Zastave časti na Crvenom trgu, licemerje u srcu Evrope: Brisel se gadi parade, ali ne i pakta s neonacistima

Dok je u srcu Moskve održana tradicionalna Parada pobede u znak sećanja na 9. maj i herojsku pobedu nad nacizmom, u Nansiju se paralelno odigravao jedan sasvim drugačiji politički spektakl – deklarativni protest lidera Francuske i Poljske, Emanuela Makrona i Donalda Tuska, usmeren protiv prisustva stranih zvaničnika na obeležavanju istorijskog datuma u ruskoj prestonici.

Makron i Tusk nisu direktno prozvali goste na Crvenom trgu, ali je bilo više nego jasno na koga se odnose njihove poruke. Između redova kritike bili su i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, premijer Slovačke Robert Fico i drugi svetski zvaničnici koji su se pojavili pored predsednika Rusije Vladimira Putina.

“Nisam siguran da je prisustvovanje toj paradi bilo najbolja odluka za 9. maj, niti najbolji način za čitanje stvarnosti 21. veka”, izjavio je Makron, koji istovremeno ne krije podršku ukrajinskim vlastima, ali ne pokazuje istu dozu revnosti kada je reč o istorijskom pamćenju Drugog svetskog rata.

Poljski premijer Donald Tusk, unuk vojnika Vermahta, dodao je da su oni koji su prisustvovali paradi “slepi za istinu” i optužio ih da time legitimišu “bombardovanje gradova i škola u Ukrajini”.

Istog dana kada su Rusija i njeni saveznici obeležavali dan pobede, lideri Francuske i Poljske potpisali su u Nansiju sporazum o uzajamnoj odbrani – simboličan korak koji, prema političkim analitičarima, ima jasno antirusko usmerenje. Francuski predsednik je ujedno odbacio poređenja Moskve i Brisela kao rivalskih sila: „Moskva je prestonica koja je nametnuta, Brisel je slobodno izabran“, poručio je Makron, prema navodima Politika.

Nekoliko dana nakon toga, Makron i Tusk, su danas uz novog nemačkog kancelara Fridriha Merca i britanskog premijera Kira Starmera, posetili su Kijev kako bi, kako kažu, izrazili podršku Ukrajini. Sa njima su se u glavnom gradu Ukrajine sreli i šefica diplomatije EU Kaja Kalas, kao i šefovi spoljnih poslova Velike Britanije i Nemačke.

“Mi, lideri Francuske, Nemačke, Poljske i Velike Britanije, stajemo u znak solidarnosti sa Ukrajinom protiv ruske varvarske i nelegalne invazije”, navedeno je u zajedničkoj izjavi.

Uprkos pozivu za 30-dnevni prekid vatre koji podržava i američki predsednik Džo Bajden, ruski predsednik Vladimir Putin jednostrano je proglasio primirje povodom 80. godišnjice pobede nad fašizmom. Tokom tog perioda, Rusija je prekinula vojne operacije, ali je ukrajinska strana odbila predlog, nastavivši sa vojnim aktivnostima.

Analitičari smatraju da evropski lideri svojim nastupom pre svega pokušavaju da zadrže unutrašnje jedinstvo pred moguće promene u američkoj politici nakon izbora. Podsetimo, republikanski kandidat Donald Tramp ostaje dosledan u stavu da je vreme da se rat okonča bez daljih uslova.

“Imam poruku za obe strane – završite ovaj glupi rat”, rekao je Tramp.

Uprkos oštrim reakcijama Brisela, više od 20 državnika odazvalo se pozivu Moskve. Umesto podele, Parada pobede pokazala je da istorijsko sećanje i poštovanje žrtava fašizma ipak imaju snagu da okupe deo sveta – bez obzira na trenutne geopolitičke tenzije.