Вријеме идиота
Емило Лабудовић
Пише: Емило Лабудовић
Неспорно је да лондонски лист „Економист”, с правом, ужива свјетску репутацију доброг познаваоца и аналитичара економских кретања, како на свјетским берзама тако и у појединим земљама. Али, по оној чувеној „да обућар не би требало да суди даље од ципела, чим се помјери са терена економије, тржишта и новца чак се и „Економист” оклизне на ниво трећеразредног политикантског памфлета са већ препознатљивим нартивом.
Наиме, лист је недавно, у ауторском уводнику, „анализирао” понашање једног броја европских земаља у области економије а све у свјетлу руско – украјинског сукоба и, с тим у вези, напорима Европске уније да изолује и економски сломи Русију. Чињеницу да један број европских земаља, чак и чланица ЕУ, нијесу доследне у спровођењу санкција којима се покушава онеспособити Русија, „Економист” ставља под лупу стереотипа који је Запад користио још током „хладноратовске реторике”, далеке од сваке објективности и реалности. Назвавши те земље „корисним идиотима”, аутор текста их оптужује за, ни мање ни више, него да се одлука о санкцијама Русији не држе из чисто „лукративних разлога”!?
Кад се економиста из „Економиста” претвори у трећеразредног гласноговорника америчко – британске идеолошкополитичке доктрине зауздавања не толико Русије колико Европе, онда му се лако омакне да „лукративно”, или корисно, као темељни интерес економског понашања како на личном тако и државном плану, прогласи – идиотлуком. Квази – стручњак из земље која је, из крајње себичних и „лукративних” разлога, напустила ЕУ, све оне који своје националне економске интересе стављају изнад америчких, оптужује за издају, сврставање уз Русију и „наношење” штете Украјини.
На списку „корисних идиота” су, прије свих, Мађарска, а онда слиједе Аустрија, Кипар, Швајцарска и Шведска. Иако су још увијек изван ЕУ, на списку су се, неизоставно, нашле Турска и Србија. Сви ови „корисни идиоти” од овог „бескорисног идиота” оптужени су за различите нивое економске сарадње са Русијом и гледање кроз прсте, односно кроз мрежу којом је опасана Русија. То што, рецимо, САД могу да политичком одлуком повећају горњу границу унутрашњег дуга и да своју инфлацију дистрибуирају широм свијета, уопште није „лукративно”. И уопште није идиотски. И уопште није у корист европског јединства. А сви други који би, из истих разлога, да слиједе сопствене интересе су чисти идиоти. Додуше корисни, али само себи.
Америчко – европска ратна авантура, или трећи поход на Русију, при чему је Украјина искоришћена за улогу повокатора – претходнице, већ је на економском плану прескупо коштала и још увијек кошта Европу, а и Енглеска и САД трпе незапамћене штете и губитке. Једини стварни побједник и „корисни идиот” је војна индустрија која се ем ослобађа нагомиланих резерви, ем се богати на развоју новог наоружања.
А кад је ријеч о „наношењу штете Украјини” она је прије свега жртва сопствених геополитичких снова и претешке улоге која јој је намијењена. Јер само идиоти, и то они прави, могли су да очекују да ће чачкање руске мечке проћи без њене одговарајуће реакције. Онај доказани идиот, али до зла бога некористан, глумац у маслинасто – зеленим варијацијама костима, који на свјетској позорници покушава да игра улогу ничим узроковане жртве, давно је прочитан и све је мање и земаља и људи који су спремни да сопствени интерес и корист жртвују зарад његових перформанси. НАТО – стратегија опкољавања Русије и продора у њено државно и територијално јединство, очигледно не иде по плану. Као што то није пошло за руком ни Наполеону ни Хитлеру, још мање ће Столтенбергу. А цех тог сулудог наума платиће, као и увијек, Европа и њени грађани.
Bravo Emile!!!!
Bravo !!!
Izvrsna analiza.