• Насловна
• Политика

Вукићевић: Ђукановићев покушај маргинализације конститутивног српског народа

6 година ‎ ИН4С

Предсједник Црне Горе, Мило Ђукановић, у најновијем интервјуу за Танјуг, говорећи о положају српског народа у Црној Гори, увео је синтагму ,,српска мањина“.

Лидер Покрета Слобода народу, Бошко Вукићевић (Фото: Дан)

Предсједник Црне Горе, Мило Ђукановић, у најновијем интервјуу за Танјуг, говорећи о положају српског народа у Црној Гори, увео је синтагму ,,српска мањина“.

Ако се има у виду чињеница да српски народ у Црној Гори није мањински, него конститутивни, сходно резултатима пописа становништва, али и историјком контексту, отвара се питање шта заправо предједник Црне Горе у поприлично дезорјентисаном интервјуу поручује јавности.

Бошко Вукићевић, аналитичар, лидер покрета Слобода народу и администратор фејсбук групе ,,Не дамо светиње“ изјавио је да је врло уочљиво и интересантно да ,,Ђукановић синтагму „српска мањина“ употребљава први пут током своје вишедеценијске политичке каријере“ и да ,,не треба подробно објашњавати у коликој мјери је таква дефиниција за Србе у Црној Гори не само неоснована, већ и понижавајућа“.

Покушај маргинализовања конститутивног народа

,,Наиме, ако је општепознато да су преци једног народа стварали одређену државу, онда је бесмислено тај народ у тој истој држави сматрати мањином. Надаље, резултати посљедњег пописа указују на чињеницу да у Црној Гори тренутно нема апсолутне националне већине, већ они који се изјашњавају као Црногорци и Срби чине релативне већине у нашој држави“, изјавио јеВукићевић.

Имајући у виду ове неспорне чињенице да је српски народ у Црној Гори конситутивни, Вукићевић упозорава да се стиче  утисак да ,,Ђукановић лансирањем лажне тезе о „српској мањини“ заправо открива дјелове свог криминалног пројекта чији је циљ да број Срба у Црној Гори драстично умањи.

Како наводи овај аналитичар, Ђукановићев пројекат је криминалан ,,јер је свима јасно да такав пројекат може бити остварен искључиво уз незаконите методе, попут уцјењивања људи, пријетњи и превара. Није тајна да монтенегрински режим већ годинама активно спроводи план великог смањења процента Срба на наредном попису становништва“.

Вукићевић, такође истиче још један, кључни моменат у интерпретацији Ђукановићеве изјаве. Наиме, он констатује да је ,,монтенегрински диктатор свјестан чињенице да се ових дана на улицама црногорских градова дешава нешто незабиљежено у цјелокупној историји Црне Горе“.

,,Антисрпске политике губе употребну вриједност“

,,Изузетна и незапамћена масовност народа који је устао у одбрану своје Цркве не упућује само на својеврсну православну револуцију у земљи, већ и на неку врсту васкрсавања Српства. Сви уочавају да је на улицама већинска Црна Гора. Евидентно је да ће се читав овај процес, између свих осталих ствари, одразити и на резултате будућег пописа, и то на начин који ће представљати горко изненађење за монтенегринску клептократију, ако је тада уопште више и буде.

,,У том смислу, Ђукановићева прича о наводној „српској мањини“ може бити виђена као паничан покушај супротстављања клептократије стању на терену, тј. безнадежно подизање неке врсте одбрамбеног зида према надолазећој неминовности“, закључује Вукићевић.

У неколико наврата, Ђукановић се по старом рецепту држи курса који покушава да оживи стереотипну слику о Србима као негативцима.

,,Ђукановић се нада заборавности циљне групе којој упућује такву врсту наратива. Међутим, дата надања су илузорна, јер иоле разумна особа је упозната са чињеницом да је управо он био симбол и главни протагониста деведесетих година код нас. Дакле, он је тада „ратовао за мир, мрзио шаховницу, прижељкивао да Црном Гором тече и Неретва„. Таква Ђукановићева реторика само потврђује дубоко распрострањено мишљење о њему као шампиону политичког и идентитетског трансформизма и конвертитства. Мора се истаћи да су управо поменути „квалитети“ код Ђукановића представљали идеалан материјал за одређене западне центре моћи који су преко њега извршавали своје пројекте.“

На крају, Вукићевић сматра да је дошло вријеме када се истрошио Ђукановићев модел владања и да на политичком небу Црне Горе дувају неки други вјетрови.

,,Монтенегрински диктатор се нада да ће екстремним антисрпским политикама одржати употребну вриједност, која се у датим круговима временом прилично потрошила. Мишљења сам да су таква надања илузорна, не због евентуалне промјене курса Запада према њему, већ због јединствене масе народа на улицама која је ријешена да иде до краја у ослобађању нашег друштва“, закључио је Вукићевић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: