Загреб: Усташе представљају као мученике – сјутра миса за генерале НДХ

У Базилици Срца Исусовог у Загребу сјутра ће се одржати миса задушница за, како је наведено у лецима који позивају на овај догађај, „35 хрватских мученика, високих часника, генерала и пуковника Хрватске војске НДХ“, објавио је данас „Антифашистички Вјесник“, на својој фејсбук страници. Они су се обратили хрватској јавности напомињући да усташке задушнице, које организују језуити, нису инциденти већ идеолошко-проганандна манифестација режима те да је ревизионизам историје демонизација историјске и актуелне социјалистичке алтернативе, и нагласили да модерна хрватска држава представља испуњење историјских амбиција усташког покрета.

„Увидом у архивску грађу дознајемо да су ‘хрватски мученици’ чијег ће се ‘страдања’  њихови поштоватељи ‘болно сјетити’ припадници војног врха тзв. Независне Државе Хрватске, директно одговорни за колаборацију с нацистичким окупатором, истребљивање становништва, убојства жена и дјеце, одржавање окупацијског сустава и управљање концентрацијским логорима“, стоји на фејсбук страници „Антифашистичког Вјесника“.

Како наводи „Вјесник“, језуити припремају још једну мису: „крваве усташке официре представљају као мученике“, истичу они.

Да подсјетимо, „Антифашистички Вјесник“ је најстарији дневни лист у Хрватској, покренут 1940. године, у Загребу у илегали, а потом штампан на ослобођеној територији Петрове горе. Управо се у овом листу први пут чула парола: „Смрт фашизму – слобода народу!“ Овај гласник је угашен 2012. године и то на Хитлеров рођендан а данас је активна њихова фејсбук страница.

„Антифашистички Вјесник“ је уочи одржавања мисе истражио неке од „мученика“ којима ће се сјутра служити миса. Треба такође имати у виду да је и папа Фрањо управо из језуитског монашког реда, те да званичног укора од стране Ватикана није никад било.

Усташки Генерал Антун Нардели заповједао је усташким снагама у вријеме офанзиве на источну Босну, којој је циљ био сломити народни устанак на подручју Власенице. Из тог времена остало је забиљежено његово наређење „све што хода на двије ноге убијте, а све што хода на четири ноге доведите“. Друге године рата, он је био један од заповједника напада Петрову гору а офанзива је завршила познатим пробојем троструког усташког обруча; међутим, око 1800 људи тада је ухваћено и одведено у концентрационе логоре.

Јосип Шолц, Артур Густовић и Мирко Грегорић били су неки од заповједника „Операције Западна Босна“, познатије као офанзива на Козару, која је резултирала са више од 50.000 убијених и интернираних цивила.

Генерал Томислав Сертић, усташа од 1940. године, као заповједник Прве личке усташке бојне предводио је експедиције којима је примарни циљ било уништење српског цивилног становништва.

„Вјесник од 15. септембра 1945. наводи како се од првих мјесеци рата међу народом у Лици пјевало: ‘Сертићу, Сертићу, проклето ти млијеко, што си покла мало и велико’,“ наводи се на профилу „Вјесника“.

Генерал Славко Сколибер био је заповједник Првог домобранско-усташког славонског здруга стационираног у Новој Градишки и један је од најодговорнијих за омогућавање неометаног рада логора смрти у Јасеновцу.

„На суђењу 1945. године закључено је како Славко Сколибер сноси једнаку кривицу за провођење усташког геноцидног плана као и његови идеолошки архитекти Анте Павелић и Миле Будак,“ подсјећа „Вјесник“.

„Вјесник“: Усташке задушнице нису инциденти већ идеолошка манифестација режима

„Антифашистички Вјесник“ се обратио грађанима Хрватске и напоменуо да „догађаје као што је усташка задушница у исусовачкој режији морамо престати проматрати као инциденте, и прихватити да је ријеч о идеолошко-пропагандним манифестацијама режима под којим живимо“.

„Политичка улога повијесног ревизионизма који почива на наративу о комунистичком терору над невиним Хрватима наметање је фалсифицираног злочиначког карактера љевици те демонизација повијесне и актуалне социјалистичке алтернативе. На тај начин повијесни ревизионизам помаже у јавности учврстити слику о „безалтернативности“ капитализма.

Модерна хрватска држава у том смислу представља испуњење повијесних амбиција усташког покрета и других који су се борили против политичког пројекта егалитарног друштва.

У потрази за било каквим политичким учинком наше критике, потребно је борбу против усташке задушнице политизирати и проширити, јер докле год хрватска социјално-политичка реалност буде успостављена на принципу класне доминације и капиталистичке експлоатације у њој ћемо сусретати духове Павелићевих генерала“, стоји наглашено на страници „Антифашистичког Вјесника“.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: