Živković: Presudni dani odbrane od diktatora

Piše: Rade Živković

Ova Gospodnja 2018. godina, kako lokalnim izborima, tako i nekim drugim političkim dešavanjima u Crnoj Gori, definitivno će biti godina raspleta. Iz kratke političke hibernacije i debele hladovine pojavio se lik koji nije video svoju senku, što znači da ima šanse da premučene Srbe u Crnoj Gori Bog pogleda i da stiže proleće i za njih i za sve građane ove nesrećne države, bez obzira na veru i naciju. Predstojeći lokalni izbori u Beranama daleko prevazilaze okvire lokalnog i nismo daleko od istine da će na njima biti određena dalja sudbina srpskog naroda u Crnoj Gori. Zapravo, 2018.godina je godina, koja će odrediti i sudbinu same Crne Gore, koja se, zahvaljujući mudroj i državotvornoj politici Mila Đukanovića, raspada po svim šavovima, jer današnja Crna Gora, u svetskim političkim okvirima, liči na jeftinu američku igračku za odrasle, koju su, za potrebe tržišta ,,trećeg sveta“ sklepali nepismeni i poluobučeni radnici iz neke kineske provincije?!

Evo će skoro tri decenije kako Crna Gora bezuspešno pokušava da se spasi od kumrovačkih štafetlija i komitetlija (kovanice neumrlog Momira Vojvodića), a najviše od svog gospodara i njegovih sledbenika, sve do jednog Titovih pionira, kojima je veliki zlotvor srpskog naroda ostavio u amanet da dovrše njegov krvavi naum i zemlju Stefana Nemanje oslobode od Nemanjića i njihovog roda. Doduše, kad se pogleda geneza politike Mila Đukanovića, ona više liči Pavelićevoj antisrpskoj doktrini da se Srbi, na razne načine, primoraju da odu ili da budu ono što niko njihov nije do tada bio. Mora se priznati da mu dobro ide. On se prema Srbima ponaša kao Pavelić, a Stepinca izigrava neka bradata sotona, koja močugom činodejstvuje pod nekim šatorom. Za protekle tri decenije, mnogo mladih i obrazovanih muškaraca i žena uspelo je da ode iz privatnog kalifata Mila Đukanovića i da sreću potraži u ,,okruženju“, kako to sad novokomponovani slovotvorci kažu za nekadašnju Jugoslaviju, a mnogo njih i po belom svetu. Po sistemu domino efekta, za njima su krenuli i njihovi najbliži, kojima je dosta terora, pritisaka, ponižavanja i ucena. Takva kretanja se u političkoj teoriji zovu emigracija, u slučaju građana Crne Gore to je čista evakuacija iz nevoljom zahvaćene države i beg obespravljenih i progonjenih kuda ih noge ponesu.

Podmićivanjem i zastrašivanjem, posle brutalno pokradenog referenduma o nezavisnosti 2006.godine,Milo Đukanović se, sa svega 25 procenata glasova, više od deceniju,uspešno održavao u sedlu i na lokalnom i na republičkom nivou. Radio je šta je hteo. Negde sam pročitao, mislim da je to baš pokojni Momir Vojvodić rekao, ,, da Đukanović predloži magarca za predsednika, isto bi osvojio glasova kao i Filip Vujanović“ ?!Tu se svakako ne misli na mučenog Fićuna, već na mehanizam izborne prevare, gde je Milo neprevaziđeni maher.Opoziciju je gotovo sve vreme (i pre i posle otcepljenja) vladavine posmatrao sa prezirom, jer je među njima uvek imao svoga plaćenog i prestrašenog roba. Oni, koji su zaista bili njegovi oponenti, slagali su se kao rogovi u vreći, a neke, koji su vremenom pokušali da izrastu, presavio je u džepno izdanje i oni danas predstavljaju robove stranih agentura i domaćih tajkuna. Iz zagrljaja smrti otrgli su se samo Andrija Mandić i preživeli iz raznih bitaka unutar SNP-a, koji danas predstavljaju poslednju nadu osramoćenom, opljačkanom i poniženom stanovništvu Crne Gore.

Zbog svega što je DPS i njegov vlasnik učinio i što čini građanima sopstvene države, ovo je godina koja će razrešiti najznačajnije pitanje posleratne Crne Gore, ko će opstati – on ili Crna Gora. Jedno mora, jer dok je on na vlasti, ne mogu oboje preživeti ! Nemoguće je i nepodnošljivo više trpeti zulum Mila Đukanovića i njegovih sledbenika. On nije samo politički suveren, on je sve – urednik medija, osnovni, javni i vrhovni tužilac, predsednik svega gde je moguće staviti tu funkciju,najkraće,on je gospodar života i smrti u Crnoj Gori. Tri decenije Milo doživotni i njegova bratija čerupaju državu, koja liči baš na onu kokošku sa one kvazi zastave. I malo mu je toliko novaca, kojim je svrstan u red najbogatijih Evropljana, nego se, svakim svojim pojavljivanjem, u lice sprda sirotinji i bedi, koju je uspešno projektovao. Onomad je došao u Berane, grad, nadaleko čuven po industrijskim gigantima (Fabrika celuloze i papira, Rudnik, Kožara, Rudeš crep, Gumara i mnogi drugi), grad, koji su njegovi čauši pustošili i opustošili, u garderobi vrednoj nekoliko hiljada evra i sa ,,Hublot“ (ili kako li se već kaže) satom, čija je vrednost oko 50.000 evra. Zategnut mezoterapijskim tretmanima i tobože zabrinut za sudbinu države i naroda, nije propustio priliku da još jednom poruči da Srbi nemaju šta da traže u njegovoj državi. Poruka je više nego jasna, zaboravite na srpski jezik i Ćirilicu, zaboravite na Njegoša, Janka Vukotića i Nemanju. Ko uzme Vuka umesto Čirgića, ko ne zna da izgovori ona dva slova, ko slavi Svetog Savu, a ne slavi svetu Nenu,taj ne zaslužuje ni posao, ni da živi u Beranama i uopšte u njegovoj i samo njegovoj Crnoj Gori ?!

Berane i njegovi stanovnici su više puta, na raznim izborima, demonstrirali odsustvo straha od velikog diktatora. Beranke i Beranci pokazali su se dostojnim naslednicima svojih slavnih predaka, koji su čašću, obrazom, sabljom i puškom branili Srpstvo i Crnu Goru od mnogo opasnijih neprijatelja od Mila Đukanovića. Izbori u nedelju su još jedna kolosalna šansa da se najavi kraj despotizma i autokratije u Crnoj Gori. Prilika da se potvrdi da niko i nikogovići ne mogu kupiti glas za 20 ili 50 evra, da obraz građana opštine Berane nije umazan brašnom i zejtinom, kupljenim od novca, koji je otet iz usta njihove dece i unučadi. Beranci i Beranke znaju da su među nama sene naših predaka i da nas sa nebesa gledaju naši preci. Znaju, vide i pamte ko zabija nož u srce Srbiji, ko svim silama podupire lažnu državu Kosovo, ko je opljačkao i ojadio čuvene beranske privredne gigante,ko je oterao mlade i sposobne, a promovisao elementarno nepismene i potpuno neupotrebljive kadrove, ko je zadužio nekoliko narednih generacija pogubnim finansijskim aranžmanima, ko je okrenuo leđa bratskoj Rusiji i naneo nesagledivu štetu Crnoj Gori. Građani opštine Berane nikada neće dati gras onima, koji su sramnim ulaskom u zlikovačku NATO alijansu pljunuli na grobove nedužno ubijene dece i stanovnika Murine i hiljade nedužno ubijenih širom Srbije, Crne Gore i Republike Srpske. Neće dati glas onome koji gaji otvorenu mržnju i diskriminatorski odnos prema Srbima i srpskim vrednostima u gradovima gde oni čine većinu, kakav je i njihov grad ? Dosta su bili robovi politike jednog robovlasnika, a i robovi jednom dignu glas ? Znači, izbori u Beranama su lakmus papir srpskog opstanka na prostoru Starog Rasa i jedinstvena i neponovljiva prilika da se velikom diktatoru kaže da je njegovog i njegovih bilo puna crnogorska kapa sa ocilima.

Zato, podržite one, koji su u predhodne četiri godine pokazali da znaju da se bore i protiv Mila i protiv drugih nevolja. Podržite Koaliciju ,,Zdravo Berane“,koja je pokazala da radi u interesu građana i da joj je osnovna borba borba za bolji život, a ne borba za fotelje.Ne rasipajte glasove, zbijte se bratski i složno. Samo tako i nikako drugačije možete izvojevati jednu od presudnih pobeda nad čovekom, koji je osramotio ponizio i ocrnio obraz Crnoj Gori do te mere da ga ne mogu oprati ni sve reke u državi. Znajte dobro da vaša pobeda, odnosno pobeda Koalicije ,,Zdravo Berane “- koalicije srpskih stranaka u Beranama, predstavlja i pobedu svih nas, koji smo rođeni i odrasli pod tim parčetom neba.

(*Autor je novinar, pisac i esejista iz Beograda, rođen u Šekularu, opština Berane.)