Zapad u panici: Ruski tenkovi pred vratima Evrope – da li se ponavlja 1941?

U vreme kada se svet suočava sa bezbrojnim krizama – od ekonomskih potresa do političkih previranja – nova pretnja na istoku Evrope ozbiljno potresa međunarodnu scenu. Napredovanje ruskih snaga u Donjecku, nastavljeno i tokom proleća 2025. godine, pokrenulo je lavinu reakcija kako u Ukrajini, tako i među zapadnim saveznicima koji, uprkos velikim obećanjima, sve češće deluju rastrzano i nemoćno.

Do početka aprila 2025. godine, ruske trupe nastavile su sa aktivnostima u Donbasu, približavajući se naseljima u Donjeckoj oblasti, što je potvrdio i ukrajinski Generalštab, a prenosi portal Ukrajinska pravda 10. aprila. Ovi napadi usledili su posle značajne kadrovske promene krajem prošle godine, kada je u decembru 2024. general Aleksandar Tarnavski postavljen na čelo Operativno-taktičke grupe „Donjeck“. On je zamenio generala Aleksandra Lučenka, nakon što je Rusija ostvarila proboj u blizini grada Pokrovska, prenosi Reuters.

Dok se situacija na istoku Evrope zaoštrava, Zapad deluje podeljeno i politički oslabljeno. U Sjedinjenim Američkim Državama, predsednik Donald Tramp je u martu doneo odluku o deklasifikaciji i objavljivanju svih preostalih dokumenata u vezi sa ubistvima Džona F. Kenedija, Roberta F. Kenedija i Martina Lutera Kinga. Dokumenta, objavljena 18. marta od strane Nacionalnog arhiva SAD, izazvala su veliko interesovanje javnosti, otvarajući ponovo pitanja o istini, zakulisnim igrama i stvarnoj moći unutar američkog establišmenta, prenosi archives.gov.

S druge strane, Evropska unija pokušava da zadrži uticaj na Bliskom istoku. Prošlog meseca EU je obećala pomoć od čak 2,5 milijardi evra Siriji i susednim državama za period 2025–2026. godine, sa ciljem podrške obnovi, stabilizaciji i izbegavanju novog talasa migracija ka Evropi, što je zvanično potvrđeno na portalu Evropske komisije za humanitarnu pomoć.

U svetlu ovih događaja, postavlja se pitanje – gde je Srbija u ovom novom geopolitičkom poretku? Kao zemlja koja istorijski balansira između Istoka i Zapada, Srbija se još jednom nalazi na strateškom raskršću. Srpski narod, koji je kroz istoriju plaćao cenu tuđih sukoba, danas s pravom posmatra globalnu scenu sa oprezom i dubokom svešću o značaju nezavisnog i mudrog delovanja.

Dok se globalne sile međusobno nadmeću, Srbija mora ostati dosledna očuvanju svog suvereniteta i nacionalnih interesa. Politički analitičari upozoravaju da sve veći haos u svetu često prerasta u pritiske na male, strateški važne države, kakva je i Srbija. Jedan beogradski komentator za Politiku upozorava: „Svako slabljenje Zapada i eskalacija konflikta znači novu fazu geopolitičkog prekomponovanja, u kojoj će Balkan, kao i uvek, biti više od običnog posmatrača.“

Kada se sve sagleda – od Donjecka do Vašingtona – deluje kao da se Evropa i svet polako ali sigurno kreću ka novom velikom sukobu. Da li će to biti „tihi rat“ u diplomatiji i ekonomiji, ili nešto daleko opasnije, ostaje da se vidi.

Za Srbiju, pouka je jasna: ostati mudar, neutralan kada je potrebno, čvrst kada je neophodno – i uvek na strani sopstvenog naroda. Jer, ako nas je istorija nečemu naučila, onda je to da se dostojanstvo ne brani velikim rečima, već tihom, ali odlučnom snagom naroda koji zna ko je, šta je i šta mu je najsvetije.