Zašto nije sporno što je lijepa supruga premijera Spajića bila u delegaciji u Japanu
1 min read
Slika ekrana
Premijer Milajko Spajić je tokom nedavne zvanične posjete Japanu bio u pratnji svoje supruge, što je izazvalo određene kritike u javnosti. Dio opozicionih glasova i pojedinih medija doveo je u pitanje opravdanost njenog prisustva u zvaničnoj delegaciji, upirući prst u troškove, protokol i ustavnu poziciju premijerove supruge. No, kada se na ovu pojavu pogleda šire, sa razumijevanjem i poštovanjem diplomatske prakse, postavlja se logično pitanje: šta je u tome zapravo sporno?
Prvo, prisustvo supruge premijera na zvaničnim putovanjima, naročito kada se radi o posjetama na visokom nivou, nije ništa neobično, ni neuobičajeno. Naprotiv, u brojnim diplomatskim krugovima, naročito u Aziji, gdje je formalnost i simbolika sastavni dio svakog susreta, pojavljivanje visokog zvaničnika sa bračnim partnerom predstavlja znak poštovanja prema domaćinu i jačanje ukupne slike države koju predstavlja.
Uzmimo u obzir i ličnu dimenziju. Premijer Spajić je mlad čovjek, nedavno stupio u brak, i kao što je to često bio slučaj i sa liderima drugih država, želja da sa sobom u ovako važnu i daleku misiju povede životnog saputnika ne treba da se tretira kao eksces ili zloupotreba. To je ljudski, a istovremeno i u skladu sa kulturom zajedništva koju savremena diplomatija sve više prepoznaje.
Štaviše, supruga premijera Crne Gore pojavila se na događajima koji imaju snažan protokolarni karakter, gdje je njeno prisustvo doprinijelo ukupnom utisku o modernom, urbanom i uređenom licu naše države. Riječ je o veoma dostojanstvenoj ženi, izuzetnog izgleda i ponašanja, koja svojim držanjem ne samo da ne narušava sliku institucije – već je suprotno – na nju utiče pozitivno.
Kritike koje dolaze sa pozicije „stezanja kaiša“ i potrebe za racionalizacijom troškova svakako su legitimne, ali ne treba zloupotrebljavati ovakve pojave u svrhu sitnopolitičkog napada na premijera. Službeni put u Japan imao je konkretne rezultate – susrete sa visokim zvaničnicima, privrednicima, kao i niz događaja koji su potvrdili dobru reputaciju Crne Gore u ovom dijelu svijeta. Prisustvo supruge premijera nije bilo faktor troška koji bi narušio javne finansije ili predstavljao „simptom zloupotrebe“, kako se spekuliše – već protokolarni gest uobičajen u svjetskoj praksi.
Uostalom, zar nije i krajnje arogantno očekivati od javnih ličnosti da u potpunosti isključe privatni aspekt svog života, posebno u situacijama kada se on prirodno i uobičajeno prepliće sa službenim, i to bez narušavanja propisa? Crna Gora nije asketska republika, već evropska država koja želi da gradi institucije u duhu dostojanstva, modernosti i mjere.
Umjesto da se premijeru prebacuje zbog prisustva supruge, mnogo je svrsishodnije analizirati efekte njegovih međunarodnih posjeta, rezultate u privlačenju investicija, diplomatske kontakte i promociju zemlje. Upravo u tom smislu, posjeta Japanu, sa svim svojim detaljima, predstavlja korak u pravcu kakav se od moderne vlade i očekuje.
Vrlo ruzan par
U kakvim god da smo odnosima ne mogu protiv sebe mislim na Crnu Goru i Srbiju gledam to u dusi kao jedno pa me interesuje i to dozivljavam kao svoje sta god se dogadjalo u Podgorici kao u Beogradu. A povodom ovog nisam za PES ja sam normalno za Milana i Andriju. Ali sto se tice ovog kritikovanja Spaica mozda ga treba ga kritikovati za nesto drugo ali sto je vodio zenu i to ovako lepu na put pa to nije greh to je na ponos Crne Gore i vaskolikog Srpstva.
…https://www.istorijskizabavnik.rs/blog/dvoboj-crnogorca-i-samuraja
Aleksandar Lekso Saičić živeo je krajem 19. veka. Osim što je ostao upamćen kao vešt, okretan i hrabar vojnik, poznat po velikom umeću rukovanja sabljom, iz njegovog života je zabeležena i neverovatna priča o tome kako je jednom, u dvoboju porazio samuraja.
Odakle samuraj u priči o Crnogorcu?
Aleksandar Saičić je na početku svoje karijere bio ađutant vasojevićke brigade. Ipak, Balkan mu je uskoro postao mali. Prvo je otišao u Istanbul, a zatim u Mandžuriju gde se priključio ruskoj vojsci i dobio čin potporučnika. Tu ga zatiče rusko-japanski rat 1904. godine.
Priliku da se još jednom dokaže i pokaže Aleksandar Saičić je dobio pred kraj rata u dalekoj Mandžuriji. Tamo ga je sačekala vest o tome da japanski car traži nekoga ko bi izašao na megdan čuvenom i nepobeđenom samuraju.
Ruski generali bili su u šoku. Bio je to 20. vek!
Zar je još neko poštovao tu davno zaboravljenu i, smatralo se, prevaziđenu tradiciju?
Ipak, odbiti zahtev značilo bi priznati poraz.
A opet, koga poslati u dvoboj protiv iskusnog i u mačevanju sigurno nadmoćnijeg samuraja?
Tako se dogodilo da je komandant ruske vojske tražio dobrovoljca koji bi izašao na crtu japanskom borcu. Aleksandar Lekso Saičić se prijavio među prvima. Dobio je dozvolu i naočigled velikih carskih vojski izašao na bojno polje.
Dvoboj iz bajke
Aleksandar Lekso Saičić
Priče očevidaca kažu da je dvoboj bio silan, a gledati ga skoro nestvarno!
Oba borca su munjevito naletala jedan na drugoga, dočekivali udarce i naizmenično odbijali.
Borba samuraja i Crnogorca bila je borba dva načina ratovanja, sukob dve tradicije kakav se danas viđa još samo u istorijskim filmovima.
U jednom trenutku, samuraj je okrznuo lice Aleksandra Saičića.
Pomislivši da je Crnogorac gotov, japanski borac je krenuo u otvoren napad. U tom trenutku, Saičić se izmakao, mahnuo sabljom i posekao samuraja.
Odlazeći sa bojnog polja, Aleksandar Saičić je odao poštu poginulom borcu, poklonivši se telu.
Njegovom pobedom nanet je veliki moralni poraz japanskoj vojsci koja je megdan napeto posmatrala.
Sa druge strane, Saičić je dočekan kao veliki heroj, a u redovima ruske vojske je nastalo opšte slavlje i veselje.
Čestitke na pobedi Saičiću su stigle od svih ruskih generala, ali i od admirala japanske flote Togoa koji je bio zadivljen veštinom i pokazanim viteštvom crnogorskog junaka.
Sablja kojom je Aleksandar Lekso Saičić savladao samuraja danas se čuva u Vojnom muzeju u Moskvi.
A Aleksandar Saičić?
Posle rusko-japanskog rata Aleksandar Lekso Saičić se vratio u rodnu Crnu Goru i u vojnu službu.
Umro je 1911. godine od posledica skoka sa drugog sprata zapaljenog kraljevskog dvora na Cetinju.
Priča kaže da je spašavao bogatu riznicu koja se tamo nalazila.
Bio je vitez, borac i junak do kraja.
Funkcioneri manjinski stranaka kad idu za Ameriku vode pola komšiluka pa se niko ne buni.
Koje su to manjinske stranke ja mislim da od PESa nema manje to je jedan obican kupleraj ljudi iz svih propalih partija preletaci koji se nijesu snasli ili su odbaceni od svojih partija i gle cuda PES ih prigrlio i to je je ozbiljna partija to je bruka za Crnu Goru a jos gore je to sto im naivni narod vjeruje i glasa za njih saka soli i ajte za mnom
Trebao je da povede ministra Vukovica vise bi ga cijenili
Nista sporno samo sto nijesu vjencani nijesu zvanicno stupili u brak i nemaju vjencani list tako je mogao da vodi i komsinicu
Kad je Japan 1904. godine Rusiji objavio rat, ubrzo je i Crna Gora objavila rat Japanu i time pružila podršku, prvenstveno moralnu, Rusiji.
Stvarno učešće Crne Gore u ratu se svelo na nekolicinu Crnogoraca koji su bili sastavni dio ruske vojske.
Da je rat završen, ali i da Japan priznaje Crnu Goru kao nezavisnu državu, potvrđeno je dolaskom specijalne izaslanice japanskog premijera i zamenice ministra spoljnih poslova Akiko Jamanaka u Crnu Goru tek 21. juna 2006.
Tako se okončao 102 godine dugačak „rat“ između velike carevine Japana i male, ali ponosite Crne Gore.
Taman posla da branim Micheja zvanog procenat. O njemu kao “ političaru , ekonomisti i čovjeku “ ne mislim ništa dobro. Već sve najgore. Ali ako pogledamo đe je Sve Lidija ( ako nijesam pogriješio ime Lomijeve saputnice) vođena i kako je izigravala važnu facu ,ovo je sasvim ok.
Milo je slao privatni avion za pjevacicu u svoje vrijeme , pa niko nije prigovarao za troskove.
Ništa ovde nema ružno osim što ova dama meni liči na SPAJDERMENA.
Ljudi, da li ste normalni???
Bogu hvala kad vodi ženu, pa još lijepu, bilo bi porazno da, kao Makron, vodi spečenog muškarca.
Bog ti zdravlja dao! Kako se ismijah! Sporno je CG opoziciji sto je zenu poveo a ne miskarca jer su to jedini zapadne vrijednosti koje oni bastine.