• Колумне
• Насловна

Записи из Свете земље 4: Вечна светлост

1 min read

6 година ‎ ИН4С

Ходити Светом земљом стазама Христовим и његових апостола без духовника, у нашем случају епископа, исто је као гледати представу испред позоришта

Записи из Свете земље, фото: Мишо Вујовић

Пише: Мишо Вујовић

Ходити Светом земљом стазама Христовим и његових апостола без духовника, у нашем случају епископа, исто је као гледати представу испред позоришта. Водичи стручно раде свој посао са мање или више наратива односно способности да што илустративније приближе догађај слушаоцу.

Наш водич Милан успешно је обавио свој информативни део посла.
Међутим теолошки или догматски аспект је недокучив лаику, осим људима чија религиозност је дотакла тајне тумачења библије и јеванђеља.

Нашој свакодневној површности пријемчивија је кратка хронолошка форма од озбиљне духовне анализе која суштински отвара нове путеве размишљања и покушаја оживљавања обамрлих чула савременог човека.

Боље рећи зависника од разних менталних електронских протеза повезаних са глобалним комуникацијама које нас успут информишу а суштински обликују свест стварајући физиолошко-техничка бића лишена духовности и емоција.
“ Деца најбоље осећају милост и снагу Божју. Често се зачудумо одакле им долазе неке мисли”, говорио је Старац Митрофан мудри хиландарац.

У то сам се уверио посматрајући понашање и реакције најмлађег члана наше групе десетогодишњег Сава Пантовића. Његово око није трепнуло од поноћи до зоре. Целу литургију у Храму Христовог Гроба пратио је нетремице. Као Христов војник будио се пре зоре, са ранцем на леђима пешачио, молио се монашком ревношћу.
Док путујемо према Гори Тавор, владика Јоаникије објашњава ту преображењску светлост христовог лица и тела.
“Римокатолици тумаче као привремену или створену светлост попут сунца које је засејали из његовог лица у сред ноћи.

Ми православни то доживљавамо као могућност сваког хришћанина да кроз његову веру, засија божанска светлост у његовој души. Да осветли његову душу и његово тело. Зашто поштујемо мошти светих? Оне су примиле светлост од Христа Господа са којим се сједињујемо. Зато поштујемо мошти светог Василија Острошког и других светих мученика Христових безбројних апостола и свих оних који су Господу угодили свете су њихове душе, њихова тела и њихове кости јер у костима остаје све.

Ми хришћани, како нас учи наша света вера славимо Христа кроз чије је људско тело засијало његово божанство и заправо на такав начин прослављајући Христа. Причешћујемо се том вечном светлошћу Хрисовог божанства. Празник Преображења је једна од великих светковина наше цркве” беседи наш пастир по Светој земљи владика Јаоаникије. Смеран и усправан. Човек благих речи и непоколебљивих ставова.

По предању Христос је са апостолима из Галилеје пошао на Тавор у подножју планине, где се данас налази аутобуски паркинг, ресторан, продавница сувенира и полазна станица за комби превоз до врха брда, издвојио је апостоле Петра, Јована и Јакова а осталима рекао да их сачекају. Христос се са тројицом најревноснијих попео пешке на Тавор.

У нашој групи тих неколико километара расквашене и блатњаве узбрдице једино су савладали Саша Симоновић, професор на Машинцу и Небојша Новоселац селектор свих ватерполо селекција СР Немачке. Остатак групе изабрао је комфорнији превоз од ауто табановаца.
“Таворење је наша константа”, нашалиће се Раде вишеструки повратник.

Попевши се на брдо Тавор Христ се одвојио од тројице апостола и препустио молитви. Њих тројица су молећи се утонули у сан. Када су се пробудили обасјала их је светлост Исусовог лица и тела. Поред њега стајали су старозаветни пророци Мојсије и Илија.
Данас на врху Тавора постоје два манастира православни и римокатолички. У православном бораве монахиње из Румуније, предвођене грчким архимандитом који нас благосиљајући дочекује на капији овог уређеног каменог здања са позлаћеним иконостасом на зеленој позадини, живописан сценама Хеистовог живота у куполи, светитељима по зидовима, мозаиком на мермерном поду.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: