Zaboravljeni zločin – Tragična sudbina porodice Milinčić sa Kosmeta!

U Samodreži kod Vučitrna, gde se prema predanju pričestila srpska vojska uoči Bitke na Kosovu, pre 1999. godine je živelo dvadesetak srpskih porodica. Poslednja se iselila Danica Milinčić. Njenog sina Danila, ubili su 1982. godine na kućnom pragu. Danica se smatra simbolom stradanja srpskog naroda na Kosovu i Metohiji. O njenoj golgoti šira javnost malo zna.

Krajem 1970-ih, i početkom 1980-ih vladala je velika napetost između Srba i Albanaca na KiM. U periodu 1970-1985 počinjeno je preko 2.200 krivičnih dela (pljački, fizičkih napada sa teškim telesnim povredama i ubistvima) u kojima su 92% slučajeva žrtve bili Srbi. Oštećeni su upućivali žalbe državnim institucijama SAP Kosovo i Metohija, i SFRJ, detaljno navodeći probleme sa kojima se suočavaju i kakve im opasnosti prete, ali su ih državni organi ignorisali.

Tokom aprila 1963. godine, Autonomna oblast Kosovo i Metohija je dobila status Autonomna Pokrajina, da bi 5 godina kasnije novembra 1968. iz naziva bila izbačena Metohija (što znači crkvena zemlja). SFRJ je 1974. usvojila novi Ustav, po kome je Kosovo i Metohija dobilo status federalne jedinice, gde je Priština, glavni grad SAP Kosova i Metohije, dobila velika ovlašćenja u pogledu: obrazovanja, policije, tužilaštva…To je trajalo do 28. marta 1989. godine, kada je Skupština SR Srbije ukinula status pokrajine Vojvodini i Kosovu i Metohiji.

Velike demonstracije Albanaca izbile su 1981. godine. Oni su prvobitno tražili  republiku u okviru SFRJ, a nedugo zatim i nezavnosnost Kosova i Metohije, odnosno izdvajanje iz SFRJ. Rukovodstvo Republike Albanije je podržavalo proteste svojih sunarodnika na Kosmetu. U skoro svim srpskim selima na SAP Kosovu i Metohiji osećao se strah i napetost, jer su Albanci Srbima palili žito, letinu, kamenovali kuće, prozore, nasrtali na srpsku decu dok idu u školu i sl.

Tešku sudbinu stradanja srpskog naroda na KiM ponela je i porodica Milinčić.

Slavoljuba Milinčića ubile su komšije Albanci u junu 1968. godine. Pretučen je metalnom štanglom, a ubice su prošle nekažnjeno. U Sudu su Slavoljubovoj ženi Danici Milinčić rekli da beži sa Kosova i da nema nikakvih prava, a da je predmet njenog muža „zastareo“.

Porodica Milinčić je uprkos tome ostala da živi, obrađuje svoju zemlju i uzgaja stoku na KiM. Danica je imala tri sina – Danila, Miroslava i Pavla. Ostali su da vode domaćinstvo nakon očeve pogibije, ali tragedija je tek usledila…

Danila Milinčića, Daničinog sina, mučki su ubile komšije Albanci 02. juna 1982. godine.

Sa majkom je pojio krave kada su na njegovo imanje upala četiri Albanca preteći da će mu oduzeti stoku. Oborili su Danila na zemlju i počeli da ga fizički maltretiraju. Majka Danica pokušala je da ga zaštiti, ali jedan iz grupe Albanaca, komšija Muhamed Mujo Ferat, dok su ostala trojica držala Danila, opalio je iz pištolja i ustrelio ga pravo u srce. Majka Danica pogođena je u rame. Ubica je podvriskivao da Kosovo nije Srbija i da su oni na zemlji albanskog predsednika Envera Hodže.

Danilo je ostao siroče kada su mu komšije Albanci ubili oca Slavoljuba. Troje Danilove dece ostala su siročići kada su im komšije Albanci ubile oca. Najmlađi sin nije ni upamtio oca, jer je rođen posle njegove pogibije.

Zločin bez kazne – ubice na slobodi, presuda na albanskom

Presuda (u kojoj je naglašeno da je ubistvo bilo sa predumišljajem i da je upereno protiv SFRJ) nikada nije doživela izvršenje, tačnije odvođenje ubice Muhameda Muje Ferata na dugogodišnju kaznu zatvora, kao i njegovih saučesnika.

Inače, presuda je pročitana u sudnici na albanskom jeziku (iako prema važećem Ustavu SFRJ iz 1974. službenik jezik na celoj SFRJ je bio srpsko-hrvatski), tako da niko od Milinčića nije razumeo šta je presuđeno.

Danilo Milinčić je sahranjen u dvorištu Pravoslavne crkve u Vučitrnu. Na oskrnavljenom spomeniku piše:

„Sine, oče, brate, rode,

poginuo si u slobode

zlikovac je naletio

i kukavički ti srce razneo

pa mu decu siročiće ostavijo

majku, sestru i braću u crno zavijo

Al’ herojski si poginuo

braneći svoju očevinu

Al’ živo biće nikada ne umire

ono je uvek sa nama“.

O porodici Milinčić mali deo javnosti saznao je nakon predstave “Kosovska hronika“ koja je premijerno izvedena krajem osamdsetih godina u Narodnom pozorištu u Beogradu. Ovo dramsko delo, posvećeno tragediji porodice Milinčić, ali i stradanju srpskog naroda na KiM, napisao je Rajko Đurđević, novinar i publicista. Predstavu je režirala Cisana Murusidze, a ostalo je upamćeno da je čitav Sveti Sinod bio u publici na premijeri. Štampa je objavila da je ta predstava pomirila Crkvu sa pozorištem.

Rediteljka je kasnije govorila sa kakvim se poteškoćama suočavala pripremajući predstavu. Priznala je da je čak tri glumačke postave odbilo da ponese uloge, da se ne bi zamerilo tadašnjem režimu. Predstava je izvedena tačno 100 puta, ali je nakon dolaska nove upravnice Narodnog pozorišta, Vide Ognjenović, skinuta sa repertoara pod izgovorom da “širi nacionalnu netrpeljivost“. Umesto “Kosovske hronike“ na repertoar je postavljena njena predstava “Je li bilo Kneževe večere?“

Danica Milinčić je danas starica, prognana sa svog ognjišta. Često je viđaju u manastiru Rakovica, na grobu Blaženopočivšeg Patrijarha Pavla. Crkvu u Samodreži gde se nalazi grob njenog sina odavno su srušili i zapalili.

Izvor: govorisrbija