Зелена капа на подземном депоу Народне библиотеке

Четири подземна нивоа са депоом, вишенаменским изложбеним простором и канцеларијским блоком – нови је објекат од 11.300 квадратних метара који ће бити укопан испод између Небојшине и Скерлићеве улице и здања Народне библиотеке Србије (НБС) на Светосавском платоу. Њега су предвидели аутори проф. Бранислав Митровић и доц. др Ђорђе Алфиревић, победници архитектонског конкурса за идејно решење за изградњу – проширење постојећих депоа те националне институције културе. Народна библиотека Србије наручила је то јавно надметање расписано децембра прошле године у којем је учествовало 26 радова, како би решила вишедеценијски проблем – недостатак простора за смештај библиотечке грађе. Један од захтева Народне библиотеке Србије био је и да подземни објекат буде укопан тако да се на крову у потпуности сачува постојеће уређење зелених и пешачких површина, односно да раван, проходан, уређен и озелењен кров свих подземних дограђених капацитета буде на нивоу трга.

– Наш главни мото био је да поштујући архитектуру заштићеног објекта НБС-а минималним, неагресивним гестом у простору назначимо главни приступ новом објекту из Скерлићеве улице. Функционалну специфичност коришћења нове зграде депоа чини могућност хоризонталног повезивања простора новог и постојећег депоа. Значајна је и веза изложбеног простора са постојећим капацитетима и службеним улазом библиотеке. Кровне површине објекта су затрављене и благо нагнуте у северном делу према згради библиотеке, чиме је остављена могућност да се наткривени простор испод спрата библиотеке користи као амфитеатар за јавне скупове. Приступ за особе са инвалидитетом предвиђен је преко приступног платоа из правца Скерлићеве улице – каже Бранислав Митровић који је коаутор и идејног решења за реконструкцију Светосавског платоа која би требало да буде окончана најкасније почетком следеће године.

У том делу Светосавског платоа, није обухваћена конкурсом, планирана је и јавна подземна гаража између објекта Народне библиотеке и Скерлићеве, као и испод трасе те улице.

Зграда Народне библиотеке Србије грађена је између 1966. и 1972. године према пројекту архитекте Иве Куртовића, који укључује и решење ентеријера комплетног објекта. Отворена је 6. априла 1973. у први пут наменски подигнутом здању од оснивања библиотеке 1838. године. На тој локацији убрзано се развијала – 1982. располагала је у својим фондовима са више од 2.700.000 јединица библиотечког материјала. Поседовала је штампарију и књиговезницу, електронски каталог формиран је 1989, а интернет је у библиотеку уведен 1996. године. Прва интернет презентација НБС-а почела 1998. Виртуелна библиотека Србије заживела је 2003, дигитална је покренута наредне године, а електронски обавезни примерак 2011. године. Између 2007. и 2011. реконструисан је ентеријер и технолошки осавремењен кориснички део библиотеке, према решењу архитекте Зорана Радојичића.