Живела колаборација!
1 min read
Милан Недић обилази љотићевску јединицу у Београду
Од како је покренут процес за рехабилитацију Милана Недића, из нас су, умето памети, поново покуљала расположења, уверења и ставови, који су, све скупа, код Срба постојани колико и певац на крову. Грађанско-другосрбијанска екипа је одмах кренула да оштро опонира, не водећи рачуна о томе да је неко већ одлучио да Недић буде рехабилитован, тако да је њен крекет узалудан.
За рехабилитацију Милана Недића, званог „Српска мајка“ (док му ту ласкаву титулу није преузела Цеца Ражнатовић) не постоје елементарни законски услови, јер нема пресуде, чијим би поништавањем био рехабилитован (У Русији, на пример, тако нешто јесте могуће, односно суд може некога рехабилитовати, иако нема пресуде против њега). Пошто то знају и студенти права, јасно је да се рехабилитација хоће мимо закона и сви се праве да то не виде, што значи да је одлука већ негде донета. Закони у Србији ионако стоје неколико степеница испод политичке воље, тако да овакви поступци не би требало да изазову неко посебно чуђење.
Народ каже да кера не лаје села ради, већ себе ради, што би, у овом случају требало да значи да рехабилитација Недића треба да буде образац како ће се, у будућности, третирати колаборација. За колаборацију, иначе, увек постоје одлични разлози: спасавање живота, очување имовине и каквог-таквог правног положаја окупираних. Против колаборације говоре гробови оних који нису хтели да колаборирају, говоре традиција и етнопсихологија Срба. Како су код нас слабиле особине наших предака, тако нам је колаборација била све прихватљивија.
Не могу да се сетим да сам чуо да су Французи покренули процес рехабилитације Петена, или Румуни Антонескуа, или Мађари Хортија. Данас, међутим, кад је колаборација са окупатором уобичајен начин вођења државне политике, сасвим је нормално да се хоће не толико рехабилитација Недића, колико колаборације уопште. Просто: ко данас пристане на рехабилитацију Недића, реч више не може да каже Вучићу, Дачићу, или Николићу.
Постоји проблем који није видљив на површини збивања-за рехабилитацију Недића се боре, ако по страни оставимо правосудни систем, управо они, такозвани и самозвани српски националисти, који сутра, кад се дочепају власти, мисле да, кобајагим, потерају странце одавде и ослободе се њиховог утицаја. Оваквим односом према колаборационизму, међутим, псеудопатриоти тачно показују какву ће политику сутра водити у односу на страни фактор и ту никакву заблуду не треба имати: онај ко има разумевања за Недића, имаће разумевања и за себе у улози новог Недића. Душевна структура, морална чврстина и идеолошка матрица им то сасвим стављају у изглед.
Колико се ревносно иде у одбрани Недића, најбоље говори чланак извесног Мирољуба Бјелића, који каже следеће: „Да будем јасан, сваки злочин има своје име и презиме и свако треба да одговара за своја дела и недела. Тако је и са свима који су осуђивани и за које се тражи рехабилитација. Ако је Милан Недић, или било ко други, лично починио или наредио неки злочин, треба да буде осуђен, али ако је осуђен само зато што је сарађивао са окупационим властима и на тај начин жртвовао своје име и углед да би спасио хиљаде људи а није сарађивао са побуњеницима, који су касније, сплетом историјских околности, постали победници који пишу историју, онда мора бити рехабилитован“.
Као сваки добар патриота, нема појма да се, бар код нас, мртвима не може судити јер, ваљда, маштари да ће, једног дана, кад се он нешто буде питао, пресудити Титу, Кочи и осталим комунистима. Два таква морбидна суђења су већ одржана, једно у Србији, почетком Деведесетих, које је било неформално, те стога и неважно, и једно у Хрватској, фебруара ове године.
Осим тога, „жртвовање имена и угледа“ је заиста бриљантна формулација, за коју би сви владари Србије, од Петог октобра, пара дали да су је се први сетили. Ако постоји аргумент да је колаборација изврсна ствар, онда је то баш жртвовање имена и угледа. Да су се други тога сетили, Антонеску, Хорти и Квислинг, на пример, не би русу изгубили главу, а маршал Петен не би био осуђен на смрт.
Зјапи провалија између, рецимо, жртвовања живота за отаџбину и слободу, какво је од својих војника тражио и добио мајор Гавриловић и овлаш бљутавог позива на жртвовање части и угледа.
Посебно је килав квазипрагматичан аргумент да се колаборацијом, је ли, спасавају животи. Од 1914. до 1918. нисмо, у Србији, имали Недића, па опет нису сви изгинули. Увек се неки животи спасавају, а неки губе; колаборација само може да замени једне жртве другима. Бањица је радила пуном паром, Лагер Ниш такође. Оправдање за ово толерисање ликвидације сопственог становништва је да се погубљивани комунисти, што сведочи о дубоком моралном паду српског официјелног патриотизма, коме ни мало не смета да се погубљују Срби, под условом да су идеолошки неистомишљеници. После су се чудили кад су комунисти узвратили ликвидацијама. Шта је требало да раде? Да покажу разумевање за оне који су њих потказивали и прислањали уз колац? Осим тога, аргументација да су стрељани само комунисти има малу рупу: комуниста је, почетком рата, било око 2 000, а само у Јајинцима је стрељано десет пута више Срба. Дефинитивно једна патриотска прича није тачна: или комуниста није било тако мало, као што данашњи десничари тврде (да би објаснили да је опште осећање у Србији било антикомунистичко), или су у Јајинцима метак добијали и некомунисти. При том, има се пуно разумевања за Немце и остале ликвидаторе, што је посебно бљутаво, бар једнако одвратно као оптуживање бившег директора РТС-а, Драгољуба Милановића за бомбардовање зграде у Абердаревој, уз аболицију и братски дочек америчких пилота на Батајници. Исти дух влада и другосрбијанцима, и официјелним патриотама, само се споре око личности и идеологија.
То да ли је Недић лично вршио, или наређивао ликвидације је сасвим несувисао аргумент, јер би се са истим разлозима могао бранити и Броз, зато што није био толико глуп да остави трагове о томе.
Нарочито је љигаво изједначавање Драже са Недићем (спремите се, догодине, и за Љотића), јер је Дража, уз све своје заблуде и грешке, био следбеник српске традиције и устаничког духа, док је Недић био све супротно. Спасавање српских глава, барем неких, по цену губитка националне части и поноса, није ни налик нашој традицији и нека многа поређења са Недићем, у нашој историји, тешко да би се могла извући.
Исто тако, бесмислена је прича о томе да је Недић био истакнути официр из Првог светског рата. па му та чињеница, је ли, даје за право да буде колаборациониста. Част није нешто што се једном стекне, па се цела века носи, без обзира на доцније понашање. Уосталом, и Дража је био истакнути официр, па је одабрао други вид борбе. Осим тога, пре Недића, за место председника окупационе владе, био је понуђен Петар Бојовић, али је он то енергично одбио, јер је очигледно био мање дубок мислилац и нешто слабији патриота од Недића. Уосталом, већина официра, који нису били интернирани после априлског слома, отишли су код Драже и Тита, а Недић се ослонио на жандарме, традиционалну узданицу српског народа.
Одбрана Недићевог колаборационизма је и правдање постпетооктобарског, и припрема за нови колаборационизам. Трпање у исти, патриотски кош Обилића, Синђелића, Гавриловића и Недића, потказује људски материјал, који не може да види разлику између ранга историјских актера. Бежећи од комунизма, утекло се у слављење колаборационизма. Плиткомислећим Србима никако у главу не иде да борба против комунизма није једина квалификација за патриотизам. Читава једна генерација Срба, која је одрасла у комунистичким породицама,је мислила да ће се наслеђа ослободити ако од животне философије очева направи отколон за 180 степени. Матрица је постала манихејска до апсурда: ако су комунисти били атеисти, ми морамо бити радикални верници; ако су црвени кудили Недића, ми морамо да га бранимо. Само супротно од комуниста: то је најплића мисао која се, у политици, појавила у Срба од како бележимо историјске догађаје. Модеран српски национализам је неспособан да ма шта промени у друштву, јер је саздан на противљењу, а не на афирмацији. Није довољно, нити је мудро, вредновати све тако што ће се увек заузети супротан став од комуниста. То није поглед на свет, то није ни идеологија, већ пре сума расположења, бег од сопственог породичног наслеђа и неспособност да се креира сопствена идеологија, слободна и од комунизма, и од антикомунизма. Браниоци имена и дела Милана Недића ће, без обзира на своју доб, своју борбу против комунизма водити и кад комунизма ни у Северној Кореји не буде. јер за бољу и сложенију идеологију нису способни. Антикомунизам је до те мере плитка, упрошћена и вулгарна идеологија, да њен опстанак на политичкој сцени директно зависи не од ширења приче, јер за то никаквих услова нема, већ од колоаборације са странцима и властима. У антикомунизму модерних Срба нема духа отпора странцима; дан-данас на Сутјесци побеђују 1. пролетерску, док им, у Београду, седе страни гаулајтери. Тита победити, а не Девенпорта; код овог другог се може понешто и опослити.
Да закључим: тешко је поверовати да ће они, који данас славе Недића, сутра имати снаге и морала да се супротставе НАТО пакту и страном утицају уопште. Ослониће се на исту аргументацију: најважније је да сачувамо главе, Руси ће на крају победити и без нас, наше је да сагнемо главу док олуја не прође… Оно што се кристално види је да ова философија никако не пали: од како колаборирамо, од почетка овог миленијума, демографски смо тако страховито опали, да о чпувању глава ни говора нема. Очуваћемо главе, али у Канади и Америци. Слобода кошта, али далеко мање од ропства. Наши дедови су то знали, а њихово кукавно потомство то не зна и не жели да зна. Недић није колаборациониста по мерилима комуниста, већ по мерилима историје и традиције српског народа.
У основи, рехабилитација Милана Недића је, у ствари, отворен конкурс за нове компрадоре.
овај, који пред лицем смрти стоји подиггнутих руку,
или ови лешинари око њега?
Ова, свима позната слика вешања Стеве Филоповића, је занимљива и по ликовима и униформама око њега: све сами патриоти и претече модерне српске деснице. Ко је био од бољег људског материјала: овај, који пред лицем смрти стоји подиггнутих руку, или ови лешинари око њега? Ко је, у духу, бољи Србин? Ко је, овде, следбеник Синђелића и Гавриловића: онај ко уме да умре, или они који „жртвују углед и част“ да би обесили сународника? Шта се, уопште, има жртвовати?
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
poceh da citam ovaj tekt i na pocetku autopr kaze da je rehabilitacija nemoguca, ako nema presude. da je procitao zakon o rehabilitaciji video bi da je moguca i pod kojim uslovima!! dobro, lafe, ko te je bio po usima da pises tekst o necemu sto ne znas ili sto se bar nisi raspitao! tako da, dalje necu da citam, a vi nadjite nekog informisanog ili ovog dilbera vratite u skolu!
… да је Љотић био један од 1300 каплара, да је Дража Михаиловић као млади српски официр био одликован за храброст у биткама на Куманову и Колубари, да је Милан Недић био (заједно са браћом Милутином и Божидаром) један од митских јунака из балканских и Првог светског рата (као најмлађи пуковник читаве српске војске), а маршал Тито – непријатељски војник у „Ђавољој дивизији“ са оне стране фронта и истине.
porediti nedica sa hortijem, petenom oduzima mi svako pravo da sa piscem teksta komuniciram preko ovog medija na kulturan nacin.ipak cu jednu od osobina pisca ovog teksta postaviti u rang neinformisanosti, koju nazalost nadjacava mrznja.ipak je vladavina josipa ambroza na neciji mentalni sklop ostavila duboke tragove. rehabilitacija -da, ako ne i pravna, ono barem istorijska, jer se bacanje nekoga kroz prozor u pravnom smislu, od strane zvanicni drzavnih istraznih organa,jos uvek, nesmatra presudom. O *legalizaciji* mnogih Mihailovicevih ljudi i jedinica pod Nedicevom komandom u okviru sds i uz Nedicev tzv. tihi pristanak, drugom prilikom. Pozdrav iz Sombora.
http://www.politika.rs/scc/clanak/345893/Pogledi/Izbor-tradicije
https://www.youtube.com/watch?v=U5sJoeNWXBo
ОДЛИЧАН ТЕКСТ ХРАБРОГ И БОРБИ ПРОТИВ ОКУПАТОРА НАКЛОЊЕНОГ МИЛАНА МИЛЕНКОВИЋА, КОЈИ ЗНА ДА БИ НЕДИЋЕВЦИ И ДАНАС НАШЛИ ИЗГОВОР ЗА ИЗДАЈУ ЉУДСКОСТИ И СРБА У СЛУЖБИ НЕЧУВЕНОГ ЗЛА.
РЕВОЛУЦИЈОМ И ДАНАС ЗБАЦИМО ГЕНОЦИДНО-ИЗДАЈНИЧКО-КВИСЛИНШКО-КОЛАБОРАЦИОНИСТИЧКО ЗЛО НАЦИЗМА И ФАШИЗМА И ЊИХОВЕ ДАНАШЊЕ СМРДЉИВЕ УРАНИЈУМСКЕ НАТО СЛЕДБЕНИКЕ, НИКАД ЉУДЕ – ПИНОЧЕ ЂУКАНИЈА И ФРАНКО ВУЧИЈА!
СМРТ ФАШИЗМУ – СЛОБОДА НАРОДУ!
https://www.youtube.com/watch?v=Rcu34HJwgYo
Za vrijeme drugog svetskog rata na teritoriji Jugoslavije su borbe vodili iskljucivo kolaborateri stranih sila.
Legendarni Milan Nedic i Dimitrije Ljotic su bili kolaborateri velikog Njemackog Rajha i gospodina Adolfa Hitlera u izgradnji jedne nove Evrope i u borbi protiv judeo boljsevizma i masonerije.
U toj svetoj borbi, stojali su rame uz rame sa najvecim sinovima naseg naroda, kao i sa narodom Spanije, Italije, ruskim Vlasovcima, milionima Rusa koji su se predavali Njemcima jer nisu htjeli da se bore na strani boljsevizma, francuskim antikomunistima i ostalim ljudima koji nisu pristajali da zive pod okupacijom judeo masonerije.
Pored ove kolaboraterske kombinacije imali smo i drugu kolaboratersku kombinaciju, koju je cinio general Draza Mihajlovic, komunisti (crveni jamari) i Englezi. Ova kombinacija je bila fatalna za srpski narod i omogucila je komunistima dolazak na vlast.
Treca i najgora vrsta kolaboracije je bila kolaboracija judejske kominterne sa komunistima a komunisti, odnosno njihove vodje su bili olos, skup ubica, manijaka, propalih studenata, besposlicara, kurvetina za dizanje morala i zavedenog nepismenog srpskog naroda, koji je mislio da je staljinova Rusija jos uvijek pravoslavna sila. Sa svima njima je rukovodio dobro izabrani jevrejski kadar, kao naprimjer Ambroz zvani Tito, Mosa Pijade, Lola Ribar i ostali.
Ova grupa olosi i propalica je bila u najtesnijoj vezi sa ustasama, ciji je vrh takodje sacinjavao jevrejski antihriscanski sloj i toj bandi antisrpskoj i anti hriscanskoj se hrabro suprostavio Milan Nedic i Dimitrije Ljotic.
Sto se tice velikog smrada Filipovica, kojega su nedicevci SASVIM OPRAVDANO OBJESILI, kako rece sam „Valjevac“ on je bio ubaceni judejski element na zadatku unistenju srpskog naroda i na svojim prljavim rukama je imao krvi mnogo nevino pobijenih srpskih domacina.
Naravno da je medju komunistima bilo iskrenih i zavedenih heroja, kojima neka je slava, jer Bog vidi nasa srca, ali najveci dio takozvanih heroja, tipa Filipovica, Save Kovacevica i ostalih njima slicnih su sacinjavali propalice i notorne ubice.
Pomenucu primjer Save Kovacevica, Mizare, koji je bio prijeratna propalica i svercer duvana a koji je ubio preko 25 clanova svoje familije, sve uspjesnih i skolovanih ljudi. On i njegov brat, takodje komunjsticki heroj, su ubili svog rodjenog oca, predratnog kraljevskog oficira.
I svi su oni bili saucesnici u zlocinu u Kolasinu, gdje su RITUALNIM ubistvom na BADNJI DAN ubili i masakrirali preko 350 uglednih ljudi i njihove leseve ostavili da ih zivotninje razn0se. Na tom mjestu su na krstu RITUALNO razapelio psa i to mjesto se od tada nazvalo pasje groblje.
Milan Nedic je u svom zivotu napravio samo jednu gresku. Ta greske je bila sto nije jos mnogo vise saradjivao sa Njemcima i sto nije sa komunistima bio mnogo brutalniji, sto nije povjesao jos mnogo vise „Filipovica“, pa neka oni sa uzdignutim rukama vicu do mile volje „zivio Staljin“.
Slazem se takodje da rehabilitacija Nedica nije potrebna, ali je prijeko potrebno potpuno zabraniti bilo kakvu komun isticku propagandu i zabraniti sve vrste komunistickih partija. I potrebno je komuniste i komunizam osvijetliti sa prave strane, objaviti sva njihova zlodjela, podignuti spomenike nevinom pobijenim i baciti komunizam definitivno na smece istorije, gdje mu je i mjesto.
Naravno, sve skole, ulice i javna mjesta sa imenima nekakvih Filipovica, Kovacevica i ostalih promijeniti.
Neka je vjecna slava generalu Milanu Nedicu.
SMRT KOMUNIZMU!
Вуле легендо, нисам гледао ову представу али сам читао негдје драму Ковачевићеву „Генерал Недић“. У њој је колико се сјећам један Недићев син у партизанима, вјероватно није измишљен податак. У коју групу комуниста он спада – беспосличар, пијаница, наркоман?
Видје ли како овај брав Јоле Дрињак подви реп и побјеже чим сам открио да он блеји скривен под оним ником? Утече као идол му Јова Капичић са Пљеваљске битке.
vukmane, svaka ti je na mjestui pozlatila ti se. da dodam jos z.j. spanca, koji na vasaru ubi srbskog zandara iz ciste obesti i u ime nekog komunizma, i to na Ivanjdan, pa su ti isti, koji danas pusu ovo o Nedicu i ostalima , to praglasili za herojski cin i neki djavolski , tj. komunisticki dan ustanka..Pozdrav iz Sombora.
„Tvoje riječi zvuče poznato“-zečijim piskom? Zato utuci u tu škatulu pod nos „biogrfaia generala Milana Nedića“-pa viđi što je napisano? A kad pročitaš-javi se da nam ispričaš što si pročitao? Uz molbu-da naučiš pisati našom azbukom-(a ne abecedom)-priznajem ti i ćirilicu i latinicu-ali našu sa zakoljčicama na vrg slova:“s“-„z“ „d“…-ka ti zemljak Sveto Jova Iva Jovova iz Krimovica! Poitaj „sokole“ !
Da bi ga kralj Petra II.,zbog prekršaja zakletve i služenja okupatoru,odbacio,a decembra 1941 RAŽALOVAO! Eto,najkraće o mitu i legendi đeneralu Nediću
kako si pametan,steta mora da si porijeklom iz nasih krajeva,jer nije mi Srbija dobro poznata da bih mogao suditi o narodu tamo,ali kad i si vec zapoceo tu pricu sto nezavrsi do kraja ono bio bi red, kad si vec kralja pomenuo,pokoj mu napacenoj dusi,pa recimo ne navede kao taj isti kralj izdade svoju vojsku a proglasom dovede Tita na vlast da te ist jebe u prkno i tebe i onoga ko te tako nacini.
Никола, није Дрипњаку краљ увијек био мрзан. Јоле је био монархиста док је у Котору радио код Војина Лазаревића као потрчко.
odavno nijesam tamo,pa to prvi put cujem ,a o Njemu znam samo sto sam napise na ovom portalu ili negdje drugo mada te portale pogledam dva puta godisnje da vidim sto piskaraju,protiv Srba i glibavih Crnogoraca tako se izjasnjavaju ti kulturni portali Montenegra,a sve to predstavljaju kao kulturu ,Za sve to dobijaju pare iz opstinskog fonda za kulturu.Zamisli samo dokle to ide i put u Kinu su platili tom GOSPARU iz Montengra ,jer kaze on negdje da je to znacajno za privredu Kotora i sire,a sto je to bili ,isli da kupe brod parama od droge u stvari da iste operu.Eto to su ti citi likovi Montengra
A sto se Sveta tice jeste da je nas,dok je zario i palio nijesi bas nesto laprdao,e sada si digao glas ,kaze taj isti Nedic u ovm filmu gore“plasis babu debelim kurcem !
Tako i ovaj smrdijelj ovdje pokusava neke stvari pored aktuelne teme Nedic skrenuti n drugu stranu,a to sto su sluzili istom gazdi ne oprvdava ni jednog ni drugog svega onoga sto danas uziva ovaj narod,ono oni tako ne misle oni su cisti i pravednici,narvno to je njihovo misljenje ,argumente drugih ne susaju a kamoli da uvazavaju,mislim da je dobro da se javljaju,jer bazda ponekad prihvali pa covjek otvori prozor i proseta,a u zaliv bazda je uvjek bilo ,da li od kanalizacije ili cega drugog nije vazno,vazno jeda smrdi,dok je ovakvih bezimenih komentra to se da primjetiti odakle dolaze.Budi pozdravljen !
1915 godine unapređen je u pukovnika i služio je u GŠ kao najmlađi pukovnik u srpskoj vojsci! Valda zbog iskazane hrabrosti i umijeća u vođenju borbi u balkanskim i prvom svjetskom ratu-1916 imenovan je za ordonansa(glavnog batlera) kralja Petra I.U junu 1918 zapovijedao je pješadijskom brigadom Timočke divizje prilikom proboja Solunskog fronta(višeg čina-manje formacije ne zabilježi niko u ta doba?).Nedić je u aprilskom ratu-1941 imao stotine/100/ hiljada vojnika kao k-dant grupe Armija,ali je kapitulirao prvoga dana(ali nije zbog-radi mržnje prema Njemcima?).Poznato je i do da je Nedić 1939 postavljen za Ministra vojske i mornarice KJ,ali ga je zbog otvorenog podržavanja Trećeh Rajha i Adolfa Hitlera,regent knez Pavle Karađorđević smjenioo sa dužnosti šestog novembra.1940 godine.Da bi ga kralj Petra II.,zbog prekršaja zakletve i služenja okupatoru,odbacio,a decembra 1941 RAŽALOVAO! Eto,najkraće o mitu i legendi đeneralu Nediću-batleru(sobaru), /ne/uspješnom vođi-pretovarenog ordenjem ka žaba kreketuša dlaka ? E sobo sobico-da nam je danas takvije ssobara?
Tako mi boga onaj što ti je dao ime ZEC i krstio te- bio je dalekovid e te viđe ka zečića u lisičijoj čaprici?! A boga mi viditi se i po azbuci koju koristiš-čiji si kenjac na koncu-konopcu?!
Ovaj govr nije vredan zrna boba,jer da je ovo rekao u Americi pa da se donekle i povjeruje u to ,nego vjerovatno medju maloumnim Srbima gdje je vodja bilo abadzija Rasnkovic .
Cim je tekst podkrepkjen ili nije to nema ama bas nikakvih sa Nedicem i njegovim stradanje i „i sluzenjem u ratu“ kome i cemu o tome bi trebali malo razmisliti i Vi a i On sam.
Zivimo u doba demonokratije ali u doba gdje se ipak moze nesto kazati,ne zato sto se to bivsim komunistima prohtjelo da dozvole,nego jednostvano tehnika je prevazisla stege diktautra i diktatora.
kad se Vi u Srbiji oslobodite Hrvata udbasa koji vi sole svaki corbu,a kade se to i ne vidi,tda se vi Srbi iz Srbije odlucite da u tu corbu sami pljujete.
Eto tako moj iz Novega Sada ja sve ove vase „patriottske“ izliv osjecajnosti i zabrinutosti za Srbe Srbiju i Srpstvo vidim.
Миленковићев текст је отрежњење за лажне патриоте, јер показује да Вучић и екипа следе срамну окупаторску линију Недићеве издајничке, колаборационистичке, мазохистичке и квислиншке политике.
Миланов текст је поткрепљен и текстом стручњака из области права, професора Правног факултета у Београду – Недићев акт издаје.
http://www.politika.rs/scc/clanak/345819/Pogledi/Nedicev-akt-izdaje
А што се тиче односа комуниста и усташа, ево једног занимљивог прилога:
https://www.youtube.com/watch?v=NgM5YOYUhbU
С. Филиповић је послат у ваљевски крај, заједно са Мајером и Боротом. Злостављали су тамошње становништво, убили неколико Срба (између осталог и пререзали на пола тестером виђенијег домаћина у селу Дивци). С. Филиповић пуцао из заседе, на путу Ваљево-Дивчибаре, на два немачка војника који су ишли моторциклом. И после тога је било прво масовно стрељање из одмазде, нису то она нама позната у Крагујевцу или Краљеву – него баш ту у селу Рајковић и околним селима. И онда кад је све то превршило меру, докопало се поменуте тројке која је дошла из далека: С. Филиповић из околине Плоча на јадранском мору, Мајер бејаше маџарски јеврејин…
Баш су случајно толико потегли на пут, е да ли би изводили задатке комунистичке партије.
http://www.4shared.com/mp3/JGW_cQdsce/%D0%A1%D0%9F%D0%A0%D0%95%D0%9C_%D0%A2%D0%95_%D0%A1%D0%95_%D0%A1%D0%9F%D0%A0%D0%95%D0%9C%D0%A2%D0%95_%D0%A7%D0%95%D0%A2%D0%9D%D0%98%D0%A6%D0%98.html
https://youtu.be/1iTmXeG65Ig?t=320
Слажем се са првом реченицом коментара Николе Зеца и цитатом Волтера ( нисам га читао у оригиналу, али верујем му на реч, мислим Зецу ). Миленковић је изнео мишљење и то је ок. Колико је у његовом тексту чињеница тачно, остаје за дискусију.
Рећи ћу само ово. Да није било жандармерије за време окупације, моја мајка, тетка и њихови родитељи вероватно не би преживели окупацију. Пошто су их Мађари протерали из Сенте ( нису их бацили у Тису, иако је мађарска омладина са врха Градске куће то тражила ) стигли су у Београд, онда је деда добио на заповедање караулу у месту Салаш код Зајечара према Бугарској. Ту су сачекали долазак Црвене армије и за њима се вратили у Сенту.
Интересантно је како је већина Срба спремнија да до краја оцрњује сопствене сународнике, а овлаш наше душмане.
Doprinos Nedica je 1 poginuli Nemac i nekoliko ranjenih u BGD.Odkud onoliko streljanih u Jaincima i Banjici.Junak ih spasio od yivota.
U ime Oca i Sina i Svetoga Duha……..AMIN !!! Podrzavam tekst od slova do slova!
ако је колаборација добра, онда је и ропство добро…сви они који бране колаборационисте то требају да имају на уму…
Када је ријеч о тексту аутора ту може да се ради само о двије ствари. Дакле текст може да буде или израз глупости или израз жала због тога што половина Србије, западно од Крагујевца, није од 1941 била под влашћу усташа, а она друга половина у саставу фашистичке Бугарске. Познато је да је Ђенералу Милану Недићу било, од њемачке команде предочено да ће у случају његовог одбијања да оформи владу и стане на њено чело, у Србију, уз помоћ њемачке војске, бити доведене горе поменуте формације које су, за разлику од њемаца, већ биле спремне за терор и у случају да не буде убијен ни један њихов војник. Гдје би онда долазиле хиљаде избјеглица из Далмације, Лике, Кордуна, Баније, Козаре…? Можда у Шабац, Ваљево или Крагујевац у којима би их опет чекале усташе?
Усташе су и мимо одобрења Њемаца, након што је опција за њихово довођење у Србију пропала формирањем владе ђенерала Недића, сопственим снагама покушавале да продру у Србију преко Саве. Недићевци су били једина војска која је на Сави и у Мачви ратовала против усташа.
Пошто не желим да вјерујем да је текст аутора израз жала за поменутом опцијом распарчавања Србије на дјелове који би припали усташама, Бугарским и мађарским фашистима и балистима, према горњем тексту ћу се односити као према изразу глупости.
Koliko se ljudi javilo da brani Milana Nedica ne cudi me sto smo tu gde smo svi ste vi kolaboranti
imas pravo na misljenje ,sto si ga tako iskoristio niko ti nije kriv,jos ako je tvoje licno,meni ne smeta ,a kada bi se potpisao tek bi ti onda cestitao !
За генерала Милана Недића нема услова за рехабилитацију, ни суштинских ни формалних.
Формално, Недићу није суђено – по званичној верзији, починио је самоубиство током истраге. Нема пресуде која би могла бити укинута, како је то учињено у случају Д. Михаиловића.
Суштински, Недић је био издајник, колаборациониста. Могуће је да су његови мотиви били исправни, али је пут у пакао често поплочан добрим намјерама.
Међутим, држава која рехабилитује колаборацију, легализује издају, а то је њен крај. И ту се сасвим слажем са г. Миленковићем.
Ако рехабилитују Недића, неће то учинити ни ради Недића ни ради исправљања „историјске грешке“ (која у случају Недића, по моме мишљењу, није учињена) већ ради оправдања сопствене издаје.
Сваки скојевац и сваки равногорац кога су Њемци стријељали у Јајинцима лежи дјелимично и на Недићевој души. Не може се преко тога тек тако прећи.
Погрешан, неаргументован, идолошки фрустриран текст, непознавање историјских чињеница и односа у Другом свјетском рату, а писац притом и измишља, или не зна много о смислу традиције и идолошких покрета.
http://forum.srpskinacionalisti.com/viewtopic.php?t=1747&start=15
https://www.youtube.com/watch?v=6KpGyOY-lq4
Поштовани ауторе, желим да вас обавјестим о малом пропусту у тексту… Комунистички народни херој Филиповић се звао Стјепан, од оца Анта из Опузена у Хрватској.
Наравно, Стјепану није пало на памет да комунистичку револуцију спроводи у родном крају борећи се против усташа, већ прелази Дрину у жељи да лично допринесе да што више Срба буде стрељано као последица њемачке одмазде.
OVO JE BOLESNO SLEPILO NACIONAL SHOVINIZMA GLUPOCE I NEZNANJA!!! – NEKO DOSHAO DA SE BORI PROTIV OKUPATORA I UMIRE PODIGNUTOM GLAVOM I RUKAMA – SAMO ZATO DA BI STRELJALE SRBE!? JAOOOOOOO BOZE BACI KAMEN I BUDI PRECIZAN(sad vidim zasto je Srbija tu gde i jeste)
CRNI AUTOR OVOG JOS CRNJEG TEXTA SKROJENOG PO MERI NAJOKORELIJEG SLOJA KOMUNJARA.
Ne slažem se sa onim što kažeš, ali ću do smrti braniti tvoje pravo da o tome govoriš. Voltaire. Osećam da je to potrebno bas u slucaju Milana Nedica to reci ,jer svako vid „istinu “ na svoj nacin,narocito danas posle 70 godina trebalo bi da je lakse o tome razgovarati i trezvenije.
Medjutim ostalo nasledje iz proslosti jedni za, drugi protiv ,dva Srbina tri partije,isto kao u slucaju Crne Gore gje pojedini iznose i upotrebljavaju ono sto im trenutno odgovara bez iamlo razmisljanja o posledicama,ovdje ih nemoze biti ,jer ovi koji danas vladaju nemogu pokojnom Nedicu ni noige da operu,Nedic je uvjek govrio po naredjenju Vrhovne komande Vermahta naredjuje se to i to … .
Ovi danas prizivaju Vrhovnu komandu Natoa ili EU sasvim svejedno da bi sacuvali vlast a misle da su nezavisni,a vece su marionete od Nedica koji je toga bio svjestan i to u potpunosti.Pokusat ce neki da ga uporede sa Petenom ali nema tu poredjenja jer Otpor -Resistanc je poceo onog momneta kada su Njemci pocetkom 43 poceli da salju Francuze u logore da rade,nijesu oni tamo primjenjivali 1: 100,prema tome Nediceva uloga je neosporno velika i spasilacka i to je veliko djelo,ali i kolaboracionasta ,on to nije krio.
To sto danas Srbi vise vole abadziju Rankovica nego Nedica govori o nasem zaboravu i divljneu primitivcima i diktatorima od Tita pa doovih danas.
tako je Rankovic izdao Krcuna Titu oa oav ga je ipak ubio a i Krcun je naravno bio „nevin“,ali je Leka do smrti ljubio Tita,najvisi vid mizerije,nesto slicno kao slucaj Djukanovic Krivokapic.
Da se Brozova djeca sluze taktikom svoga oca ne cudi ,jer godinama su poturali lazi o izdaji Klabica,pa zasto nebi se sad posluzili Nedicem za svoje plajckanje i izadjstvo ,koje je dobrovoljno,bez grize sasvjeti.
Pogledajte ovaj klasicnoi primjer izdajnika i lazova
http://www.srpskapolitika.com/VIdeo/latinica/ivica.html
Nedic je u poredjenju sa ovima zasluzio Obilca medalju a zanmo da je nece dobiti
i da je ziv nebi je trazio a spasio je jedan milion Srba!
Da nije bilo „KVISLINGA“ Nedica Srbija nebi danas bila ni toliko nacionalno srpska nego 30%,“zahvaljujuci “ komunistima koji su ono sto je Nedic sacuvao u te teske dane oni su za samo dvije godine dobro prorijedili,nijesu stali ni do dans.
Koja je istorija Izrailja,kako su se oslobodili iz Egipta,pise u Bibliji ,a sto su Egipcani radili od njih,a ko ij je poveo preko Crvenog mora i kao se on zavo,to bi se moralo zanti,ne samo Jevreji nego i mnogi drugi!
Necu ga toliko podizati ali mnogima je zivote spaio a bio je „KVISLING“ i to je uradio s predumisljajem,danas se snimaju filmovi iz Drugoga rat Oskar Schindler
je bio nacista a spasvao je Jevreje ,koji su morali radit ali su ostali zivi,kako to da se za Oskara Schindlera zna i velica se na kino platnima a Nedica se blati,sto ga drugi blate to i ne cudi ,ali sto ga mi blatimo? Valjda sto smo Srbi.
Pokoj dusi „KVISLINGU“ Nedicu,a nama nauk za budcnost!
СМРТ ФАШИЗМУ – СЛОБОДА НАРОДУ!
РЕВОЛУЦИЈОМ ЗБАЦИМО ИДЗДАЈНИЧКЕ НАТО ХУНТЕ!
https://www.youtube.com/watch?v=654U45J8KRo
Tekst zamalo pa potpuno komunistički, bespotrebno ga je IN4S postavio. Nedić je djelovao u uslovima koji ga ne mogu ugurati u kolo kolaboracionista kakvi su bili u Rumuniji, Mađarskoj ili Bugarskoj. On, poput njih, nije dobrovoljno pristao na saradnju sa Njemcima, niti je slao svoju vojsku protiv SSSR-a, već je pokušavao da sačuva što se sačuvati može, i zbog toga bio prinuđen i na poniženje. Nedić je, takođe, i proslavljeni i legendarni srpski oficir iz balkanskih i Prvog svjetskog rata, i najveća je glupost presijecati o njegovoj ličnosti po uzusima kojima su skloni komunistički istoričari i propagandisti. Takođe je neozbiljno upoređivati slučaj Milana Nedića sa današnjom situacijom, a da Vučić i ekipa vode krajnje labavu spoljnu politiku je tačno.
Иако не оправдавам улогу Недића као неспорног квислинга и против сам његове рехабилитације,али велико је питање шта би од Србије остало ако је само у Србији важило правило да за једног убијеног њемачког војника треба стријељати десет цивила(небитно да ли жена,стараца или дјеце) а за официра сто (100)
Ко је тај који би преузео неславну улогу (а неко је то морао ) да буде у присилном савезу са највећим злом до дана данашњега у моменту кад ти је војска прегажена и поражена,кад је краљ у избјеглиштву,кад народ коров једе ,тифус и болештине харају, кад усташке хорде касапе твоје сународнике по НДХ…Ко је тај који би жртвовао своју част и углед и остао на сметлишту историје да би бар умањио размјере тоталног погрома свог народа ?Знао је Недић да му се не нуди никакав луксуз и благостање ако уђе у пакт са ђаволом.Неко је морао да се жртвује.И није дочекао суђење послије рата већ је извршио самоубиство скоком из затвора,тако да је донекле оправдао војничку част.Колико нациста и усташа је извршило самоубиство због своје нечисте савјести и злочина ?
Да није можда Секула ?
Vi Niksha kao da niste do kraja ni citali tekst. Opet vi o komunistima, komunistickim tekstovima, o komunistickim istoricarima itd. Autor clanka vam je u samom tekstu odgovorio. Postoji jos nesto. Shvatite da Nedic nije optuzen samo od komunista! Nedica je razalovala i njegova vlada u Londonu sastavljena sve od samih antikomunista. Cak su ga zigosali kao izdajnika i pripreceno je da ce mu se suditi pred prekim vojnim sudom. Istovetan stav imale su vlade i oficiri saveznickih sila. Opet, ne samo komunistickog SSSR-a, vec i SAD, Velike Britanije, Francuske… i drugih, svi su bili antikomunisti. Situacije se kroz istoriju menjaju, ali sustina saradnje sa okupatorom svoje domovine ostaje ista – to je izdaja naroda i drzave! U tom pogledu se svakako mogu uporediti Nedic i Vucic. I ovaj potonji se zali kako se „zrtvuje za narod“, pa drami jer „zna kako ce zavrsiti“ i slicna prenemaganja. I, zaista, ako Srbija u medjuvremenu ne ode na dobos njegovom saradnjom sa NATO okupatorom, i on ce zavrsiti kao Nedic.