Вујановић: У Сребреници се догодио геноцид
1 min read
Председник Црне Горе Филип Вујановић изјавио је да је званични став Подгорице по питању Сребренице идентичан ставу Савета Европе, који 11. јул обележава као Дан сећања на геноцид у том граду, те да ће и он и ове године присуствовати обележавању 20-те годишњице са истим осећањем жаљења и туге.
За разлику од неких црногорских опозиционих партија, званична Црна Гора нема дилему да се у Сребреници 1995. године догодио геноцид, рекао је Вујановић.
Уочи доласка у Сребреницу на обележавање 20-те годишњице од злочина, Вујановић је у интервјуу за сарајевски магазин Дани рекао:
„У Сребреницу ове године идем са истим осећањем које сам имао и 2010., када сам посетио Поточаре: са великим жаљењем и тугом јер се крајем XX века у Европи догодио такав страшан злочин; истовремено, одлазим са осећањем дубоког поштовања према свим невино страдалим жртвама сребреничког геноцида. Ово говорим не само као председник Црне Горе него и као човек који се нада и верује да се оно што се догодило у Сребреници неће поновити. Никоме и никада!“, рекао је Вујановић.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Ово што Селим каже да смо низашта ратовали 4 године у Босни је још један доказ да није било никаквог геноцида 🙂 Такође, доказ да нема потребе за измјеном уставног уређења Босне на којем инсистирају перигузи из Сарајева 🙂
ИЗДАЈА А ГДЈЕ ЈЕ ПОШТА ЗА НЕВИНО ПОСТРАДАЛЕ ПРАВОСЛАВНМЕ СРБЕ У СРЕБРЕНИЦИ ОД СТРАНЕ МУСЛИМАНСКОГ ЕКСТРЕМИСТЕ МАСОВНОГ УБИЦЕ МУСЛИМАНСКОГ РАТНОГ ЗЛОЧИНЦА ПАШЕ НАСЕРА ОРИЋА ГДЈЕ ЈЕ ПОШТА ЗА СТРАДАЛЕ У УСТАШКОМ СПЛИТСКОМ ЛОГОРУ ЛОРА СТРАДАЛЕ НА КОСОВУ ОД АЛОБАНСКИХ ТЕРОРИСТА И ОСТАЛЕ ГДЈЕ ВУЈАНОВИЋУ ИЗДАЈНИЧЕ
Није било геноцида у Сребреници, ту лаж Амера и њихових слугу босанских перигуза одавно је деконструисао Стефан Каргановић и његов „Историјски пројекат Сребреница“. А Филипу не треба замјерити, ипак он није предсједник суверене државе да би имао могућност да говори шта мисли.
U pravu si, Sekula. U Srebrenici je Naser Orić izvršio genocid nad jadnim nevinim četnicima i tačka!
…а теби фијипе ***** под нос.
Селиме, имаш безброј лепих и срдачних поздрава од четника из Републике СРПСКЕ у чијем је и саставу ваше( турско) саборно гробно мијесто Сребреница, ипак крв није вода, вуче вас да се копате на српску земљу.
Свако ти добро мој Селиме. Уздрављу.
Неколико значајних аутора и истраживача наших и страних међу којима Стефан Каргановић, Александар Дорин, Едвард Херман разоткрили су у својим књигама чудовишну лаж звану Сребреница. Стога је ово што прича Филип обично бенетаање. Додуше од њега се не може више ни очекивати.
Ma jebeš NATO,živela Rusija!
САЛИХ СЕЛИМОВИЋ: ОГРОМАН БРОЈ МУСЛИМАНА У БИХ И РАШКОЈ ЈЕ СРПСКОГ ПОРЕКЛА!
.
Салих Селимовић, професор, историчар и публициста из Сјенице, човек који годинама, иако се суочава са бројним проблемима, неуморно истражује, објављује и отворено говори о свом српском пореклу и о исламизацији на простору бивше Југославије, бавио се и феноменом Светог Саве и муслимана, а недавно је добио Вукову награду.
Један сте од ретких Бошњака који јавно говори о свом српским коренима и истражује процес исламизације на просторима бивше Југославије, тврдите да је већина данашњих муслимана има српско порекло.
– Не видим ниједан разлог зашто би крио своје српске корене. То исто мислим и за друге људе без обзира о
каквом и чијем се пореклу ради. Што бих то ја био оно што нисам, а да не будем оно што јесам. Дакле, хоћу да будем оно што јесам. Мојим вишегодишњим истраживањима релевантних историјских извора, као и радом на терену, дошао сам до закључка да је већина наших муслимана, сада Бошњака, српског порекла и да су пре исламизације најчешће били православци, мада је било и католика. Ислам се прихватао из разних узрока. Пре свега треба знати да је то била доминирајућа вера освајача.
– Прихватити ту веру значило је обезбедити одређене привилегије као што су економске и уопште друштвене. Мало је било оних који су ислам прихватали из убеђења да је то једина права вера. Муслиман је био ослобађан неких пореских обавеза, а могао је напредовати на друштвеној лествици све до највишег друштвеног слоја, државних, војних и верских положаја. У 15, 16. и 17. веку, па и нешто касније, било је много наших муслимана који су постали бегови, санџакбегови, беглербегови, паше, везири и велики везири. Исламизација је почела у 15. веку да би у 16. и 17. веку попримила масовнију појаву.
– У почетку ислам су прихватали представници властеле почевши од оне најситније па до најкрупније. Нешто касније су ислам прихватали и трговци, сточари власи, занатлије. Села су се углавном касно исламизирала и увек је у већини села живело хришћанско становништво.
Недавно сте изјавили да др Мустафа Церић и Бакир Изетбеговић имају српско порекло.
– Да, рекао сам то, јер имам непобитне доказе. Мислим да и господин Бакир Изетбеговић и ефендија др Мустафа Церић то знају. Друга је ствар да ли ће то и јавно да признају. Они могу да се на мене љуте, али не могу да побијају. Ако имају друге доказе нека их изнесу. Преци Церића су били српско племство пре исламизације. Изетбеговићи су пореклом из Београда, а у Босански Шамац су се населили после напуштања Београда 1867. године.
Неки муслимани су се враћали вери прадедовској, недавно је то урадио и професор Мухамед Бушатлија из Београда, објасните овај феномен.
– Много је више наших муслимана/Бошњака који не крију своје српске корене него што се мисли и јавно истиче. Професор Махмут Бушатлија има сјајан педигре, јер потиче из српске владарске куће Црнојевића. Из те династије, која је владала Црном Гором у 15. веку, Станиша, син Ивана Црнојевића, је исламизиран и био је скадарски санџак-бег и господар великог дела Црне Горе. Тај чин Махмута Бушатлије, сада Станка Црнојевића, може да има и неку другу конотацију.
Како објашњавате тврдње већине муслимана да су пореклом Турци?
– Сигурно је у нашим земљама било етничких Турака као војних и цивилних старешина, свештеника и разних чиновника, али су се по завршеној служби најчешће враћали тамо одакле су и дошли. Било је и тога да су се Турци, у народу пежоративно називани Туркуше, женили нашим мештанкама и остајали овде, али је то било занемарљиво. Има истине за тврдњу да ће се наши муслимани или Бошњаци пре изјаснити као Турци, Иранци, Саудијци, па чак и Немци само не да су Срби иако са тим нацијама немају никакве ни етничке ни језичке сродности. Мислим да су за овакве појаве крива и једна и друга страна.
Да ли постоје бошњачка нација и босански језик?
– Да би се конституисала нека нација морају се испунити одређени и научни, а не само политички услови или критеријуми. Није довољна само политичка жеља и воља одређених политичких кругова. Може се политичким актом, актом домаће политичке елите подстакнуте и споља, прогласити нација, али такви акти по правилу доносе велике неспоразуме и сукобе, па и ратове, што је најтрагичније.
– Не осећам се довољно компетентним, али сматрам да су српски, босански, црногорски и хрватски језик један исти. Питао бих те тако „стручне“ политичаре, а и неке научнике, да ли им приликом комуницирања са Србима, Црногорцима и Хрватима требају преводиоци. Мислим да је на сцени „нарцизам малих разлика“ што би се могло рећи и за стварање синтетичких нација, а не само језика. Све то постаје трагикомично.
Бавили сте се култом Светог Саве и односом муслимана према највећем српском светитељу, ста сте открили?
– Приликом мојих вишегодишњих теренских истраживања у Старој Рашкој био сам изненађен колико је код наших муслимана било традиционалног поштовања култа Св. Саве. Најстарије жене обавезно су за Савиндан 27. јануара правиле посебно јело које се зове масеница. Када сам најстаријој жени, која је тада имала 96 година, рекао зашто то ради када је она муслиманка, кратко ми је одговорила да је то јело спремала и њена мајка и бијача (баба). Једна друга стара жена од 89 година ми је рекла да увек „за Савицу спрема масеницу“.
– У разговору са Бошњаком, који је имао 94 године, на моје питање зашто на неки начин обележава Савиндан као и неке његове комшије, само ми је кратко одговорио „Ово је заветна земља“. Муслимани су увек штитили и богато даривали манастир Милешеву код Пријепоља, јер је ту било гробно место Растка Немањића, потоњег архиепископа Саве и касније Св. Саве. Заблуда је да су се наши муслимани брзо и лако одрицали својих српских и хришћанских традиција.
Недавно сте добили и Вукову награду.
– Наравно да и даље истражујем и пишем. Да, добитник сам Вукове награде за 2013. годину као историчар истраживач. Тренутно радим на новој књизи која ће бити наставак претходне „Прилози прошлости Старе Рашке“.
Шта бисте поручили Србима и Бошњацима у Санџаку?
– Предложио бих релевантним друштвеним и политичким факторима и код Срба и код муслимана/Бошњака да озбиљно и одговорно пораде на јачању поверења, искрене сарадње и пријатељства. Не може нама бити нико ближи од нас самих. Само тако можемо да рачунамо на лепшу и извеснију будућност, јер је на све нас, што би обичан народ рекао, скочила и ала и врана. На крају крајева, ми смо исти народ без обзира на нашу, често и трагичну прошлост, па свиђало се то некоме или не.
Бегови и интелектуалци
Да ли је чест случај да се муслимани изјашњавају као Срби?
– Много је муслиманских интелектуалаца, бегова и трговаца који су се осећали Србима и то нису крили ни када су их због тога прогониле и турске и аустроугарске власти. Овом приликом ћу поменути само неке: Хусеин-бег Градашчевић, Дервиш-бег Љубовић, Омер-бег Сулејмапашић-Деспотовић, Авдо Карабеговић Хасанбегов, Авдо Карабеговић Зворнички, Хасан Ребац, Мустафа Голубић, Смаил-ага Ћемаловић, Мустафа Мулалић, Исмет Пуповац, Џемал и Шукрија Биједић, браћа Поздерци, Скендер Куленовић, Меша Селимовић, Емир Кустурица, Џевад Галијашевић…
Сеобе и ислам у Рашкој
x Салих је рођен 25. октобра 1944. у Тешњу, БиХ. Основну школу и гимназију завршио је у родном граду, а студије у Сарајеву. Радио је као наставник историје и директор школе у Кладници и секретар СИЗ за основно образовање у Сјеници, затим као директор у Гопдијеву и Сушици (Бијело Поље).
x Историјом као науком почео се бавити скоро одмах по завршетку студија. Област његовог посебног интересовања је порекло, исламизација, демографски и миграциони процеси на Сјеничко-пештерској висоравни и у целој Старој Рашкој или Рашкој области.
x Активни је учесник многих научних скупова и стални сарадник више научних зборника и ревија. До сада је објавио шест књига и 70 научних радова који су публиковани у научним зборницима историјских музеја и архива у Србији и Црној Гори. Аутор је студија „Сјеница“ и „Кладница“ и један од аутора антропогеографске студије „Сјенички крај“. Нова књига Салиха Селимовића „Прилози пореклу, исламизацији, миграционим и демографским процесима у Рашкој области“ је прави историографски драгуљ.
Je li ovo onaj Filip „Srbin“ sto ga je zdusno podrzavala pokojna Narodna stranka i njoj bliske protuve?
Bjavo, Fijipe!
Филип нејаки је нешто изјавио или је као и обично прочитао написано пошто он сам нема став о ничему, његов мозак је табула раза.
Паметноме доста. Уздрављу.
Ma, trebao je da pita tebe smrdljivog četnika jer ti „sve znaš“ a ništa ne znaš jer si ludi četnik! Ponašaš se ko da nemaš mozga u glavi jer sve što pričaš nema veze s mozgom! Najgori si i najprimitivniji učesnik na ovom portalu! A u svaku torbu zavučeš tvoj slinavi nos i sve „iskomentarišeš“! Što ne dovrši ovaj komentar? Je li bilo genocida od četnika u Srebrenici? Onako kako je Pavle Đurišić platio svoje zločine u Lijevča Polju, i vi morate imat svoje lijevča polje jer ste divlji čopor kojeg treba uništit da ne čini zlo nad nevinim, a vi samo to znate!
Селиме, још једном ти хвала на пробраним речима о мени због тога заслужујеш још један стих само мало малђи од оног претходног али исто тако леп:
„Реци було где су ти димије,
код Четника око реденика “
Надам се Селиме да ћеш уживати и у овом стиху.
Љубим те и остај ми у здрављу.
Извини Селиме од усхићења које си ми приредио заборавих ти одговорити о Сребреници. По мом не баш скромном мишљењу чини ми се да су Поточари постали централно гробље у БиХ, јер ко год умре и ма гдје год у Босни ( нормално без Српске ) ви га сахраните у Поточаре, зато је и она цифра и даље отворена, скупићете и милион за коју годину, само стрпљења.
Паметноме доста. Уздрављу.
Dakle, četnici nijesu ni mrava zgazili!? Pa, naravno. Kad, đe i s kim su se to četnici borili? Nikad, niđe, ni s kim do sa đecom, ženama , starcima! Od ostalih su bježali glavom bez obzira! Okupatore nijesu daleko bilo ni mrko pogledali! I na pravdi boga pukla im pogibija u Lijevča Polju i Sloveniji! Zato nije čudo što su četniku oko redenika dimije jer oni znaju da se bore samo protiv dimija. Đe naiđu na pantalone, bjež te noge, poli vas guzica! Najbolji dokaz za to je što im je JNA u Bosni 90-tih ustupila cjelokupno svoje naoružanje, vojsku, čak i pripremljene položaje oko gradova sa ukopanim tenkovima, topovima, i avione i helikoptere su im ostavili! Ali ko će da se bori? Gibaničari? Kad čuju ono strašno „Alahu ekber!“ govno im se smrzne od straha! 4 godine rata skoro ni za šta! E sad ratuju kao ti po portalima. Za sva vremena su propuštili priliku da pobiju mrske „turke“ ili „balije“a oni su iz rata izašli kao jaki , iskusni i oprezni ratnici. Četnici više nikad, baš nikad, neće imat šansu da ih nađu slabe i nespremne, a naoružan „balija“ je noćna mora svakom četniku! Muslimani su za ovih 100 godina i čitavim nizom genocida jednom za svagda naučili da im je četnik samo krvnik, da ne može bit ni komšija ni prijatelj, da ga treba gledat kao divlju zvijer!
Čestitam „pametni“! Nastavi ratovat protiv dimija ovđe na portalu jer na drugo mjesto nemaš muda, a kultura ti bazdi na kilometre! Čudim se samo što vas Srbi kao narod ne iskorijene i išćeraju da se više ne predstavljate kao Srbi te ih brukate pred cijelim civilizovanim svijetom! Ja lično tvrdim da vi uopšte nijeste Srbi već teška zarazna bolest koja napada samo Srbe!
ЦРНОГОРСКИ ГЕНОЦИД НА СОПСТВЕНОМ НАРОДУ
Pohara Kuča: Bratska krv na svetlom oružju
Knjiga dr Ilije Petrovića „Crnogorska pohara Kuča“ razgrnula do sada sakriveni deo istorije. Zbog neslaganja sa tiranijom knjaza Danila, pleme Kuči platilo žrtvama 243 plemenika
•
•
JEDAN od najmračnijih perioda crnogorske istorije, iz vremena vladavine knjaza Danila Petrovića, naslednika Njegoševog, 1856. godine – po zlu čuvena pohara Kuča, zahvaljujući publicisti Iliji Petroviću, izašla je iz sveta tame i skrasila se između korica njegovog dela „Crnogorska pohara Kuča“.
Tako je skinuta prašina sa onog manje poznatog lica „katunske Crne Gore“, u kojem je svetlo oružje bilo okupano bratskom krvlju. Na sve načine do danas pokušavala se zaobići priča o tragičnoj sudbini jednog plemena, koje se hrabro suprotstavilo tiraniji „Zeka manitoga“, kako se u narodu zvao tadašnji gospodar Crne Gore. U školskom udžbeniku „Kratka istorija Crne Gore za školu“ iz 1910. godine pohara Kuča se, recimo, uopšte ne pominje.
A prema kazivanju savremenika tih tragičnih događaja, vojvode Marka Miljanova, posečene su 243 plemenske glave, od čega 17 „vojničkije“, dok su preostale bile staraca, žena i dece.
„Glave ljuđi i djece, koje su posječene, skupljene su na uljanik popa Luke i pobodene na rozge oko uljanika, kako bi iž vojvoda Mirko moga gledat i vidjet koliko iž je“, zapisao je Miljanov.
U narodu se do danas prepričava knjaževa naredba, koju je dosledno sproveo njegov brat, vojvoda Mirko Petrović: „Udri Kuča na božju vjeru, ako ga drugačije ufatit ne moš… i djeca u kolijevke da se kolju!“
Razlog krvavog pira bio je bunt Kuča, koji nisu mogli da trpe teror koji je sprovodio cetinjski gospodar. Sablja Mirka Petrovića i njegove vojske sekla je glave tek rođene dece, a od njene oštrice nisu pošteđene čak ni žene trudnice!
– Ova knjiga na originalan način prikazuje represivnost crnogorskog sistema u doba knjaza Danila, kada su udareni temelji surovom policijskom aparatu u Crnoj Gori – kaže profesor Predrag Vukić, istoričar. – Na videlo su izašle negativne strane naše prošlosti u drugoj polovini 19. veka. Ovo je klasičan primer surovosti i bahatosti sistema, koji proističe iz plemenske organizacije naroda i odsustva pravne države.
BOŽJI SUDZločinci nisu mogli da pobegnu od Božjeg suda. U Kučima se priča da su se mnogima od njih ugasila ognjišta. Jedan od zlikovaca ostao je bez tri sina. Najstariji je brzo posle pohare umro od ujeda zmije, srednji se utopio, dok je najmlađi umro od teške bolesti u velikim mukama. I knjaz Danilo je tragično završio. Ubijen je od ruke Todora Kadića u Kotoru, dok je njegov brat vojvoda Mirko umro od kolere.
Da je knjiga „Crnogorska pohara Kuča“ odbrana od zaborava, koja podseća i opominje, uverava književnik Čedo Baćović.
– Ispisana je tužna, tragična i krvava povest glasovitog plemena Kuči, koji su u sudaru sa organizovanom državom doživeli tragediju koja ne bledi, već poprima obrise antičke drame. Ilija Petrović je ispisao sumornu, ali opominjuću sagu.
I CRKVE PALILI
IstoriČar Mile Cicmil smatra da se radi o zločinu koji u današnjoj terminologiji može poneti i najsuroviju reč – genocid:
– Šta reći za mnogobrojne posečene glave glasovitih plemenika, njihovim zapaljenim ognjištima, pa čak i crkvama!? Gotovo da su u poslednji čas spasene mošti Svetog Arsenija Sremca, drugog srpskog arhiepiskopa.
Balji Selimu,
4 godine rata skoro ni za šta??? Kako moj baljo lojavi ni za sta? Mi dobismo svoju diku, svoju Srpsku Republiku. Malo li je? Boli to boli, baljo, boli.
Селам ајелкум Селиме, брате мој потурчени, Србине са дна каце…:Само један детаљчић…Август 1941, хрватско цвијеће, тј Срби муслимани из Куле Фазлагића у акцији, против првих комшија православних Срба…наравно комшијама није ни длака са главе није помислила да сте таква говна, па сте их завезали онако наивне и блесаве и побили их као стоку, маљевима, и то не за свој рачун, него за рачун Срба католика…Стога, вам је пукла погибија од (херцеговачких) четника и у Другом свјетском рату и у овом грађанском. Додуше, морам да се сложим, да вам нисмо јебали матер како смо требали. Ипак је главни командант и председник Србије био „југославен“.
Него надамо се да ћеш ускоро објесити црну заставу твоје тако вољене исламске државе, па да ћу и ја овако јадан и стрављен имати задовољство да те нађем у старом Бару.
И да те поздравим са умјетничким ремек дјелом за којим толико чезнеш да чујеш у изворној верзији: https://www.youtube.com/watch?v=w0o8e-dSB-I
Čitav si se usmrdio, čovječe! Smrdiš gore no crknuta mačka koja se raspada na suncu više od 10 dana! Nijesi se okupao bog zna od kad jer se plašiš da tako čist ne postaneš turčin! Jedino kad te pokvasi kiša čitav se crazmažeš i neponošljivo zasmrdiš.Ne smiješ ni zadnjicu da opereš no se očistiš cijelom šakom a poslije ne opereš! Idiot je svak ko se rukuje s tobom jer si odmah i njega usro! Ove gusle su sva tvoja kultura. Dakle, prljavština, smrad, rakija, ždranje i ruganje cijelom svijetu je tvoj život! Jel misliš da od tebe očekujem neko pristojno i ljudsko ponašanje? Nikad, prije bih to našao kod divljeg vepra no kod tebe! Samo da znaš, umišljaš da je nekoga strah od tebe. Vaše junaštvo ste pokazali u Bosni, bježali ste čim bi naišli na naoružane „balije“! E sad guslaj, smeće! Ja neću da ti pružim zadovoljstvo da tvoje klepotvorine čujem! I još na kraju. Ti tvojom tvrdnjom da si Srbin više vrijeđaš časne Srbe no iko! Pravi Srbin je pošten, častan, hrabar i kulturan. Ti si samo smrdljivi divlji vepar, lažov, žderonja, pijanica i đe ti se ukaže prilika zločinac! Kakva ti je duša najbolje govori boja one tvoje zastave sa mrtvačkom glavom. I svi drugi koji crno istaknu kao svoju zastavu su kao ti, neljudi i zlikovci!
Сељо брате Србине, ти се изнервира:))))) Ето, признајем да сам такав каквог си ме описао. Не дај Боже господе да сам за тебе бољи. Него објасни ти мени како сам као невјерник такав, а био бих супер да ми га и осунећеног попушите и ти и оџа?:)))))