Зашто није спорно што је лијепа супруга премијера Спајића била у делегацији у Јапану
1 min read
Слика екрана
Премијер Милајко Спајић је током недавне званичне посјете Јапану био у пратњи своје супруге, што је изазвало одређене критике у јавности. Дио опозиционих гласова и појединих медија довео је у питање оправданост њеног присуства у званичној делегацији, упирући прст у трошкове, протокол и уставну позицију премијерове супруге. Но, када се на ову појаву погледа шире, са разумијевањем и поштовањем дипломатске праксе, поставља се логично питање: шта је у томе заправо спорно?
Прво, присуство супруге премијера на званичним путовањима, нарочито када се ради о посјетама на високом нивоу, није ништа необично, ни неуобичајено. Напротив, у бројним дипломатским круговима, нарочито у Азији, гдје је формалност и симболика саставни дио сваког сусрета, појављивање високог званичника са брачним партнером представља знак поштовања према домаћину и јачање укупне слике државе коју представља.
Узмимо у обзир и личну димензију. Премијер Спајић је млад човјек, недавно ступио у брак, и као што је то често био случај и са лидерима других држава, жеља да са собом у овако важну и далеку мисију поведе животног сапутника не треба да се третира као ексцес или злоупотреба. То је људски, а истовремено и у складу са културом заједништва коју савремена дипломатија све више препознаје.
Штавише, супруга премијера Црне Горе појавила се на догађајима који имају снажан протоколарни карактер, гдје је њено присуство допринијело укупном утиску о модерном, урбаном и уређеном лицу наше државе. Ријеч је о веома достојанственој жени, изузетног изгледа и понашања, која својим држањем не само да не нарушава слику институције – већ је супротно – на њу утиче позитивно.
Критике које долазе са позиције „стезања каиша“ и потребе за рационализацијом трошкова свакако су легитимне, али не треба злоупотребљавати овакве појаве у сврху ситнополитичког напада на премијера. Службени пут у Јапан имао је конкретне резултате – сусрете са високим званичницима, привредницима, као и низ догађаја који су потврдили добру репутацију Црне Горе у овом дијелу свијета. Присуство супруге премијера није било фактор трошка који би нарушио јавне финансије или представљао „симптом злоупотребе“, како се спекулише – већ протоколарни гест уобичајен у свјетској пракси.
Уосталом, зар није и крајње арогантно очекивати од јавних личности да у потпуности искључе приватни аспект свог живота, посебно у ситуацијама када се он природно и уобичајено преплиће са службеним, и то без нарушавања прописа? Црна Гора није аскетска република, већ европска држава која жели да гради институције у духу достојанства, модерности и мјере.
Умјесто да се премијеру пребацује због присуства супруге, много је сврсисходније анализирати ефекте његових међународних посјета, резултате у привлачењу инвестиција, дипломатске контакте и промоцију земље. Управо у том смислу, посјета Јапану, са свим својим детаљима, представља корак у правцу какав се од модерне владе и очекује.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
…https://www.istorijskizabavnik.rs/blog/dvoboj-crnogorca-i-samuraja
Aleksandar Lekso Saičić živeo je krajem 19. veka. Osim što je ostao upamćen kao vešt, okretan i hrabar vojnik, poznat po velikom umeću rukovanja sabljom, iz njegovog života je zabeležena i neverovatna priča o tome kako je jednom, u dvoboju porazio samuraja.
Odakle samuraj u priči o Crnogorcu?
Aleksandar Saičić je na početku svoje karijere bio ađutant vasojevićke brigade. Ipak, Balkan mu je uskoro postao mali. Prvo je otišao u Istanbul, a zatim u Mandžuriju gde se priključio ruskoj vojsci i dobio čin potporučnika. Tu ga zatiče rusko-japanski rat 1904. godine.
Priliku da se još jednom dokaže i pokaže Aleksandar Saičić je dobio pred kraj rata u dalekoj Mandžuriji. Tamo ga je sačekala vest o tome da japanski car traži nekoga ko bi izašao na megdan čuvenom i nepobeđenom samuraju.
Ruski generali bili su u šoku. Bio je to 20. vek!
Zar je još neko poštovao tu davno zaboravljenu i, smatralo se, prevaziđenu tradiciju?
Ipak, odbiti zahtev značilo bi priznati poraz.
A opet, koga poslati u dvoboj protiv iskusnog i u mačevanju sigurno nadmoćnijeg samuraja?
Tako se dogodilo da je komandant ruske vojske tražio dobrovoljca koji bi izašao na crtu japanskom borcu. Aleksandar Lekso Saičić se prijavio među prvima. Dobio je dozvolu i naočigled velikih carskih vojski izašao na bojno polje.
Dvoboj iz bajke
Aleksandar Lekso Saičić
Priče očevidaca kažu da je dvoboj bio silan, a gledati ga skoro nestvarno!
Oba borca su munjevito naletala jedan na drugoga, dočekivali udarce i naizmenično odbijali.
Borba samuraja i Crnogorca bila je borba dva načina ratovanja, sukob dve tradicije kakav se danas viđa još samo u istorijskim filmovima.
U jednom trenutku, samuraj je okrznuo lice Aleksandra Saičića.
Pomislivši da je Crnogorac gotov, japanski borac je krenuo u otvoren napad. U tom trenutku, Saičić se izmakao, mahnuo sabljom i posekao samuraja.
Odlazeći sa bojnog polja, Aleksandar Saičić je odao poštu poginulom borcu, poklonivši se telu.
Njegovom pobedom nanet je veliki moralni poraz japanskoj vojsci koja je megdan napeto posmatrala.
Sa druge strane, Saičić je dočekan kao veliki heroj, a u redovima ruske vojske je nastalo opšte slavlje i veselje.
Čestitke na pobedi Saičiću su stigle od svih ruskih generala, ali i od admirala japanske flote Togoa koji je bio zadivljen veštinom i pokazanim viteštvom crnogorskog junaka.
Sablja kojom je Aleksandar Lekso Saičić savladao samuraja danas se čuva u Vojnom muzeju u Moskvi.
A Aleksandar Saičić?
Posle rusko-japanskog rata Aleksandar Lekso Saičić se vratio u rodnu Crnu Goru i u vojnu službu.
Umro je 1911. godine od posledica skoka sa drugog sprata zapaljenog kraljevskog dvora na Cetinju.
Priča kaže da je spašavao bogatu riznicu koja se tamo nalazila.
Bio je vitez, borac i junak do kraja.
Функционери мањински странака кад иду за Америку воде пола комшилука па се нико не буни.
Koje su to manjinske stranke ja mislim da od PESa nema manje to je jedan obican kupleraj ljudi iz svih propalih partija preletaci koji se nijesu snasli ili su odbaceni od svojih partija i gle cuda PES ih prigrlio i to je je ozbiljna partija to je bruka za Crnu Goru a jos gore je to sto im naivni narod vjeruje i glasa za njih saka soli i ajte za mnom
Trebao je da povede ministra Vukovica vise bi ga cijenili
Nista sporno samo sto nijesu vjencani nijesu zvanicno stupili u brak i nemaju vjencani list tako je mogao da vodi i komsinicu
Kad je Japan 1904. godine Rusiji objavio rat, ubrzo je i Crna Gora objavila rat Japanu i time pružila podršku, prvenstveno moralnu, Rusiji.
Stvarno učešće Crne Gore u ratu se svelo na nekolicinu Crnogoraca koji su bili sastavni dio ruske vojske.
Da je rat završen, ali i da Japan priznaje Crnu Goru kao nezavisnu državu, potvrđeno je dolaskom specijalne izaslanice japanskog premijera i zamenice ministra spoljnih poslova Akiko Jamanaka u Crnu Goru tek 21. juna 2006.
Tako se okončao 102 godine dugačak „rat“ između velike carevine Japana i male, ali ponosite Crne Gore.
Таман посла да браним Мицхеја званог проценат. О њему као “ политичару , економисти и човјеку “ не мислим ништа добро. Већ све најгоре. Али ако погледамо ђе је Све Лидија ( ако нијесам погријешио име Ломијеве сапутнице) вођена и како је изигравала важну фацу ,ово је сасвим ок.
Milo je slao privatni avion za pjevacicu u svoje vrijeme , pa niko nije prigovarao za troskove.
Ништа овде нема ружно осим што ова дама мени личи на СПАЈДЕРМЕНА.
Ljudi, da li ste normalni???
Bogu hvala kad vodi ženu, pa još lijepu, bilo bi porazno da, kao Makron, vodi spečenog muškarca.
Bog ti zdravlja dao! Kako se ismijah! Sporno je CG opoziciji sto je zenu poveo a ne miskarca jer su to jedini zapadne vrijednosti koje oni bastine.