Za skrivanja imovine sudovi funkcionere kažnjavaju od 150 do 300 eura

Zakonom o sprečavanju korupcije propisano je da su prekršajne kazne za kršenje tog akta u rasponu od 500 do 2.000 eura.

Na osnovu prijava Agencije za sprečavanje korupcije (ASK), od njenog osnivanja 2016, prekršajna kazna je izrečena za oko 1.200 funkcionera, ali sudovi su bili nježni prema prekršiocima zakona pa su u preko 95 odsto slučajeva izrekli kazne ispod zakonskog minimuma. Blaga kaznena politika dovela je i do toga da je registrovan veliki broj povratnika u kršenju zakona, kojih je od 2016. do kraja juna 2021. godine bilo 139, a u ASK upozoravaju da slaba kaznena politika dovodi do toga da se funkcionerima više isplati da plate kaznu za kršenje zakona nego da otkriju šta imaju od imovine. Što se tiče povratnika, njih 117 je dva puta kažnjeno, 19 tri, a troje čak četiri puta.

Kako ističu u ASK, raspon izrečenih novčanih kazni u praksi se kretao od 30 do 1.000 eura.

– Ipak, ovdje se radi o veoma malom broju slučajeva, dok se u najvećem broju slučajeva sudovi izriču kazne u iznosu od 150 do 300 eura. Iz prakse je evidentno da je u preko 95 odsto slučajeva izrečena novčana kazna u manjem iznosu od onog koji je propisan Zakonom o sprečavanju korupcije – navode u ASK.

Funkcionerima su sankcije izricane zbog nedostavljanja tačnih podataka o imovini (skrivanje nekretnina, automobila, akcija, firmi i prihoda), ostvarivanja u istom mjesecu prihoda po osnovu članstva u više radnih tijela, neprenošenja upravljačkih prava u privrednom društvu, ustanovi ili drugom pravnom licu čiji je vlasnik, obavljanja više funkcija koje su nespojive, primanja poklona i slično.

Evropska komisija vidi problem

Evropska komisija je u poslednjem izvještaju za Crnu Goru konstatovala da se bilans ostvarenih rezultata u oblasti sprečavanja korupcije polako poboljšava, ali izrečene sankcije generalno gledano i dalje su ispod zakonskog minimuma i nemaju preventivni ili odvraćajući efekat.

– Tokom 2020. godine, ASK je pokrenula 510 postupaka pred sudovima za prekršaje (469 postupaka za kršenje odredbi Zakona o sprečavanju korupcije i 41 za kršenje odredbi Zakona o finansiranju političkih subjekata i izbornih kampanja). Ukupno su 2020. godine završena 394 postupka (uključujući i postupke iz prethodnih godina), a u 81% od njih izrečene su novčane kazne. One su iznosile 58.370 eura za kršenja Zakona o sprečavanju korupcije i 23.192 eura za kršenje Zakona o finansiranju političkih subjekata i izbornih kampanja. Još 652 postupka su pokrenuto do sredine 2021. godine, a u postupcima koji su okončani tokom istog perioda izrečene su novčane kazne u ukupnom iznosu od 62.475 eura – primijetila je EK.

ASK je u analizi za period od 2016. do kraja juna 2021. navela da je od ukupnog broja postupaka, novčanom kaznom kažnjeno je 1.114 lica (49,75%), opomene su izrečene za 364 lica (16,25%), dok je oslobađajućih presuda bilo 185 (8,26%). Postupci su obustavljeni u 70 predmeta (3,12%), dok je odbačnih postupaka bilo 43 (1,92%). U završenim postupcima u preko 50 ili 60 odsto slučajeva svake godine izricane su novčane kazne.