Zašto Staljin nije izvršio aneksiju Finske u Drugom svetskom ratu

Finski maršal Gustav Emil Manerhajm je jula 1941. ponovio reči izgovorene tokom Finskog građanskog rata (1918): „Neću vratiti mač u korice sve dok Finska i Istočna Karelija ne budu slobodne“. I dodao je: „Vojsko! Tvoja će pobeda osloboditi Kareliju i stvoriti srećnu i veliku budućnost Finske!“ Ipak nisu svi Finci želeli da učestvuj u tom „oslobodilačkom“ poduhvatu. Dešavalo se da cele jedinice odbiju da pređu staru sovjetsku-finsku granicu i prodru dublje na teritoriju SSSR-a.

Posle ofanzive prvih dana rata, Finci su stali. Nikakvih velikih operacija nije bilo do 1944. Finci su se čak šalili da u svetu postoje tri armije koje se ne bore: švedska, turska i 23. sovjetska armija.

Poraz nemačke vojske u Kurskoj bici ih je veoma zabrinuo. Sovjeti su se približavali Kareliji, a finski političari su tražili vojnu pomoć od Berlina i molili Vašington da igra ulogu posrednika u pregovorima sa Sovjetima (SAD i Finska nisu bile u ratu).

Leta 1944. Crvena armija je oslobodila Kareliju od finskih okupatora. Ali jak finski otpor i povremeni vojni uspesi su naterali Staljina da se zamisli da li zaista vredi ulaziti dublje na teritoriju Finske.

„Danas je nemoguće reći šta je on zaista hteo“, kaže istoričar Bair Irinčejev. „Ni 1940, ni 1944. Staljin nije pokušao da okupira celu teritoriju Finske, jer to ipak nije bio njegov strateški pravac. Okupirati Finsku od Helsinkija do Oulua? To je zemlja veličine Velike Britanije, slabo naseljena, to su potencijalni građanski ratovi i neistraženi resursi…

„Aneksija Finske nije bila Staljinov cilj, bar vojni arhivi to ne potvrđuju“, kaže finski istoričar Ohto Maninen. „Zadatak je bio da sovjetska mornarica dobije slobodan prolaz iz Finskog zaliva i da Crvena armija može da napada Nemce sa severa.“

Dan D je takođe odigrao ulogu u tome da Sovjeti mirno izađu iz Finske. Crvena armija je po svaku cenu morala da stigne do Berlina pre Amerikanaca i Britanaca.

Ruski istoričara Aleksej Komarov dodaje da je za Staljina bilo važno da Finska ostane neutralna, bar u tom istorijskom periodu. Finska je trebala da postane relativno prijateljska zemlja, tampon zona između SSSR i Zapada.

19. septembra 1944. Finska je potpisala primirje sa Sovjetskim Savezom i Britanijom. Ustupila je delove Karelije kao i neka ostrva u Finskom zalivu. Sovjeti su dobili pravo da 5o godina koriste poluostrvo Porkala u blizini Helsinkija kao mornaričku bazu (kao gest dobre volje, vratili su ga 1956.).

Pošto je izjurila Fince sa svoje teritorije Crvena armija je odlučila da se zaustavi. Na kraju krajeva, SSSR je dobio mirnog, neutralnog suseda i bliskog ekonomskog partnera.

Izvor: rs.rbth.com