Чарлс Симић – пјесник са двије отаџбине

У временима када су границе биле непремостиве, Чарлс Симић је својом поезијом прешао све препреке, градећи мост између српске традиције и америчког модернизма. Рођен на данашњи дан 1938. године у Београду, у дому Ђорђа и Јелене Симић (рођене Матијевић), Чарлс је већ у најранијем дјетињству осјетио тежину историје која ће га пратити цијелог живота.

Тешка ратна искушења Другог свјетског рата обликовала су његову љубав према српској народној књижевности. Док је Београд био под окупацијом, мали Чарлс је читао антологију српских народних пјесама, многе од којих је знао напамет све до краја живота.

Након кратког боравка у Паризу, 1954. године заједно са породицом одлази у Сједињене Америчке Државе, гдје почиње ново поглавље. Младалачки бунт, жеља за уклапањем у нову средину и болно искуство избјеглиштва навели су га да у младости негира своје српско поријекло. Ипак, током живота ће више пута нагласити да га је баш тај културни коријен обликовао као пјесника.

Прве стихове писао је у средњој школи, како је сам свједочио „да би се свидио дјевојкама“, али су његова пјесничка остварења брзо добила озбиљне размјере, надахнута утицајем Волта Витмена, Емили Дикинсон и Воласа Стивенса. Његове пјесме критичари ће касније описивати као „прецизно склопљене кинеске слагалице“, у којима се мистерија свакодневице претапа у дубоку егзистенцијалну поезију.

Као преводилац, Симић је одиграо кључну улогу у промовисању српске књижевности на англосаксонском тлу. Преводио је дјела Васка Попе, Ивана Лалића, Милорада Павића, Радмиле Лазић и Новице Тадића, саставивши и антологију Коњ има шест ногу, једно од капиталних дјела за разумијевање српске поезије у иностранству.

Не само умјетнички већ и јавно ангажован, током деведесетих година активно се укључивао у расправе о српској политици.

Једном ће у налетима очаја, немоћан да помогне свом народу, изјавити сада већ чувено:

„Срби ме нервирају због тога што су опсједнути сопственом историјом, а никада из ње ништа нису научили.“

У Америци, Симић је стекао углед врхунског пјесника, постао члан Америчке академије за умјетност и књижевност 1995. године, и више пута био кандидован за Нобелову награду за књижевност. Дуг низ година предавао је америчку књижевност и креативно писање на Универзитету у Њу Хемпширу, васпитавајући нове генерације писаца.

Од 2020. године био је члан Удружења за културу, умјетност и међународну сарадњу „Адлигат“, што је за њега представљало симболични повратак културним коријенима које никада није уистину заборавио.

Чарлс Симић био је више од пјесника – био је чувар свих изгубљених свјетова, човјек који је у збрканости историје тражио искру смисла. Његова поезија остаје као тихи свједок живота разапетог између два континента, два језика и два идентитета. Показујући да се дубина човјекове душе не мјери мјестом рођења, већ способношћу да саосјећа, сања и памти, Симић је својим стиховима изградио вјечни дом у срцима читалаца широм свијета.

Његов пут је доказ да нити један коријен, ма колико био скривен или порицан, не може бити ишчупан из душе оних који носе пјесму у себи.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: