Због неуплаћеног стажа неке мајке неће добити накнаду

У Црној Гори има 87.000 жена које имају троје и више дјеце, а за накнаду се до сада пријавило њих више од 20.000, рекао је генерални директор за дјечију и социјалну заштиту у Министарству рада Горан Кушевија.

„За један број тих жена ће се, у процесу утврђивања права, испоставити да немају право на накнаду јер послодавци нијесу уплаћивали стаж“, упозорио је Кушевија у емисији ,,Клуб А“ Атлас телевизије, одговарајући на бројна питања мајки са троје дјеце, којима су засуте редакције медија.

Центри за социјални рад су тек од суботе почели да издају рјешења за накнаду, јер се чекало да Монстат саопшти просјечну плату за прошлу годину, која је основица за израчунавање накнаде, која се креће од 40 до 70 одсто од те основице, зависно да ли је стаж стечен у раду или на бироу.

„Заводу за запошљавање доставили смо 11.000 захтјева за жене које су 15 година на бироу, а имају троје и више дјеце и они су до сада послали 2.500 одговора. Све иде спорије него што смо очекивали, јер се до 2000. године ручно водила евиденција и чува се на микрофилмовима, па их треба развијати како би се утврдило колико неко има година стажа на бироу или стажа осигурања“, рекао је Кушевија и нагласио да је ова накнада доживотна стечевина, која не може бити одузета, чак и у случају промјене закона.

До сада је, како је навео, 3.000 жена замрзло право на исплату пензије, а дио их се одрекао и права на породичну накнаду. Нагласио је и да има доста жена којима није уплаћиван стаж, а које су то сазнале тек кад су поднијеле захтјев за накнаду.

„Закон је ту изричит, тако да је тим женама остало да покрену поступак према послодавцу, а ту су инспекције, Пореска управа и институције система које ће помоћи у рјешавању тог проблема“, објаснио је Кушевија и додао да постоје законски механизми да се надокнади штета коју је изазвао неко други.

Истакао је да жене не морају имати 15 година стажа чекања на бироу у континуитету. „Закон то нигдје не прописује, али Министарство, као орган који спроводи закон, предлаже да не буде 15 година у континуитету, него 15 година кумулативно, односно све вријеме проведено на бироу“, рекао је Кушевија.

Како је навео Кушевија ова се накнада не исплаћује нигдје у региону. У Србији се помињало успостављање овакве накнаде, али се одустало, јер у буџету за то нема пара.

Кушевија је казао да је у понедјељак на колегијуму Владе договорено да Министарство рада до 20. фебруара припреми информацију о потешкоћама у примјени закона и о трошковима, јер ће примјена коштати 50 милиона еура годишње, а у буџету за 2016. је за ову намјену планирано 12 до 15 милиона. „Влада ће се на основу ове информације одредити како да се обезбиједе средства за ову накнаду“, казао је Кушевија.

Кушевија је изјавио да је овим законом дискриминисан велики број популације. „Дискриминисани су мушкарци који сами подижу троје и више дјеце, иако Породични закон каже да су родитељи равноправни у подизању дјеце. Овај закон дискриминише самохране мајке, односно жене са једним или двоје дјеце, или оне које се нијесу оствариле као мајке трећи или четврти пут из здравствених разлога“, рекао је Кушевија и додао да су се обраћали предлагачу да појасни шта поједине одредбе значе, као што је радни стаж, које не познају закони о раду и ПИО.

Из Министарства су указивали и на проблем да нема евиденције о мајкама са троје или више дјеце које су дале дјецу на усвајање.

Упитан зашто Влада није ништа предузела ако је овај закон дискриминаторски у односу на велики дио популације, Кушевија је казао да су се неке ствари почеле појављивати у току примјене закона, па постоји могућност да се покрене иницијатива о његовој уставности.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: