• Друштво
• Насловна
• Топ 0

Зашто је ЕУ особи која се бавила плагирањем дала да проверава академску част у Црној Гори?

1 min read

2 године ‎ ИН4С

Далиборка Уљаревић

Нејасно је да ли је животна прича Френка Абагнејла, светски познатог фалсификатора кога је ФБИ на крају ангажовао као саветника за разоткривање превара, била инспирација шефовима Делегације ЕУ у Подгорици (најпре Митји Дробничу, а потом и Аиву Ораву), када су стотине хиљада евра донација за истраживање плагијата доделили Далиборки Уљаревић, особи чија је једина квалификација за обављање тог посла било то што је своју каријеру изградила на фалсификатима, крађама идеја, плагирању и отимању пројеката од других.

И док је Абагнејл варао само док је био млад да би касније променио страну, Далиборка Уљаревић је наставила да се овим пословима бави и даље. Почев од пропалог пројекта часописа “Излаз”, преко плагирања свог дипломског рада и његовог каснијег аутоплагирања, па све до крађе туђих идеја и пројеката, Уљаревићева је успела да за своје подухвате обезбеди огромна средства бројних донатора, у првом реду Европске уније.

Далиборка Уљаревић, оснивач и извршна директорка црногорског Центра за грађанско образовање (ЦГО), невладине организације којој Делегација Европске уније у Подгорици годишње додељује стотине хиљада евра, између осталог и за промовисање академске честитости и борбу против плагијата у Црној Гори, свој пут ка успеху и европским висинама започела је управо фалсификовањем! Након што је себи дозволила да четворогодишњи факултет студира пуних 10 година и схвативши да су, у тренутку када је најзад почела да спрема свој дипломски рад, њене колеге са студија иза себе већ имале петогодишње радно искуство,Уљаревићева је схватила да се, уместо вредног рада и учења, у животу све може лакше завршити сналажљивошћу и коришћењем пречица.

Анализа софтвера која није обухватила поклапања са литературом на енглеском језику, показала је да је Уљаревићка само из извора доступних на еx југословенским језицима плагирала више од 30% садржаја свог дипломског рада.

Најтежу крађу туђег ауторства, међутим, Далиборка Уљаревић је починила злоупотребивши рукопис књиге “Демократија”, аутора професора Радована Радоњића, који јој је као уредници и представници издавача био поверен на читање и припрему за објаву.

Поред недозвољеног плагирања завршног академског рада, њену каријеру обележио је читав низ контроверзи, превара и очигледне склоности ка оним облицима понашања који су све, само не примери честитости и поштења на које се Уљаревићева у свом јавном деловању редовно позива, нарочито у тренуцима док у улози врховног моралног судије другима држи јавне лекције.

Иако цео Уљаревићкин рад обилује плагијатима из различитих извора (више од 30% садржаја је плагирано), овом приликом наводимо тек неколико илустративних примера који доказују горе наведене налазе:

• Пример 1:

На страни 18, дипломског рада Далиборке Уљаревић под насловом “Значај и улога толеранције у друштву”, у 4. пасусу пише:

“Демократија, као неисцрпна тема, неријетко дијели усуд свих великих идеја: истовремено се одушевљено прихвата и жестоко оспорава. Разлог томе је и њено различито вредносно одређење, схватање, примјена, интерпретација.

Пасус са идентичним смислом казивања (пример мозаичког плагирања) налазе се и у књизи “Демократија”, професора Радована Радоњића у којој на страни 11, у 1. пасусу стоји следеће:

“Идеја демократије дијели судбину свих великих идеја: у исти мах је одушевљено прихватају и жестоко оспоравају. Када ће бити једно, а када друго, зависи од тога ко је вредносно просуђује, коју и чију друштвену емпиријиу (искуство, однос, стварност) тиме рационализује, те с којим је и чијим идеалима и принципима упоређује.”

• Пример 2:

На 18. страни Уљаревићкиног дипломског рада, у 5. пасусу наводи се:

“У етимолошком смислу, демократија потиче од грчких ријечи демос (народ) и кратеин (владати), то би дословно преведено требало да значи владавина народа. Сагласно овом најстаријем и најједноставнијем схватању појма демократије је и становиште Абрахама Линколна да је то “government of the people, by the people, for the people” (владавина анрода, од народа, за народ). Ипак ти њени темељни појмови нијесу сасвим једнозначни, што отвара простор за бројне недоумице и питања, као и читав низ различитих тумачења, зависно од тога који мислиоц или групе су их заступали, и са којих историјских, друштвених и културних позиција.”

Готово идентичан текст може се пронаћи у књизи професора Радоњића и то на 17. страни, у 2. пасусу:

“Наравно, објаснити саму ријеч демократија није тешко. Да би се то урадило, каже Сартори, ‘треба знати само мало грчког језика’. Тако, демократија – од грчких ријечи демос (народ) и кратеин (владати) – значи владавину народа (неки кажу владавину мноштва). На трагу овог, иначе најстаријег, најчешћег и најједноставнијег одређења појма демократије јесте и Линколново становиште да је то ‘government of the people, by the people, for the people‘ (владавина народа, од народа, за народ).”

Понављање је мајка плагирања – повратак на место злочина

Након што је у априлу 2004. године пред комисијом Факултета политичких наука, предвођеном њеним ментором Чедомиром Чупићем, одбранила плагирани дипломски рад, Далиборка Уљаревић је дошла на идеју да свој плагијат додатно уновчи тако што ће га даље аутоплагирати и као свој нови текст објавити у оквиру зборника “21 ПРИЧА О ДЕМОКРАТИЈИ”. Зборник је издала организација Центар за грађанско образовање, а уредница издања и уједно ауторка једног од поглавља била је Уљаревићева лично. Издавање публикације финансијски је подржала Фондација Фриедрих Еберт, Регионални биро Београд.

Проблем плагираних дипломских радова у свету и европска искуства у борби против плагијата

Иако је неспорно да дипломски радови, за разлику до магистарских и докторских, не представљају научне радове, већ верификацију стеченог знања студената, бројни светски познати случајеви указују да је чак и такав вид плагирања апсолутно неприхватљив и да учиниоци те врсте прекршаја морају да сносе одговорност. Она обично повлачи одузимање дипломског рада и, на основу њега, стеченог академског звања, као и даљу немогућност обављања јавне функције.

Корупција у образовању је она црвена линију коју не смијемо прећи. Пресудно нам је важан квалитет образовног процеса, јер ће то одредити судбину државе. Лоши ђаци и они који су се кроз систем провукли, прије или касније нас доведу у ћорсокак, а цијену тог учења кроз искуство трагично плаћамо и као појединци и као друштво. Није и не треба да нам буде свеједно што зна љекар који нас лијечи, адвокат који нас заступа или судија који нам суди, грађевински инжињер који је радио на згради или кући у којој живимо, и тако би могли за свако занимање појединачно, па и до политичара који треба да одређују стратешке правце нашег развоја.”

Још само да Уљаревићева сопствене речи почне да примењује и на сопственом примеру!

Истражио: Антидот тим

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: