Заборављене ријечи старих Срба, љепше од оних којима су замијењене
Српски грб; Само слога Србина спасава
Ако кажете да вечерас идете “до чаршије” неко ће вас разумјети, али куда сте се упутили ако идете “на чаир”? И ко вас то прати када са вама иде и “дост”? Још кажите да ћете успут свратити до “џамбасина” и највјероватније никоме ништа неће бити јасно!
Језик је жива творевина сваког народа и стално се мијења. Неке ријечи улазе у употребу, друге излазе, а има и оних које после неког времена постану потпуно заборављене.
Представљамо вам ријечи за које многи од вас вјероватно нису никад чули. Зато, бришемо прашину са неких од тих израза и представљамо вам 20 српских ријечи које су користили стари Срби, а чије значење данас не знају многи.
БРКЉАЧИТИ – нејасно говорити, мумљати
ВАЈКАТИ – жалити се, кајати се; “Не вајкај се на живот, већ се ватај каквог честитог посла!” – вели народна пословица.
ГЕКНУТИ – умријети, али и пропасти (финансијски)
ДОСТ – пријатељ, а одатле је ДОСТЛУК – пријатељство
Ispolzovat kazu Rusi, a mozda i Poljaci, a znaci koristiti, cak i upotrebiti, tako da je ocigledan trag zajednistva. Vecina rijeci se koristi i danas, pogotovo makanja i cutuk, jara takodje.
ЈАРА !
ЈАРКО СУНЦЕ ! УГРИЈАЛА ЈАРА , ИЗГОРЕ СЕ! (УПЕКАО ЗВИЗДАН , ОЧИ ДА ИСКОЧЕ – КАЖУ У ГАЦКУ)
ИМА ЈОШ ЈЕДНО ИНТЕРЕСАНТНО ЗНАЧЕЊЕ РИЈЕЧИ „ЈАРА“ – ОЗНАЧАВА ПШЕНИЦУ : „ЈАРА ПШЕНИЦА“ СЕ СИЈЕ У ПРОЉЕЋЕ, А ЖАЊЕ У ЉЕТО ; ЗА РАЗЛИКУ ОД „ОЗИМЕ ПШЕНИЦЕ „, КОЈА СЕ СИЈЕ У ЈЕСЕН, А ЖАЊЕ СЉЕДЕЋЕГ ЉЕТА !
ЈЕЗИК ЈЕ ЧУДО – БОЖИЈЕ И ЉУДСКО . . .
@Trifko
Imas pravo, dokaz da su na tim prostorima svi Srbskog porekla !!!.
Of ovoga u crnogorskom se koristilo uvijek: makanja, ćutuk i jara. Ostale riječi nije ni Njegoš koristio, tako da su to izvanjske riječi.
A ti si poznavao Njegoša pa znaš šta je govorio?
Da ti rečem Trifko, nikad mi Crnogorci nećemo biti hrvati no kao i uvek – > najbolji Srbi!
Poznajem njegovo djelo, a imam i rječnik Njegoševa djela.
Što se tiče Hrvata, ili kako su se u to vrijeme zvali Rvati ili Rvaši, jezik Crnogoraca, Hercegovaca, i Dubrovčana, zaleđa Dalmacije je skoro isti.
Кад Толико познајеш Његошево дело,
шта он каже за себе?
Да ли је Његош био Србин?
Naravno, on kaže za sebe da je Srbalj. Iz Bosne. To što je on bio Srbin, ne znači da nije znao da stanovnici nijesu bili Crnogorci. I koji su bili jednoplemeni sa pomenutim narodima iz okruženja.
БЕЗ ТОГА : СКОРО !
Sjajan prilog. Neke se još ponegde, ali ređe mogu čuti u selima ,a u gradovima skoro nikako – ršum bez h-Ršumović, ćutuk, makanja,liipcal(kao glagol), jara, vajkati se, brkljačiti.
,,Jezik je hranitelj naroda. Dok god ga čuvamo, počitujemo…ne pretačemo se u drugi, ne nestajemo.“ Vuk
Ništa gluplje nisam čuo. Ocete to kao Hrvati da nam počnete nameta nama Crnogorcima da mijenjamo jezik??? Ove riječi Crnogorci nikad nisu koristili pa nece ni od sada.
Baš si ćutuk,kad tako misliš
Mozda si u pravu, vas ‘jezik je’ star 15-ak godina pa je mozda prerano da ga menjate. Mozda sacekate nekoliko hiljada godina poput Srba koji su ipak zadrzali isti jezik i skoro iste reci. MOzete da se uhvatite ruku pod ruku sa balijama, ustasama i cokalijama i da parlate o mile volje sa prevodiocima.
Код нас се, осим ријечи ћутук за оне попут тебе, још увијек користе: макања, јара, вајкати, гекнути. Понекад их и сам говорим.
А што преписа српску азбуку ,бравушане,па сад глумиш нацију?!
Pa to su uglavnom turske rijeci Posto su Srbi bili u zajednistvu sa turcima otuda i jezik
Sto se kape tice crnogorci su placali globu ako su ih uhvatili da ne nose kapu sa 4 S
Djedu moje majke dosli su u tor i uzeli najboljeg ovna.No on je i nakon toga nastavio da nosi pravu crnogorsku kapicu
Vecinu ovih rijeci i dan danas koriste ljudi na selu