Засијало брдо у Републици Српској: Никла српско-руска светиња – ново срце Сергијеве васељене

„Овакву цркву брвнару, у част Свете Тројице, подигао је и Свети Сергије Радоњешки у непроходној шуми, око 80 км од Москве, у месту које се данас зове Сергијев посад. Подигао ју је кад је одлучио да буде монах и тако је почела да живи велика лавра Светог Сергија, која и данас доноси духовне плодове. Имао сам прилику да посетим то свето место, где су многи наши студенти и владике учили богословље. То је заиста духовно срце васељене и царске православне Русије“.

Овим речима се мештанима парохије осмачке и народу који се окупио са свих страна обратио митрополит зворничко – тузлански Фотије, након што је освештао богомољу која ће бити срце мале васељене у Републици Српској.

Управо је владика Фотије дао благослов да се ова црквица „као из руске бајке“ посвети ономе чија је лавра симбол васкрсења руског народа.

Митрополит је поручио да не можемо заборавити ни Кијево – Печерску лавру, која данас страда, која је, како је рекао, сада Голгота.

Он је истакао да је српски народ позван да остане веран вери својих предака и да православље буде његова светлост у мраку савременог света.

Надлежни парох, протонамесник Мићо Бабић, који је уложио велики труд око изградње ове посебне светиње, за Спутњик каже да храм није случајно посвећен светитељу који за руски народ има огроман значај. Време је да га и православни у овом делу света боље упознају:

„Велика је радост и благослов да је наша генерација изградила храм посвећен светом Сергију – истинском примеру љубави према Богу, људима и истинског смирења. Светог Сергија препознајемо као свог, јер нас подсећа на Светог Саву, духовног оца свих Срба кроз векове. Када читамо његово житије, налазимо доста сличности са оним што је чинио свети Сава док је походио народ српски. Божја промисао је била да управо на празник спаљивања моштију светитеља Саве освештамо храм светог Сергија.“

Свети Сергије живео је у 14. веку, а како је јачало православље у Русији, тако је јачао и култ овог светитеља међу народом.

Са 10 година млади Вартоломеј се научио писмености у црквено-школској општини, заједно са својом браћом Стефаном и Петром.

Због сиромаштва је био приморан да се пресели у Радоњеш, а после смрти родитеља одлази у Хотково-Покровски манастир, где је већ био његов брат Стефан. Предали су се строгом посту и подвижништву.

Недалеко од манастира изградили су испоснице, где је изграђена мала дрвена црква у част Свете Тројице, на месту где се данас налази катедрала и Црква Свете Тројице. Ту Вартоломеј прима монашки чин под именом Сергије.

Манастир Свете Тројице, најважнији руски православни манастир, лавра, духовни центар Руске православне цркве, основан је 1345. године.

Црква је мала, скромних димензија 7 пута 5 метара, али се налази на платоу излетишта Мекота које окупља породице са пуно деце, али и излетника који у овај крај долазе због прелепе природе.

„Храм је започет у скромним димензијама, јер село Борогово није велико и постојала је бојазан да ли ће успети да се доврши његова градња. Али како то обично бива, када постоји искрена намера и јака вера Господ пошаље људе спремне да помогну да се овако започето дело и заврши. Уз то, свети Сергије је прво направио малу цркву брвнару, а онда је временом од ње настала данас велика Тројице – Сергијева лавра. Нама остаје да се молимо да благослов овог руског светитеља буде на свима који му се моле у Борогову и да, ако то буде по вољи Божјој, једнога дана дочекамо делић његових моштију који би много значио народу овога краја после свих недаћа и страдања које је преживео.“

На предлог митрополита Фотија, Свети архијерејски синод Српске православне цркве одликовао је Орденом Светог краља Милутина ктиторе и кумове храма у Борогову – хаџи Станка Загорца из Бановаца и Ристу Цванића из Борогова, за њихову љубав и несебичан труд у изградњи ове светиње.

Посебан духовни доживљај сабрању протеклог викенда у Осмацима су својим певањем дали Хиландарски појци. По завршетку богослужења дружење је настављено уз трпезу љубави и уметнички програм.

Литургији и сабирању уз светло којим зрачи овај мали велики храм присуствовао је и саветник амбасаде Руске Федерације у Босни и Херцеговини Антон Соколов.

На нашим просторима само је још једна црква посвећена Светом Сегеју Радоњешком, у манастру Микулићи под Румијом, код Бара.