његова супруга, војни другови и западни новинари. На страницама зборника представљен је и став Министарства иностраних послова Руске Федерације, који је покушао да организује лечење генерала у Москви. Књига говори и о активностима Руског друштвеног комитета за заштиту генерала Младића, који је подржао генерала у његовој борби са Хашким трибуналом. Највећу подршку и разумевање генерал Младић је, осим, у својој породици имао и има у братској Русији.

– У руском народу постоји једна вековна изрека, која каже да један човек не чини ратника, ни бојно поље. Генерал Младић је својим животом и делом ту пословицу демантовао. Он, иако сада сам у Хагу је ратник и војска свог народа – био и остао.То је војсковођа који се и у затворским условима, нарушеног здравља – до краја бори са идеале свог народа, са слободу. Он је живи доказ да се може добити битка и против највећег зла – истакао је Павел Дорохин.

Познати историчар др Јелена Гускова, сјајан познавалац историје Балкана и наших прилика, међу првима се укључила у битку за истину о српском народу, делећи са нама на нашем тлу, сваки убилачки бљесак НАТО бомбе 1999. Од првог дана је укључена у рад Руског друштвени комитет за заштиту генерала Ратка Младића, на челу са Павелом Дорохином, говорила је о генераловом тешком здравствено стању и о гаранцији Руске Федерације, коју је потписао председник Русије Владимир Владимирович Путин, да ће генерал, после лечења бити враћен у Хаг. Русија је на томе инсистирала и пре суђења, али одговор из Хага који је стигао је био – „НЕ ВЕРУЈЕМО ВАМ”!

-Посетили смо генерала четири пута у Хашком казамату и за то време сам успела да запамтим, а потом и запишем, све што ми је говорио, своја сећања, сусрете са људима, па и само хапшење. У овој књизи су сами документи, и жива реч генерала Младића из хашког затвора. То су документи од непроцењиве важности за српску историју. Страдање и борба генерала Младића у Хагу, симбол је агоније српског народа у претходних 30 година – указала је др Јелена Гускова.

Постоје одређене позитивне новине у СБ УН. А формирано је и ново Апелационо веће. Према свим показатељима, ново веће је заузело нови став према збивањима на Балкану, а будући да је Русије стална чланица СБ УН, имаће утицај на доношење одлука, па и о лечењу генерала Ратка Младића, али и могућности новог фер суђења – наговестила је др Гускова, додавши да је у књизи, представљен и званични став Русије, од времена несрећних ратних збивања, до данас – према српском народу.

Сама књига је јасан сигнал какав став има званична Русија према положају српског народа, а наравно, према личности генерала Ратка Младића – указао је Дорохин.

Публициста и писац, Љиљана Булатовић Медић, недавно се вратила из посете генералу Младићу. Највећи део своје новинарске каријере посветила је писању о српској Голготи на подручју Босне и Херцеговине, изнедривши бројне књиге, које говоре о генералу Ратку Младићу, страдању Срба и личности председника Радована Караџићу. Булатовићева је на иницијативу генерала Ратка Младића, успоставила братске везе са гранским Друштвом пријатеља генерала Ратка Младића са седиштем у Армавиру, на челу са Алексејем Петриком и проф. Сергејем Лукашом. Оно што чини ово руско Удружење на подизању свести о значају и улози генерала Младића народа у Русији – граничи се са чудом, уз непрестано организовање скупова, историјских предавања, приредби…. све се то преноси на генерације младих Руса. Уз то, Друштво пријатеља генерала Ратка Младића са седиштем у Армавиру, озбиљно ради на зближавању српског и руског народа, под куполом оданости генералу Младићу. Друштво, са оволиком снагом и ентузијазмом, не постоји нигде на свету, осим у Армавиру и Русији!

Генерал Петар Шкрбић, генералов саборац, захвалио је господину Дорохину, Јелени Гусковој и свима у Русији, који чине све што је у њиховој моћи да се најбитнији део српске историје, поред Косова и Метохије, представи јавности. Да се истина остави у аманет генерацијама које долазе. Генерал Шкрбић се осврнуо на страшне губитке генерала Младића, које га нису поколебале.

-У првом реду, ту мислим на губитак његове ћерке Ане, коју никада неће преболети. После Анине погибије, наставио је да се бори, као високи професионалац и велики војсковођа. Губљење територија на западу РС, такође му је тешко пало, потом његов одлазак у Хаг и његових колега. Тешко је подносио смрт сваког свог војника!! Посебно младих! Све то стоички носи у себи, и тамо у Хагу, наставља да се бори за цело српство. Ипак, генерала Ратка Младића је највише болела пропаганда вођена у време Бориса Тадића у Србији, да је „српски народ талац генерала Младића”.

-Комитет за заштиту генерала Ратка Младића је избио многе битке, а сада нам предстоји велика борба за здравље генерала Младића, његово лечење у Русији. Нажалост, лекари у Хагу, годинама нису давали увид руској специјалистичкој лекарској екипи у извештаје, најелементарније анализе здравља, дијагнозе и кључне снимке, ако би се стекла права слика, његовог веома нарушеног здравља – рекао је Дарко Младић.

Први примерак књиге „Генерал Младић: Последња битка, успомене, интервјуи, документи“, предстваници Руског друштвеног комитета за заштиту генерала Ратка Младића на челу са Павелом Дорохином, предали су лично председнику Владимиру Путину, који се топло захвалио.

Носилац високих одликовања и српски кукољ

Генерал Ратко Младић је носилац високих одликовања, између осталог и Ордена за војне заслуге са сребрним мачевима, Ордена Народне армије са сребрном звездом, Ордена за војне заслуге са златним мачевима, Ордена братства и јединства са сребрним венцем… Хапсили су га, међутим, они који чак нису ни служили војску, а ордење су посматрали само у књигама!

Суде за љубав према роду!

Ратко Младић (Божановићи код Калиновика, 12. март 1942), српски је генерал, начелник Главног штаба Војске Републике Српске (1992—1995) и један од српских вођа током распада Југославије. За време ратних сукоба у Хрватској и Босни и Херцеговини, командовао је низом кључних војних операција. Хашки трибунал је 1995. године подигао оптужницу против Младића. Његово хапшење и изручење било је један од услова отпочињања преговора за приступање Србије Европској унији; за информације које могу допринети његовом хапшењу нуђена је награда од милион до 10 милиона евра. Генерал Ратко Младић је 26. маја 2011. године ухапшен у Србији, а 31. маја исте године изручен Хашком трибуналу. Суђење је почело 16. маја 2012. године. Првостепеном пресудом од 22. новембра 2017. године осуђен је на доживотни затвор.

Извор: СРБски ФБРепортер

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: