Зашто је Западу стало да Србе окарактерише као геноцидан народ?
Британска резолуција не може да остане само дневни резултат. Она ће остати на дуги рок, и то заиста може да буде једно „звоно срама за све Србе“.
Срби ни 20 година од завршетка ратова на овим просторима нису успели да се отарасе речи „геноцид“ и „Срби“ у истој реченици. По тврдњама српских политичара, свет нас је прихватио, али чини се да кад год Запад жели да нас „притисне“, он чвршће стегне омчу око нашег врата. У том контексту може се тумачити и најновија одлука Велике Британије, која планира да уочи 11. јула, кад се навршава 20 година од догађаја у Сребреници, у Савету безбедности УН предложи нацрт Резолуције о дешавањима на том простору.
Тачан садржај резолуције Британци још договарају са партнерима — Америком и Холандијом, а циљ им је наводно да резолуцијом „одају пошту жртвама геноцида у Сребреници“. Британци сматрају да је управо „ова годишњица прилика за целу међународну заједницу да извуче поуке из једног од најтужнијих тренутака у историји Уједињених нација и да нагласи одлучност ангажовања на спречавању геноцида, злочина против човечности и ратних злочина“. Да ли ће у Савету безбедности од ове године 11. јул постати „Дан сећања“ на око осам хиљада бошњачких мушкараца и дечака које су, наводно, српске снаге убиле 1995. године — остаје да се види.
Професор међународне политике на Факултету политичких односа у Бањалуци Милош Шолаја за Спутњик каже да га је изненадила иницијатива Велике Британије која, како напомиње, долази у једно недефинисано време.
„Та резолуција не може да остане само дневни резултат. Она ће остати за дуг рок, и то заиста може да буде једно ’звоно срама за све Србе‘, иако они то нису заслужили. Она ће сасвим сигурно унети негативне односе међу народе у Босни и Херцеговини“, закључује он уз коментар да у ратовима на овим просторима нема ни апсолутно исправних ни апсолутно кривих, и да ће се поједностављена слика о добрим и лошим момцима највише обити о главу Србима.
Шолаја додаје и да је Република Српска учинила много да се помире народи у Босни и Херцеговини и да се успостави стабилан и институционални систем који добро функционише.
„Некоме треба да одбаци и Србе и српску политику као конструктивну. Али очигледно је да Великој Британији, у своје или нечије име, треба да се та политика оцрни“, наводи Шолаја, сматрајући да је то и један од разлога за овакав потез те државе.
У овом контексту ваља указати на историску чињеницу, да су рат планирали и изазвали западно-европски и амерички империјалисти оличени у идолатријском друштву чаробњака међународне масонерије, римских католичких темплара, муџахедина бин ладениста, кабалиста, тз “великих изабраника” и њихових свемоћних чланова великих финансијера, који су контролисали, усмеравали, тренирали, помагали, снабдевали и потпаљивали хрватске, муслиманске и шиптарске екстремисте да остваре антисрпске и антијугословенске тенденције за своје виталне империјалистичке циљеве у оквиру завојевачке глобалне стратегије НАТО пакта, која се састојала у удруженом злочиначком подухвату и финалном чишћењу српског етничког простора у Авнојевској Хрватској, делимично у Авнојевској Босни и Херцеговини и на подручју Авнојевске покрајине Косова и Метохије.
Такође, у овом контексту вредно је указати и на видљиве и на “невидљиве” конспиративне ратнике на простору бивше Југославије, које помињу извесни аутори, међу којима посебно место заузима и књига Спенс-а Кемрон-а, која је објављена под насловом “Све неопходне мере – после две године зверстава, 22 САС-ва јединица тајно је одлетела у бившу Југославију” (Види: Spence, Cameron. All necessary measures – After two years of atrocities, a unit from 22 SAS secretly flies into the former Yugoslavia, London, 1999). Полазећи од чињенице да су на подручју бивше Југославије измедју осталих видљивих и “невидљивих” ратника дејствовали француски и англо-амерички командоси, поставља се питање: каква је била њихова улога у сребреничком злочину и Сребреници, која је била под окриљем Уједињених Нација, где су деловале и извесне муслиманске оружане формације?
Селиме, драго ми је да знаш писмо којим су ти писали преци што значи да још увек постоји шанса за тебе да се вратиш својим корјенима као што је учинио некадашњи Емир а данас Немања Кустурица.
Од Бога ти свако добро мој добри Селиме. Уздрављу
Srebrenica: This is not a part of genuine American policy (that policy doesn’t exist anymore). This is a lot worse: transnational exercise of postmodern pseudo reality. This formulation was used by Srdja Trifkovic a couple of years ago. There is a lot more behind that excellent definition. We will learn in time to come.
Џексоне пријатељу, пиши српски да те читав свет разумије.
Паметноме доста. Уздрављу.
Srbi nisu genocidan narod, naprotiv, svi znaju šta je junaštvo i čovještvo. Ovo su im četnici nametnuli jer je to uistinu genocidan i do kraja zločinački pokret, koji se pokušava predstavit kao zaštitni znak za sve Srbe, a oni su prolili i reke srpske krvi i time dokazali da nisu Srbi!
Čudim se što nijesu pozvali Čedomira Antića. On bi lako posvedočio da nikakvog genocida nad Muslimanima nije bilo no su Muslimani izvršili genocid nad Srbima! On piše istorije koje treba čitat od nazad jer je u njima sve naglavačke!