Zašto je Zapadu stalo da Srbe okarakteriše kao genocidan narod?

Britanska rezolucija ne može da ostane samo dnevni rezultat. Ona će ostati na dugi rok, i to zaista može da bude jedno „zvono srama za sve Srbe“.

Srbi ni 20 godina od završetka ratova na ovim prostorima nisu uspeli da se otarase reči „genocid“ i „Srbi“ u istoj rečenici. Po tvrdnjama srpskih političara, svet nas je prihvatio, ali čini se da kad god Zapad želi da nas „pritisne“, on čvršće stegne omču oko našeg vrata. U tom kontekstu može se tumačiti i najnovija odluka Velike Britanije, koja planira da uoči 11. jula, kad se navršava 20 godina od događaja u Srebrenici, u Savetu bezbednosti UN predloži nacrt Rezolucije o dešavanjima na tom prostoru.

Tačan sadržaj rezolucije Britanci još dogovaraju sa partnerima — Amerikom i Holandijom, a cilj im je navodno da rezolucijom „odaju poštu žrtvama genocida u Srebrenici“. Britanci smatraju da je upravo „ova godišnjica prilika za celu međunarodnu zajednicu da izvuče pouke iz jednog od najtužnijih trenutaka u istoriji Ujedinjenih nacija i da naglasi odlučnost angažovanja na sprečavanju genocida, zločina protiv čovečnosti i ratnih zločina“. Da li će u Savetu bezbednosti od ove godine 11. jul postati „Dan sećanja“ na oko osam hiljada bošnjačkih muškaraca i dečaka koje su, navodno, srpske snage ubile 1995. godine — ostaje da se vidi.

Profesor međunarodne politike na Fakultetu političkih odnosa u Banjaluci Miloš Šolaja za Sputnjik kaže da ga je iznenadila inicijativa Velike Britanije koja, kako napominje, dolazi u jedno nedefinisano vreme.

„Ta rezolucija ne može da ostane samo dnevni rezultat. Ona će ostati za dug rok, i to zaista može da bude jedno ’zvono srama za sve Srbe‘, iako oni to nisu zaslužili. Ona će sasvim sigurno uneti negativne odnose među narode u Bosni i Hercegovini“, zaključuje on uz komentar da u ratovima na ovim prostorima nema ni apsolutno ispravnih ni apsolutno krivih, i da će se pojednostavljena slika o dobrim i lošim momcima najviše obiti o glavu Srbima.

Šolaja dodaje i da je Republika Srpska učinila mnogo da se pomire narodi u Bosni i Hercegovini i da se uspostavi stabilan i institucionalni sistem koji dobro funkcioniše.

„Nekome treba da odbaci i Srbe i srpsku politiku kao konstruktivnu. Ali očigledno je da Velikoj Britaniji, u svoje ili nečije ime, treba da se ta politika ocrni“, navodi Šolaja, smatrajući da je to i jedan od razloga za ovakav potez te države.

Drugi razlog bi, obrazlaže on, mogao da se traži u dnevnoj politici, jer, kako kaže, i Velika Britanija i Amerika i Zapad odjednom su od Milorada Dodika napravili velikog neprijatelja.

„Velikoj Britaniji kao najvećem u politici ’trojanskom konju‘ Amerike u Evropi, zaista smeta i odnos RS prema Rusiji i obrnuto, i očigledno je da je i taj aspekt u funkciji dnevne politike i događaja. U slučaju da ovo zaista prođe kao neka dnevnopolitička tema, to bi bilo katastrofalno za Bosnu. Kasnije, naravno, to će se nekom relativizacijom tema proširiti“, veruje Šolaja.

On podseća da Bosni i Hercegovini nije uspelo, upravo zbog pozicije Republike Srpske, da ponovo pokrene pitanje agresije Srbije prema Bosni, što je već jednom stavljeno ad akta od strane međunarodnog suda pravde.

Istoričar Čedomir Antić iz „Naprednog kluba“ kaže da se reči „genocid“ i „Srbi“ nalaze ponovo u istoj rečenici, jer svet želi da u mirnim okolnostima promene ratni ishod, podsećajući da je u Bosni stradalo više ljudi u miru, nego u ratovima na Kosovu, recimo.

„Ne verujem da će ta rezolucija uspeti. Mislim da je svet u ovom trenutku toliko polarizovan i da se devedesete u ovom trenutku ne mogu ponoviti. Oni prosto žele svet po svojoj meri. Balkan vide kao svoje krilo, Srbiju kao saveznika Rusije i ne samo kao to, nego i kao kulturno defektnu i zaostalu zemlju“, kaže on.

Antić smatra da Zapad ovim ne pokušava da se opravda zbog onoga što je sam učinio na ovim prostorima.

„Nije u pitanju Zapad, već tri zemlje — Amerika, Britanija i Nemačka. One nemaju samo iste interese, već se i solidarišu. Mislim da oni nemaju potrebu da se pravdaju, jer oni veruju da su pobedili“, objašnjava Antić.

Predsedavajući Predsedništva BiH Mladen Ivanić izjavio je da će najava donošenja rezolucije o Srebrenici biti test međunarodnih institucija i istakao da nije siguran da će njeni kreatori naći izbalansirani pristup. Američki ambasador u Srbiji Majkl Kirbi izjavio je da Sjedinjene Američke Države ne predvode pisanje rezolucije o Srebrenici kojom se predlaže da 11. jul bude proglašen danom sećanja, ali smatraju da je potrebno da se nađe način da se sećamo onoga što se dogodilo.