Zašto Ambasada SAD u Srbiji ne spominje Vulinove kriminalne aktivnosti

U zvaničnom saopštenju američke „Kancelarija za kontrolu strane imovine“ kojom je svetska javnost obaveštena o uvođenju sankcija Aleksandru Vulinu u 558 reči jasno su spomenuta četiri veoma ozbiljna zlodela koja se stavljaju na teret šefu BIA Srbije:

– Transnacionalni organizovani kriminal,
– Ilegalne operacije narkotika
– Lanac trgovine drogom
– Pomaganje trgovcu oružja Tešiću ( takođe pod sankcijama SAD ) da se njegove ilegalne pošiljke oružja mogu slobodno kretati preko granica Srbije.

Pored ovoga Vulin koji je od juče jedan od vodećih planetranih negativaca „stoji na putu reformi pravosudnog sistema, borbi protiv korupcije i stvaranju bolje budućnosti“.

U demokratskom i slobodnom svetu u američke optužbe se ne sumnja a traženje dokaza se smatra opstrukcijom nesumnjive istine.
Optužbe za Vulina su jasne i do trenutka pisanja ovog članak u tekstu o uvođenju sankcija ništa nije promenjeno i zato je veoma čudno što u zvaničnom tviter saopštenju američke ambasade u Srbiji tim povodom nema ni jedno slovo o organizovanom kriminalu, trgovini droge i švercu oružja?

Nema dokaza da je veteran NATO agresije na Jugoslaviju ambasador Kristofer Hil odbio da poveruje u iznete tvrdnje pa ih zato nije ni spomenuo a malo je verovatno da je predsednik Bajden pomilovao šefa BIA kada se setio da Srbija nije Sibir i da je u pitanju zamena identiteta i države.

Na žalost Vulina i službe koju vodi optužnica nije ni skraćena ni ukinuta već je kako bi analitičari obaveštajnih službi rekli ova „informacija podeljena i namenski plasirana“.

Kako se planski deli informacija i kome se obraća

Optužbe o kriminalu iz Vašintonskog dokumenta će preneti podobni mediji a na društvenim mrežama širiti aktivisti i kompjuterski generisani botovi. Tvrdnje će tako postati teme za široku diskusije a u svojoj konačnici gorivo za nove političke požare i demonstracije u kojima bi se sve boje NATO političkog spektra složile u toliko očekivanoj šarenoj revoluciji.

Drugi mnogo opštiji i bezličniji sažetak objavljuje ambasada SAD koju vodi iskusni Hil koji zna da bi iznošenje kriminalnih optužbi podrazumevalo da se one dokažu onom delu srpske javnosti koja ne veruje u humanitarnu misiju milosrdnog anđela niti da je osiromašeni uranijum bezbedan kao što su zvanični stavovi zemlje koju Hil u Srbiji predstavlja.

Nije u pitanju neprijatnost od nekulturnog novinara koji bi pitao za dokaze i da li ih je Hil lično skupio i kome ih je poslao nego se javlja pravno i bezbednosno pitanje nezakonite špijunaže na teritoriji Republike Srbije. Ili je optužnica kompilacija tabloidnih naslova a presuda doneta na osnovu mišljenja tviter zajednice i omiljenih opozicionara.

Ali pošto je i u Beloj kući postao manir da se ignorišu neugodna pitanja verovatno bi i Hil kao i Bajden samo odšetao kada mu ne bilo prijatno pa zbog toga novinari i mediji nisu važni nego institucije Srbije koje bi posle ovoga zaista morale da pokrenu neki proces.

Upravo institucijama koje bi trebale raditi svoj posao su posvećene sledeće reči podrške i upozorenja. „Ova akcija nije usmerena ni na jednu od institucija Republike Srbije“ iz čega mnogi izvlače zaključak da ta tela onda nemaju ni šta dalje da pitaju.

Iako je ambasada koristila reč „akcija“ koja se može tumačiti kao jednokratna aktivnost u narednoj rečenici imamo „produženo trajanje“ pa svi oni koji misle da je Bela kuća zadovoljna samo sa Vulinovom glavom u američkom hamburgeru dobijaju reči podrške i ohrabrenja da ovo neće stati jer: „SAD su nepokolebljive u naporima da razotkriju uključene u koruptivne i destabilizujuće aktivnosti koje podrivaju vladavinu prava na Zapadnom Balkanu i produbljuju maligni uticaj Rusije u regionu.“

Kulturno istorijski malignitet

I tu dolazimo do ključne optužbe o produbljenju „malignog utcaja Rusije u regionu“.

Zahvaljujući nedostatku ovog vrhunskog zločina bezbrojni svetski kriminlaci i političari od Mila Đulanovića i Haradinaja pa do raznih belosvetskih diktatora, ekstremista, terorista i zločinaca u bekstvu nisu bili sankcionisani kao zlikovac Vulin jer oni za razliku od njega nisu produbljivali „maligni uticaj Rusije“.

Ali makar za ovu optužbu ambasador Hil ima materijalni dokaz koji će obradovati sve one koji su bezrezervno poverovali ne samo da je Vulin kriv nego i da je u Iraku postojalo oružje masovnog uništenja i da su u Račku ubijeni civili i da RS krši Dejtonski sporazum i da je bežanija iz Avganistana pobeda i da Hanter Bajden nije izgubio lap top.

Iako to nije spomenuto u “optužnoj presudi” ( pa samim tim možda i ne postoji ) ali Vulin je pisac više sjajnih romana od koja su dva prevedena na Ruski i tamo rasprodana.
Književni znalci koji su ga čitali tvrde da u njegovim delima prepoznaju naraciju još uvek neosuđenog Andrića i put misli dokazanog i zabranjenog rusofila Dostojevskog.

Ipak oni koji nikada nisu čitali Vulina sigurno će u tome naći krunski dokaz bliskosti šefa BIA sa Kremljom jer umesto da kao plejada domaćih pisaca blate Srbiju na zapadnom tržištu on se obraća Rusima i možda čak i govori ruski.

Teško je reći da li će ova novoobjavljena činjenica o povezanosti Vulina sa Rusijom i ruskom kulturom njega dovesti u još gori položaj i potencijalno proširenje optužnice!?
Ostaje nam da pažljivo pratimo tviter nalog američke ambasade u Srbiji i tumačimo između redova o čemu piše i ne piše ambasador Hil. Što se tiče onoga što Hil čita u međuvremenu može da uzme neku od Vulinovih knjiga.

Ako je šef BIA Vulin „opasan kriminalc“ Hil ne bi trebao da se boji autora Vulina jer ambasadora štiti diplomatski imunitet koji će ga sigurno spasiti da čitajući dela ovog književnika i on ne padne pod maligni uticaj Rusije pa da sutra podeli Vulinovu sudbinu i bude optužen da „stoji na putu reformi pravosudnog sistema, borbi protiv korupcije i stvaranju bolje budućnosti“.