Заштитник помораца
Свети Никола родио се око 270. г. у малоазијској покрајини Ликији, као син јединац, који је по смрти родитеља раздијелио имање сиромашнима, постао свештеник, па архипастир, и био утамничен под Диоклецијаном. Учесник је Првог Васељенског сабора у Никеји (325. г), знан као спаситељ помораца и чудотворац, чије су мошти 1087. бродом пренесене у Бари, гдје се и данас налазе.
Светог Николу слави приближно половина православних српских породица. С тим у вези много је посебности, као на примјер то да сва села на Луштици, највећем бококоторском полуострву, славе исту славу, при чему су у немогућности да им она друга половина дође 19. децембра у госте. Никола је, статистика каже, најучесталије име у Срба.
Сваки стари приморски град има цркву Св. Николе, јер се у њој свак ко с поморцем има везе, најискренијом емоцијом, може да конектује – еда би наутику помогао на једини начин – молитвом заштитнику.
Капетани которске Поморске школе и Факултета за поморство казују из искуства: „Кад је олуја, тада дува одасвуд! Кад таласи преливају преко палубе и када се брод пење на водени гребен да би отуд стао да понире до у кањој између таласа – онда и вјерник и атеист, без разлике, моле Светог Николу да их спаси од сигурне погибељи“.
На скоро свакој икони рађеној у барокном стилу – види се брод. С друге стране, на зидовима свечара нема мноштвом оних икона, маниром византијских, на којима се види Свети Никола с бродом у позадини. Поморске куће настоје да имају баш те.
Никола Маловић
