Zelena kapa na podzemnom depou Narodne biblioteke
1 min read
Četiri podzemna nivoa sa depoom, višenamenskim izložbenim prostorom i kancelarijskim blokom – novi je objekat od 11.300 kvadratnih metara koji će biti ukopan ispod između Nebojšine i Skerlićeve ulice i zdanja Narodne biblioteke Srbije (NBS) na Svetosavskom platou. Njega su predvideli autori prof. Branislav Mitrović i doc. dr Đorđe Alfirević, pobednici arhitektonskog konkursa za idejno rešenje za izgradnju – proširenje postojećih depoa te nacionalne institucije kulture. Narodna biblioteka Srbije naručila je to javno nadmetanje raspisano decembra prošle godine u kojem je učestvovalo 26 radova, kako bi rešila višedecenijski problem – nedostatak prostora za smeštaj bibliotečke građe. Jedan od zahteva Narodne biblioteke Srbije bio je i da podzemni objekat bude ukopan tako da se na krovu u potpunosti sačuva postojeće uređenje zelenih i pešačkih površina, odnosno da ravan, prohodan, uređen i ozelenjen krov svih podzemnih dograđenih kapaciteta bude na nivou trga.
– Naš glavni moto bio je da poštujući arhitekturu zaštićenog objekta NBS-a minimalnim, neagresivnim gestom u prostoru naznačimo glavni pristup novom objektu iz Skerlićeve ulice. Funkcionalnu specifičnost korišćenja nove zgrade depoa čini mogućnost horizontalnog povezivanja prostora novog i postojećeg depoa. Značajna je i veza izložbenog prostora sa postojećim kapacitetima i službenim ulazom biblioteke. Krovne površine objekta su zatravljene i blago nagnute u severnom delu prema zgradi biblioteke, čime je ostavljena mogućnost da se natkriveni prostor ispod sprata biblioteke koristi kao amfiteatar za javne skupove. Pristup za osobe sa invaliditetom predviđen je preko pristupnog platoa iz pravca Skerlićeve ulice – kaže Branislav Mitrović koji je koautor i idejnog rešenja za rekonstrukciju Svetosavskog platoa koja bi trebalo da bude okončana najkasnije početkom sledeće godine.
U tom delu Svetosavskog platoa, nije obuhvaćena konkursom, planirana je i javna podzemna garaža između objekta Narodne biblioteke i Skerlićeve, kao i ispod trase te ulice.
Zgrada Narodne biblioteke Srbije građena je između 1966. i 1972. godine prema projektu arhitekte Ive Kurtovića, koji uključuje i rešenje enterijera kompletnog objekta. Otvorena je 6. aprila 1973. u prvi put namenski podignutom zdanju od osnivanja biblioteke 1838. godine. Na toj lokaciji ubrzano se razvijala – 1982. raspolagala je u svojim fondovima sa više od 2.700.000 jedinica bibliotečkog materijala. Posedovala je štampariju i knjigoveznicu, elektronski katalog formiran je 1989, a internet je u biblioteku uveden 1996. godine. Prva internet prezentacija NBS-a počela 1998. Virtuelna biblioteka Srbije zaživela je 2003, digitalna je pokrenuta naredne godine, a elektronski obavezni primerak 2011. godine. Između 2007. i 2011. rekonstruisan je enterijer i tehnološki osavremenjen korisnički deo biblioteke, prema rešenju arhitekte Zorana Radojičića.
Za tri nagrade – 900.000 dinara
Nagradni fond od 900.000 dinara raspoređen je na sledeći način: pobedniku konkursa prof. Branislavu Mitroviću i doc. dr Đorđu Alfireviću sa projektantima Dušanom Međedovićem, Urošem Majstorovićem, Stefanom Lakićem i Dušanom Grujovićem pripada 500.000 dinara, drugoplasiranom, autorima Anđeli Karabašević, Vladislavu Sudžumu, Ani Petrović i Aleksi Bekiću – 250.000, dok je treća nagrada vredna 150.000 otišla u ruke arhitekata Zorana Radojičića i Dejana Miljkovića sa saradnicima Petrom Sazdanovićem i Vidom Nedeljković. Tako je glasao petočlani žiri: dr Vladimir Pištalo, upravnik Narodne biblioteke Srbije, Milisav Vulović, načelnik tehničko-bezbednosne službe, i arhitekte dr Milena Kordić, prof. dr Nađa Kurtović Folić i dr Igor Marić.
Pročitajte JOŠ:
