Збогом маестро
Иван Луковац
Пише: Милорад Дурутовић
Отишао је наоштреног пера у јутра неког бољег свијета Иван Луковац — мој племенити пријатељ, политички саборац и један од најбољих књижевних саговорника које сам имао у животу.
Хоћу да кажем, имао сам и ту срећу да познајем Ивана, да ступам с њим у пјесничке обрачуне. Али каква је то неправда!?
Наш недавни, испоставило се, и посљедњи сусрет је прошао без иједног рецитала, без и једног питања: Младићу, знаш ли ти ону пјесму!? Знао сам сваку, али он је увијек знао више бар за један метар — пјеснички метар. Друге мјере он није признавао!
Отишао је, кажем, Иван Луковац, никад оштријег пера! Каква је то неправда! Ништа од пјесме данас, остају само Псалми:
- *У твоју руку предајем дух свој; избављао си ме, Господе, Боже истини!
*Лука 23, 46.
6. Ненавидим оне који поштују пропадљиве идоле; ја се у Господа уздам.
7. Радоваћу се и веселити се о милости твојој, кад погледаш на моју муку, познаш тугу душе моје,
8. Не даш ме у руку непријатељу, поставиш ноге моје на пространом мјесту.
9. Смилуј се на ме, Господе; јер ме је туга, *од јада изнеможе око моје, душа моја и срце моје.
(Извор: Фејсбук)
Прочитајте још:
Преминуо новинар, публициста и велики борац за правду Иван Луковац
Koliko je taj covjek bio obrazovan, talentovan, načitan! A gurali su ga u prikrajak i sklanjali ga oni koji su se plasili da se ne vidi njihovo neznanje! Nisu mu dozvolili ni da predaje… Kakva steta! A kakav šljam i neznanje su nam po školama i ustanovama.
Imala sam srecu da upoznam Ivana, duhovnu, ljudsku i intelektualnu gromadu.
Царство му небеско.Велики губитак нама на земљи.А на небесима ,нека му се анђели радују.