WELT: Demonstracije protiv CDU – Opasna moć navodnih nevladinih organizacija

Kako prepoznajete liberalnu demokratiju? Kada bi se mogao navesti samo jedan kriterijum, to bi bila odvojenost između države i društva. U autoritarnim i totalitarnim sistemima, država, „najhladnije od svih hladnih čudovišta“ (Fridrih Niče), prožima sve oblasti života. Nasuprot tome, svaki liberalni ustavni poredak zasniva se na strogom ograničenju državne vlasti.

U Nemačkoj je ovaj demokratski princip ugrožen – ali suprotno onome što se tvrdi svuda, ne prvenstveno od AfD. Jer je to jedna opoziciona stranka bez ikakve opcije da uđe u izvršnu vlast. Mnogo konkretnija, ali i mnogo manje primećena opasnost, dolazi od onih organizacija koje tvrde da su predstavnici civilnog društva i spasioci demokratije. A realno su maskirani deo državnog aparata. Reč je o NVO – nevladinim organizacijama – što već odavno zvuči kao orvelovsko ismevanje zdravog razuma. Jer ove nevladine organizacije samo nastavljaju vladinu politiku drugim sredstvima – ili, preciznije, novcem od poreza.

To se ovih dana jasno vidi u skandaloznoj mreži donacija koja povezuje aktuelnu levu nemačku saveznu vladu sa onim organizacijama koje na ulice nose naizgled spontane proteste protiv kandidata CDU za kancelara Fridriha Merza i njegovog navodnog „pomeranja udesno“.

Od „Bake protiv desnice“ do ultra-leve Fondacije “Amadeu Antonio”, od “HateAid” do “Campact”, od “BUND” do zelenog “NABU”: na videlo je izašla struktura saveza i udruženja koji, prema istraživanju WELT, dobijaju direktno ili indirektno pare od zelenog Ministarstva za Porodicu, socijalističkog Ministarstva Unutrašnjih Poslova i od Ureda Saveznog Kancelara levičara Olafa Šolca. Sa pravne tačke gledišta, ova praksa je jasno kršenje ustava Nemačke: demokratska država ne sme trošiti novac poreskih obveznika za aktivnu intervenciju u formiranju javnog mnjenja a tek ne za borbu protiv opozicionih partija.

Vladine marionetske vođe anti-CDU protesta samo su vrh političkog ledenog brega. NVO su dugo bile država u državi, država u senci ili „duboka država“, tačno onako kako je opisano u udžbenicima. One prodiru u veoma osetljive oblasti društva u kojima bi sloboda demokratskog odlučivanja trebalo da se odvija van uticaja države.

Kao militantni blokatori diskursa i branioci statusa quo, one sprečavaju hitno potrebne reforme – bilo da se radi o politici migracija, socijalnoj ili energetskoj politici. Nevladine organizacije koriste sva sredstva manipulacije i prikrivenog uticaja i -poput navodno „neprofitne“ medijske agencije „Corrective“ (koja je izmislila tajni sastanak desnice u Postdamu sa ciljem izbacivanja stranaca iz Nemačke, laž koja je pokrenula masovne leve proteste pre nekoliko meseci i uništila živote i karijere svih kojima je bila podmetnuta) ili otoreno antiustavnih „Centara za prijavljivanje mržnje na internetu“- uvek su pri ruci vladajućoj levici kada je u pitanju diskreditovanje drugačijih, posebno ne-levih mišljenja kao „dezinformacija”, koje onda ove navodne NVO „obrađuju“ kroz navodni „Fact-checking“.

U svojoj knjizi „Strukturna transformacija javne sfere“, levi filozof Jorgen Habermas je dokazao da se civilno društvo rodilo u 18. veku kao oštra suprotnost apsolutističkoj aristokratskoj državi. Današnje nevladine organizacije, koje su javno produžena ruka vlade, uništavaju tu tada izvojevanu slobodu, tako neophodnu za funkcionisanje demokratije.

Do sada se samo lider CSU i Bavarske Markus Šoder usudio da jasno iznese ovu činjenicu kad je u decembru je proročanski izjavio: „Istina je da Nemačkom vladaju nevladine organizacije!”. Novi politički početak u Nemačkoj će poći za rukom samo onom ko uspe da slomi nedemokratsku i antiustvanu moć tzv. nevladinih organizacija.

Autor: Andreas Rosenfelder, šef-komentator WELT
Prevod: Mirko Vuletić