Застава као симбол подјела: Пропали пројекат Ранка Кривокапића
1 min read
Умјесто симбола заједништва и идентитета, црногорска државна застава данас је све више подсјетник на једну насилну, уско политички мотивисану реконфигурацију националних симбола. Аутор тог пројекта, некадашњи предсједник Скупштине Црне Горе, Ранко Кривокапић, остаће упамћен као архитекта дубоких подјела.
У мају 2004. године, Црна Гора је добила нову „заставу“. Изгласана је уз бурне реакције јавности, без референдума, без шире јавне расправе, без сагласности грађана – а сва подршка проистекла је из једне уске политичке елите, предвођене Социјалдемократском партијом и њеним дугогодишњим лидером, Ранком Кривокапићем.
Иза идеје „европске, модерне заставе“, крила се суштински антидемократска пракса – силовање историје и традиције под изговором модернизације.
Кривокапић је тада заговарао златног орла на црвеној подлози – хералдички неусаглашен симбол који се насилно одвојио од постојећег историјског контекста, игноришући црвено-плаво-бијелу тробојку, вјековни симбол Црне Горе у којој се огледала већинска културна и национална осјећајност. Умјесто да подстакне идентитетску инклузивност, Кривокапићев модел је институционализовао политички егзибиционизам, изазвавши трајне пукотине у ткиву црногорског друштва.
Питање које и данас одјекује јесте: коме ова застава припада? Грађанима Црне Горе или елитама које су је скројиле? Ако је циљ био да се створи симбол независности, онда је метод био супротан свим демократским начелима. Не само што није испоштована ниједна форма директне демократије, већ је и читав процес био обиљежен бахатошћу и идеолошком искључивошћу.
Ранко Кривокапић, човјек који се самопроглашавао „чуваром црногорске суверености“, у суштини је био кројач једне уске, вјештачке Црне Горе – Црне Горе која се не наслања на своју историју, већ је насилно ресетује према тренутним политичким потребама. Управо због тога, застава коју је он протурио није симбол слободе, већ симбол политичке узурпације.
Данас, више од двије деценије касније, питање заставе је и даље рана, не ријешен конфликт. Док се једни заклањају иза њеног визуелног „достојанства“, други осјећају дубоку отуђеност, као да им је држава отела дио идентитета. И то није случајност – то је плод идеологије Ранка Кривокапића, човјека који је под маском европских вриједности ширио унутрашњу сегрегацију.
Историја ће, сва је прилика, Кривокапића упамтити не као визионара, већ као политичког манипуланта. Он није ујединио Црну Гору – напротив, успио је у ономе у чему многи нису: да од једног симбола направи трајно поприште сукоба, неповјерења и подјела.
Застава, као и држава, мора припадати свима. А када се ствара у тами политичких кабинета, она престаје бити симбол слободе – и постаје заставица једне мале, отуђене, елите.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
I sto radi Krivomozgovic sad moleraj
Ranko bi bio najsrećniji kad bi se mi u CG poklali između sebe. Zeznuo se, neće taj filim gledat.
Svi ti raznobojni dvoglavi orlovi, 4C, crvena boja (Srbija, CG, Albanija, Rusija) itd. su heraldika istočnog Rimskog carstva (koju Zapad zove ‘Vizantija“)
Austrijsko carstvo i kasnije Austrougarska isto su imale dvoglavog orla.
Е таман тако. Спој црвене златно жуте толико агресивност извире из ње, ко из творитеља исте.
Дођу тамо неки, а и да су и неки, декретом успоставе симболе, и тјерају вас да их поштујете. Како се то зове? Одакле им право на то?Парадоксално је што је творац био увијек мала мањина, али изгледа уцјена велепосједника, и државе и њених становника.
A imala je Crna Gora zastavu, prepoznatljivu i slavnu! A onda se nekom „posrecilo“da se preko mahinacija na izborima nesto pita i eto…ni istorijske Crne Gore, ni istorijskih Crnogoraca! Samo neki glumci, vrlo loši, koji glume „Crnogorstvo“ , koje ce u buducem vremenu izazivati neslogu u zemlji…
Slovenija, Hrvatska, Srbija…… slovenske zemlje na Balkanu imaju robojku, nemaju je Bosanci-muslimani i mi (nekakvu crvenu Albansku).
Zna li ko da mi kaže zbog čega je žuta boja na zastavi?
Da što više liči na Rusku sovjetsku i KInesku
Dajte referendum pa da konačno stanemo pod jedan barjak, samo da je ljudski izaberemo… To je put ka ujedinjenju
Црвено и жута боја, класика за бивше комунисте!
All in one čovjek.
”Sveto dukljansko trojstvo”.
Sekule, Štedimlija i Ranko.
I šta se od njega moglo drugo očekivati, čisti dukljanski neofašista lažno upakovan u Socijal demokratsku partiju koja je kod nas uiltra desnica, partija razdora.
Za razliku od evropskih koje su partije lijeve orjentacije – partije jedinstva, socijalne prave, bez diskriminacije po bilo kom osnovu i td. Dakle sve suprotno od onoga što je naš Ranjo vrli socijal demokrata, uradio.
….fino biste vi anticrnogorci ujedinili crnu goru…. Gurnuli je biste u veliku Srbiju kao 28 mu izbornu jedinicu…. Ne Daj boze da ste se vi pitali….ugasili biste crnu goru ka cigar duvana….
Neka hvala ne trebate vi Srbiji takvi kaki ste, vi ste pogazili sve SRBSKO,od KiM pa na ovamo ,imate vi sada mnogo bliže i preče države sa njima se grlite i ljubite do mile vam volje…
Тачно Драгане свака ти је намјесту.
Нажалост ми се ни за језик неможемо изборити, а не за симболе. Ближа нам “ кошуља од поткошуље“ што би стари рекли.
Maljuga vajduga.Pozdrav od pravog crnogorca-srbina.
Ранко је обични комплексаш,који је Црну Гору користио за лијечење својих комплекса !