Конгрес у сјени смрти: Осам демократа преминуло у 13 мјесеци – аларм за генерацијску смјену

У року од нешто више од годину дана, амерички Конгрес је изгубио осам својих чланова – и сви су били из редова Демократске странке. Посљедњи у низу је Џери Коноли, представник Вирџиније, који је преминуо 21. маја 2025. у 75. години од рака једњака. Његова смрт није само још један трагичан одлазак, већ и симбол дубљег проблема који потреса Демократску странку – старост и одсуство подмлатка.

Како је Business Insider пренио, свих осам чланова Конгреса који су преминули на дужности од новембра 2022. до маја 2025. били су демократе, са просјечном старошћу од 75 година. Овај низ смрти покренуо је талас питања и забринутости о генерацијској структури и будућности странке.

Џери Коноли, дугогодишњи борац за права федералних радника и заговорник инфраструктурних пројеката, оставио је дубок траг у Представничком дому. Служио је девет мандата и био је једна од најпоузданијих фигура унутар странке. Његов одлазак, како пише The Washington Post, оставио је политички вакуум и уједно подстакао дискусије о томе колико дуго ветерани треба да остану на функцијама.

„Конгрес није стар само у годинама, већ и у идејама“, коментарише за Axios један млађи члан Демократске странке, указујући на потребу за подмлађивањем не само кадрова, већ и визије саме странке.

Статистика потврђује тренд: просјечна старост демократских чланова Представничког дома је 58,1 година, док републиканци у просјеку имају 57,4 године (Pew Research). Иако разлика изгледа занемарљиво, низ изненадних смрти указује на крхку стварност у којој сваки глас може одлучити политичку судбину закона, буџета, па и саме већине у Конгресу.

Некада симбол снаге и континуитета, Представнички дом сада изгледа као институција оптерећена временом, слика неумитног биолошког краја генерације која није на вријеме препознала потребу да се повуче. Док се застрашујућа тишина шири међу клупама које су до јуче држали политички ветерани, поставља се судбинско питање: хоће ли их неко замијенити прије него што и сама демократија почне кашљуцати од старости?

Једно је сигурно: ако Конгрес не отвори врата новим лицима, страх од губитка више неће бити само политички – већ и егзистенцијални.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: