Србија је најближи геополитички и геостратешки савезник Русије, и све партије и посланичке групе у Државној думи дијеле овај став. Несрећа која вас је 1999. задесила, Русе је увјерила у то колико је Запад у ствари лицемјеран и колико су тамо на снази дупли стандарди.
Није тачно да се преседник Путин сагласио са некавом подјелом Косова, напротив, наложио је Министарству спољних послова да уложи максималне напоре да се косовско питање решава на основу Резолуције 1244 СБ УН. Лично мислим да је инсистирање на томе да Србија по сваку цијену пристане на услове Запада контрапродуктивно и да неће донијети решење.
То, за „Новости“, поручује Петар Олегович Толстој, замјеник предсједника Руске думе и потомак славног књижевника.
Интервју преносимо у цјелости:
Разговарамо под ехом одлуке Хашког суда, и зато га најприје питамо како коментарише управо донету пресуду Радовану Караџићу.
Та институција је одавно дискредитована и Хашки суд је мјесто одакле је настављена агресија на вашу земљу. Правду треба вратити у УН.
* Какав је ваш став према тзв. држави Косово?
То је терористичка држава које се западне земље неће одрећи.
* У нашој земљи се све чешће чује како Европа нема алтернативу…
Наравно да је има. Европа данас подсјећа на СССР 1985. године. Актуелна политика ЕУ је у ствари скуп двоструких стандарда. Не постоји средњи европски став о било чему, а нарочито не у односу на Русију.
* Може ли и Русију да задеси судбина слична нашој из 1999?
Потпуно смо свијесни тога. Успјели смо да спријечимо „хрватски сценарио“ у Донбасу, и ничега се не плашимо. За разлику од Срба 1999, ми имамо војне потенцијале, али не намјеравамо никога да нападамо. Они који нам пријете свјесни су наших војних могућности.
Међу нама Србима често се чује да „страдамо“ јер смо мали Руси?
Сваки народ има своју историју и ниједан није ни велики ни мали. Русија и Србија су одувек били чувари православља, али је за будућност најважније да сачувамо историјску перспективу и будемо грађани света. Не грађани Вашингтона, Брисела или Москве, него грађани планете Земље.
Управо се приказује филм „Балканска међа“, о заједничком ратовању 1999. Овде се може чути и да би нас у неком евентуалном сукобу Руси поново могли оставити.
Нас је срамота због 1999. и 2003, и зато што нисмо више помогли. Данас можемо и хоћемо да помогнемо. На вама је да кажете каква врста помоћи вам је потребна.
Ви и породично имате везе са Србијом. Чак вас називају и „српским Толстојем“…
Тачно. Мој дједа је био бијели официр који је 1921. са својима дошао у Зрењанин. Отац ми је рођен у Београду, гдје је одрастао, а породица се вратила у Русију после Другог свјетског рата. Ја сам од 1999. био у новинарском тиму који је руским грађанима објашњавао шта се догађа у Југославији. Вјерујте, сваку увреду Србије или Срба третирам лично!
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Dzaba se pravdaju… Bilo je dovoljno da ullhe veto u savetu bezbednosti….