Zborna tehnologija bez političke suštine

Piše: Milan Tomić

Tri dana do drugog kruga predsedničkih izbora u Ukrajini, u kome snage odmeravaju “finalisti” Petro Porošenko, sadašnji predsednik, i Vladimir Zeljenski, komičar-šoumen, izazivač i pretendent na najvišu državnu funkciju, i sve i ništa nije jasno. Jasno je da posle prvog kruga šanse Zeljenskog rastu iz dana u dan, a da rejting Porošenka pada do one tačke na kojoj se njegovo učešće u trci za predsednika može oceniti kao katastrofalno. Poslednja istraživanja pokazuju da Zeljenski ima ogromnu prednost. Oko 72 odsto izašlih na izbore glasalo bi za njega, a za Porošenka samo nešto više od 25 odsto. Preostalih, manje od 3 odsto glasača “pocepaće” glasačke listiće.

Šta to u ovakvoj situaciji može biti nejasno? Nije jasno koju će politiku voditi Vladimir Zeljenski, jer on i pored stalnih prozivki i “spolja i iznutra” uporno ćuti o tome.

Zeljenski ne govori o ključnim pitanjima

“Što više bude ćutao to će više glasova osvojiti”, logični je komentar političkog analitičara i deputata u Državnoj Dumi Vjačeslava Nikonova. Za razliku od njega Andronik Migranjan, profesor znamenite i u svetu jedne od najprestižnijih škola međunarodnih odnosa GIMO u Moskvi, smatra da Zeljenski praktično ne može i ne ume ništa suvislo u političkom smislu izgovoriti – “dve političke reči ne može da poveže”, ironično dodaje autoritetni 70-godišnji politički znalac.

Ali, ta strategija izbegavanja preciznih odgovora na ključna politička pitanja prolazi u narodu, jer očigledno je da je u masama jače pritivljenje samom Porošenku, nego ono šta će u izbornoj kampanji reći Zeljenski.

No, ta epidemija ćutanja o važnim političkim pitanjima izgleda da je zahvatila i Petro Porošenka. I on ćuti o gorućim problemima, jer nema šta da kaže, s obzirom da su rezultati njegove petogodišnje vladavine i u politici i u ekonomiji, kao i u socijalnoj sferi gotovo katastrofalni. Taktika komičara da dovede predsedničkog kandidata Porošenka u tu nezavidnu situaciju da nema šta da kaže je uspela. Pravila igre u izbornoj kampanji na njegovu nesreću piše Zeljenski.

Međutim, imalo bi šta da se kaže o mnogim pitanjima. Ukrajina je na rubu političkog, ekonomskog i socijalnog kolapsa, ako već nije u tom stanju. Najnovija istraživanja na početku poslednje predizborne nedelje jasno ukazuju da su četiri pitanja za ukrajinske birače goruća. Na prvom mestu su ekonomsko-socijalna pitanja, na drugom je nada u olakšano skidanje statusa neprikosnovenosti vršioca najviših državnih funkcija u pravosudnim, izvršnim i zakonodavnim organima. Na trećem mestu je borba protiv korupcije, što je u neposrednoj vezi sa drugim pitanjem. U setu najvažnijih pitanja je i važnost pregovora sa Rusijom, odnosno rešavanja pitanja građanskog rata na Donbasu. Nijedan kandidat nije ni pokušao ozbiljnije da odgovori na ta pitanja, a atmosfera u kampanji svedena je na niz bizarnih situacionih događaja koji nemaju bitniji odnos prema izboru predsednika Ukrajine.

Natezanje o datumu održavanja javne debate na stadionu dobilo je tragikomične obrise, jer je Porošenko tražio od Zeljenskog da se ovaj pojavi 14. aprila pred 70 hiljada gledalaca, dok Zeljenski i dalje insistira da to bude 19. aprila, dva dana pre izbora. Svako ima svoju taktiku u vezi s tim, ali Zeljenski se nije pojavio 14. aprila na ”olimpijskom igralištu”, tako da je Porošenko morao da “debatuje” sa praznom stolicom, u kojoj je trebalo da sedi njegov protivkandidat.

To podseća na izbornu 2012. godinu kada je četvorostruki oskarovac Klint Istvud, kao republikanac isto tako razgovarao sa praznom stolicom u kojoj je trebalo da sedi Barak Obama. Dakle, u Ukrajini je pravi izborni šou, a Petro Porošenko je prihvatio takva pravila igre. Zato i ne čudi da se u kampanji ponaša kao pravi očajnik i gubitnik.

Slučaj Nadežde Savčenko

Pre nekoliko dana iz zatvora je oslobođena Nađa Savčenko, deputat Vrhovne Rade, pritvorena 22. marta 2018. godine zbog optužbi da će nasilno rušiti politički sistem Ukrajine i da će pucati po deputatima parlamenta. Ona je svojevremeno u Rusiji osuđena na 22 godine zbog raznih ubustava na Donbasu i odavanja položaja ruskih ratnih izveštača, posle čega su oni i stradali. Savčenko je pomilovana 2016. godine od strane Putina zbog dobre ruske političke volje, kako bi se udovoljilo prevelikim pritiscima sa Zapada i političkih elita Ukrajine. Po povratku u zemlju proglašena je herojem Ukrajine, i iz ruku predsednika države primila je to odličje, da bi je ukrajinski tužilac Lucenko ubrzo “strpao“” u zatvor, jer nije podržavala politiku zvaničnih vlasti. Ona je po puštanju na slobodu uz aplauze pristalica izjavila da će se svim silama boriti protiv Porošenka i njegove tiranije. Mnogu analitičari se pitaju kome će najviše koristiti sloboda Nadežde Viktorovne Savčenko, ali stvar je jednostavna. Pritvor za nju je isticao i morao je da se produži u jeku izborne kampanje. Porošenko je procenio da će mu to doneti više štete nego koristi, pa je “progutao knedlu” i oslobodio najpoznatijeg ukrajinskog političkog zatvorenika. Međutim u ukrajinskim zatvorima čami još uvek na hiljade protivnika režima,među kojima ima i onih čija je sudbina nepoznata.

Ukrajinski zatvori puni protivnika režima

Veću važnost u medijima je dobila “akcija” oba kandidata da putem krvi ispitaju svoj odnos prema narkoticima i alkoholu, nego pitanje građanskog rata na Donbasu. Zeljenjski je nagovestio mogućnost pregovora sa Rusijom, pa čak i sa Donbasom, u vezi s tim. Porošenko je najpre bio oštar i pretio je svim sredstvima da će na “okupiranim” teritorijama istočno od Dnjepra kao i na Krimu povratiti ukrajinski suverenitet.

Da bi paririrao Zeljenskom, sada govori da će na proslavi otvaranja drugog, zapadnog fronta u Drugom svetskom ratu, u Normandiji, maja ili juna meseca razgovarati sa šefovima država Nemačke, Francuske, SAD i Rusije o novom Minskom dogovoru, zaboravljajući da on već postoji i da ga upravo Ukrajina ne poštuje, iako ga je potpisala.

Bez obzira što se kampanji bliži kraj, režim Porošenka ne miruje. Sada je na udaru poznati politikolog i novinar Vladimir Skačko, koji uporno razotkriva mahinacije političke oligarhije i samog predsednika Porošenka. Četrnaestočasovni pretres stana Skačka od strane 12 islednika Federalne službe sigurnosti Ukrajine (FBU) nije ništa u poređenju sa pretnjama likvidacijom koje svakodnevno dobijaju i on i njegova porodica. Skačko je uzet samo kao primer atmosfere u kojoj se odvija predsednička izborna trka u Ukrajini.

Zeljenski je velika nepoznanica

Šta će i da li će ovi izbori doneti nešto novo u odnosima Rusije i Ukrajine teško je reći. Jedno je sigurno. Novi ili novi stari predsednik morao bi vrlo jasno da se izrazi u vezi tih odnosa a posebno u vezi spremnosti na politički dijalog i traženja političkog rešenja na Donbasu, ali i po pitanju svih onih važnih ekonomskih veza, kao što je gas, koji opterećuju odnose dve strane. Moguće je da bi se tako otvorili putevi ka razgovorima Rusije i Ukrajine.

Vladimir Zeljenski u poslednjem intervjuu, (koji je objavljen na Jutjubu) odgovarao je na više pitanja vezanih za uzroke loših odnosa Ukrajine sa Rusijom. Pitanje zakona o jeziku, u kojem se minimizira značaj ruskog jezika, nije komentarisao na jasan način. Odgovorio je da to pitanje ima duboki značaj i da treba saslušati javnost šta misli o tome. Vrlo lukavo, s obzirom da je on sam ruskojezični građananin Ukrajine i da za njega glasaju upravo takvi-ruskojezični. Inače, većini stanovnika Ukrajine ruski jezik je maternji.

Odgovor na pitanje Donbasa je vešto izbalansiran. On kaže da nije uveren u to da Donbasu treba dati poseban status, ali tvrdi da je Ukrajini potreban Donbas kao što je njemu potrebna Ukrajina.

Penzije za stanovništvo Donbasa treba regulisati, smatra on, jer je nepravedna odluka da im se one uskrate. Uopšte, za njega je nejpojmljivo da se sa Donbasom ne razgovara. Iako Zeljenskog mnogi posmatraju u suštini antiruskim kandidatom, ovo što priča je ipak neki pomak.

O Banderi misli da je heroj za određeni deo stanovništva, ali da ga ne treba glorifikovati do te mere da svi mostovi, ulice, trgovi dobijaju njegovo ime. Po mišljenju pisca ovih redova on na neki način amortizuje ukrajinsku nacionalističku retoriku, ali ne ulazeći u konflikt sa nacionalistima. Njemu prerana konfrontacija sa nacionalistima, neposredno pred drugi krug izbora nije apsolutno potrebna. Zeljenski očigledno konsoliduje svoje široko biračko telo, tražeći najširu podršku za ono što misli da tek preduzme kad postane predsednik države.

Rusija zabranila izvoz nafte i uglja u Ukrajinu

Sankcije Rusije mogu da imaju dalekosežne posledice, ne samo na izbornu kampanju i izbore i ne samo na rusko-ukrajinske odnose, već i na šire međunarodne odnose

Ako je Vladimir Zeljenski u svom prvom obimnijem intervjju bio snishodljiv prema nacionalistima, kako ih ne bi razdražio u nezgodno vreme pred drugi krug izbora, onda je zacelo izazvao burnu reakciju Moskve. Na njegove izjave tipa „Da, Putin je neprijatelj!“ ili odricanje od Minskih sporazuma koji Donbasu predviđaju autonomiju, Vlada Ruske federacije, na čelu sa Dmitrijem Medvedevim, donela je upravo uredbu o zabrani izvoza nafte i naftnih derivata u Ukrajinu. U tom paketu sankcija koji je pripremljen poodavno, a samo se čekao momenat kada će biti primenjen, nalazi se i ugalj i drugi proizvodi veoma važni za ukrajinsku privredu.

Nove sankcione mere Rusije mogu ozbiljno uzdrmati ukrajinsku ekonomiju i odraziti se veoma negativno na standard običnog čoveka, pogotovo što se približava rok za otplatu dela duga prema MMF-u. Novac za otplatu Ukrajina nema te je prinuđena da iznova pregovara za nove tranše kredita kojima će otplaćivati dug. Inače, energetski balans Ukrajine u zavisnosti je od uvoza iz Rusije u procentu većem od 70 odsto.

Eksperti smatraju da je u svom prvom obraćanju narodu, iznošenjem elemenata svoje buduće unutrašnje i spoljne politike, Zeljenski praktično zatvorio vrata pregovorima sa Ruskom federacijom i predsednikom Putinom. Sankcije su ta vrata još više zalupila. One mogu da imaju dalekosežne posledice, ne samo na izbornu kampanju i izbore i ne samo na rusko-ukrajinske odnose, već i na šire međunarodne odnose.

Neki analitičari će posle najnovijih, po njima nepromišljenih izjava Zeljenskog ustvrditi da postoji realna opasnost da svoj ionako veliki rejting snizi bar za desetak procenata.

A, šta misli da preduzme, to je danas za sve Ukrajince i za one van nje poprilična tajna. Vreme će pokazati šta on ima na umu.

Poslednje izborne nedelje nema traga glavnom vojnom tužiocu Ukrajine Anatoliju Vasiljeviču Matiosu. Jednostavno je nestao, ne javlja se na telefon, nema ga kod kuće. Nema još uvek zvaničnih objašnjenja.

Isto tako simptomatično je da šef obezbeđenja predsednika Petro Porošenka traži godišnji odmor u punom zamahu izborne kampanje.

U četvrtak, dva dana pre izborne tišine ukrajinski sud je proglasio nezakonitu nacionalizaciju Privat banke, čiji je vlasnik oligarh Kolomojski, čovek koji navodno stoji iza Zeljenskoga. Kolomojski je veliki protivnik Porošenka. Mnogi se pitaju šta se to ustvari događa unutar sistema, koji je Porošenko pet godina gradio isključivo za sebe?

Da li se to sumnjičavi na vreme prestrojavaju, pokušavajući da obrišu tragove političke borbe sa neistomišljenicima? Ruski analitičari smatraju da je Porošenko već predao vlast svom protivkandidatu i pre okončanja izbora i da ga u ovom trenutku jedino interesuje šta će se događati na jesenjim parlamentarnim izborima.

Poslednje vesti govore da će doći do javnog političkog sučeljavanja Zeljenskog i Porošenka na olimpijskom stadionu, u petak 19. aprila. Čak i da Porošenko dobije taj duel, neće dobiti izbore, smatraju i ukrajinski i ruski analitičari.

Ali, ipak, sve je moguće, kaže ukrajinski analitičar Vadim Karasjov, pa i to što se sada čini nemogućim, da Petro “Petja” Porošenko pobedi ali i da do drugog kruga izbora i ne dođe uopšte! A kako bi “Petja” dragučije i mogao da ostane na vlasti, osim da isprovocira nemogućnost drugog izbornog kruga? To se na svu sreću neće dogoditi, jer bi to značio konačan krah tanke i krhke ukrajinske demokratije.

Izvor: Između jave i sna