Зашто су људи били мршавији шездесетих година прошлог века
1 min read
Вага
Није тајна да је данас све веће – било да су у питању куће, телевизори или аутомобили, у поређењу од пре неколико деценија. Jaсно је да су ствари постале предимензиониране, а то укључује и величине порција и обим струка.
Томе у прилог иде и статистика која никако није за похвалу – на основу последњег Истраживања здравља становништва Србије, у Србији је 2019. године, на основу измерене вредности индекса телесне масе (ИТМ) било 40,5 одсто нормално ухрањеног становништва, док је више од половине (57,1 одсто) било прекомерно ухрањено, односно предгојазно (36,3 одсто) и гојазно (20,8 одсто), обавештава Батут. Такође, у 2024. години, 43 одсто Американаца сматрано гојазним, у поређењу са само 13 одсто у шездесетим, а само у предходне две деценије преваленција гојазности у Европи је троструко увећана.
За овакво лоше стање, стручњаци су окривили повећан унос ултра прерађене хране и оброка са више калорија и упозорили да гојазност може довести до низа здравствених проблема, укључујући срчана обољења, дијабетес, висок крвни притисак, висок холестерол, болести јетре, апнеју у сну и одређене врсте рака.
Али, шта је покренуло епидемију гојазности и зашто су људи били виткији у протеклим деценијама, упркос томе што су мање вежбали или нису имали приступ фитнес апликацијама, геџетима?
Први покретачки фактор који стоји иза пораста гојазности је смањење конзумирања домаћих, свежих оброка. То је некада било правило, а не изузетак. У не тако далекој прошлости, људи су јели неку врсту заиста висококвалитетних протеина, мало воћа, мало хлеба, мало поврћа и вероватно млеко, појашњавају нутриционисти. Иста ова хранљива формула примењивала се и на дечије упаковане оброке за школу, тако да су деца добијала уравнотеженију исхрану у поређењу како је то данас. Предности оброка припремљених код куће укључују мањи унос шећера, додатни протеин и повећану количину поврћа, пише Дејли мејл.
Људи који често кувају оброке код куће имају тенденцију да конзумирају мање угљених хидрата, мање шећера и мање масти у поређењу са онима који не кувају тако често, потврђују и студије.
Експлозија ултрапрерађене хране
Ултра прерађена храна је кровни термин који се користи за све што има дугачку листу састојака или је направљено са вештачким адитивима попут боја, заслађивача и конзерванса који продужавају рок трајања. Готова јела, сладолед и кечап су неки од примера ових производа за које се тврди да утичу на килограме и здравље.
