ДПС радикализује антисрпску кампању: Диктатор се коцка, грађани губе

Пише: Иван Милошевић

ДПС у Црној Гори већ дуже креира атмосферу ванредног стања, а ових дана она се доводи на њен праг. Очигледно је да ДПС жели да ионако хистеричну антисрпску кампању доведе до усијања, а забраном уласка четворици српских интелектуалаца у Црној Гори у томе су успјели. А од тога само је корак од увођења ванредног стања или паљења аларма за узбуну, јер, побогу, темељи државе се љуљају, непријатељи вребају иза сваког чошка и границе и нема друге него појачати репресију. Чим једна држава све чешће декламује разне забране, грађанима се не пише ништа добро. Режим  је одлучан да и на силу спроведе своје жеље, што у Црној Гори, истина, на кратко може донијети резултате и продужити њену власт, јер насупрот сурове моћи ДПС-а не постоји грађански организован отпор, који би могао да се томе супростави и који је најјачи противник грубе силе режимског апарата.

Зашто је све ово потребно ДПС-у? Зашто је лидер те странке одлучио да силом забрани најављена окупљања и трибине прославе стогодишњице Подгоричке скупштине и уједињења и да то насиље додатно радикализује тиме што интелектуалцима забрањује да кажу шта имају?

У Црној гори се сличне приредбе одржавају већ деценијама и мислим да поводом тога није забиљежен ниједан насилни догађај. Људи су се окупили на тим скуповима, чули онога кога су жељели да чују и мирно отишли кућама. По свему судећи то би се десило и овога новембра и са те стране се ништа није промијенило, али јесте из угла ДПС режима и њеног лидера. Раније ДПС и њен лидер су доста мирно прелазили преко тих догађаја и емитовали штуре и отрцане оптужбе о тобожњим српским окупаторима и све се на томе завршило. Шта се у међувремену промијенило у ДПС-у и код њеног лидера да данас све чешће посежу за пендреком и пријете разним забранама и отвореном репресијом?

Један од одговора је хомогенизација њихових бирача, а посебно оних из редова националних мањина. Иако на први поглед изгледа да Албанци и Бошњаци, односно њихови политички лидери, пију мед и млијеко са лидером ДПС-а, негдје унутра се можда нешто сумњиво кува и можда су мањинске странке пред одлуком да оставе ДПС да се сами боре са измишљеним непријатељем, односно са Србима. Да би се спријечио њихов одлазак, умјесто реализације ко зна каквих обећања датих уочи референдума и прошлих избора мањинама, односи са Србима се доводе до усијања, што може бити један од метода како да се обезбједи даља подршка Албанаца и Бошњака.

Поред тога можда и унутар самог ДПС-а нема склада око оваквих и сличних потеза. Ванредно и усијано стање омогућило би и једној и другој ДПС фракцији да на кратко закопају сјекире и да тако хомогени дочекају наредне, можда, и пријевремене изборе.

Као један од разлога што ДПС све чешће пријети пендреком и рестриктивним законима може бити и међународна заједница. Иако њени лидери на јавној сцени аплаудирају лидеру ДПС-а и пред њим простиру црвене и остале тепихе, ко зна шта се дешава иза затворених врата. Можда они већ упозоравају вођу ДПС-а да му је политичка каријера при крају и да би требало да оде у пензију, али он је тврдоглав и не жели да још увијек оде са власти. Због тога усијава домаће тињајуће сукобе, како би и челницима ЕУ показао да у Црној Гори без њега ништа не ваља и боље је да му продуже мандат или ће овдје све да оде до врага.

И на крају, можда је буџет и читава финансијска конструкција Владе Душка Марковића пред банкротом, а да би се то сакрило има ли чега љепшег него грађане испрепадати четницима из Србије. Због њих несрећни грађани ће пронаћи још коју рупу на каишу и стрпјети се још наредних пар или више година, јер побогу држава и њихов омиљени вођа су у опасности, па треба се још мало жртвовати и без хроптања поднијети нове намете.

Много тога се окреће на рулету ДПС-а. Опијени влашћу и затворени у себе и идеолошку и диктаторску матрицу свога вође, та странка се коцка са својом судбином и свјесна да се натраг више не може на сто ставља све што има. Несрећа  Црне Горе је што је коцкање ДПС-а и њено коцкање, а добитак или губитак  ДПС-а биће у обије варијанте погубан за обичне грађане. Они ће и даље, као и претходне три деценије, морати да стријепе да неко негдје не запуца, па је онда и овакав никакав лидер ДПС-а бољи од ових других који су против њега. На тој аксиоми мислим да је ДПС добио већину избора, па зашто не би и још које.  

А лидер ДПС-а није ништа бољи нити гори него што је био, али су зато грађани све више сиромашнији и отрованији омразама које продукује нико други него онај који их наводно лијечи и обуздава- ДПС и њен лидер!  У том кругу врти се Црна Гора, а за сада нема знакова да из њега има излаза. А једини излаз је да се неким чудом смијени ова власт и њен лидер, а док се то не деси не преостаје нам ништа друго него да се вртимо у круг и утабавамо старе утабане манипулативне и тоталитаристичке стазе опстанка на власти владајуће странке.   

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: