Вриједан прилог науци о српској народној књижевности

Књига ,,Епска мјеста у пјесмама Старе Црне Горе и њене околине“ аутора Љубомира И. Милутиновића и Будимира Р. Алексића промовисана је у Бањалуци, и то – на Филолошком факултету Бањалучког универзитета и у Народној и универзитетској библиотеци Републике Српске. О овој књизи, коју је објавио Институт за српску културу из Никшића, бројној бањалучкој публици – поред аутора – говорили су проф. др Биљана Панић Бабић, проф. др Мирослав Додеровић и мр Данијел Дојчиновић.

Ова студија представља евидентан и драгоцјен допринос српској науци о народној књижевности и српској фолклористици, казала је, поред осталог, проф. др Биљана Панић Бабић – декан Филолошког факултета у Бањалуци, нагласивши да су аутори реализовали изузетно обиман и сваке хвале вриједан истраживачки подухват, те да ће ова књига бити од велике користи не само проучаваоцима српског епског наслеђа него и свима овима које интересује богато српско народно стваралаштво.

Један од рецензената Милутиновићеве и Алексићеве књиге, проф. др Мирослав Додеровић, редовни професор Филозофског факултета у Никшићу, истакао је да су њени аутори урадили имопозантан посао који има сложену димензију и немјерљиву тежину. – Ова књига плијени ерудицијом, анализама огромне грађе и чињеница, обиљем одабраних примјера, оштроумним запажањима, љепотом стила и језика. Она убједљиво открива ријетко успјели спој – извора, обогаћеном слојевитошћу анализе, трезвеношћу и непристрасношћу општег суда, прецизношћу исказа, културом повезивања чињеница и одличне историјске и географске документације: око 70 публикација и извора и више од 50 картографских, фото и документационих прилога. Ово монографско-лексикографско издање цијењених и респектабилних аутора на једном мјесту нуди податке о епским мјестима Старе Црне Горе и њене околине, а који су нужни сваком заинтересованом читаоцу народних пјесама о тим крајевима. Подухват и ефикасност аутора замјењују ангажман једног комплексног научног тима – казао је, поред осталог, Додеровић.

Мр Данијел Дојчиновић са Филозофског факултета у Бањалуци је истакао да познавање карактеристика подручја Дукље, Старе Зете, Старе Црне Горе, Брда, Старе Херцеговине и приморских крајева представља нужан услов доброг читања народних епских пјесама у којима се ти крајеви помињу. – Ово монографско-лексикографско издање цијењених и респектабилних аутора управо то и чини, јер на једном мјесту нуди податке о епским мјестима Старе Црне Горе и њене околине, а који су нужни сваком заинтересованом читаоцу народних пјесама о томе крају.

Проф. др Љубомир Милутиновић је подсјетио да познавање географских појмова и мјеста које се помињу у епским пјесмама доприноси бољем разумијевању тих пјесама, те да је, поред тога, циљ двојице аутора ове књиге био да покажу колико је епска пјесма била сазрела почетком 19. вијека у доба Вука Караџића. – Подручје којим смо се позабавили обухвата Дукљу, Стару Црну Гору, Брда, Стару Херцеговину и приморска племена. Наша намјера била је да објаснимо поријекло великог броја пјесама старије тематике скупљених и забиљежених из овог подручја, истакао је Милутиновић.

Доц. др Будимир Алексић је казао да је у оквиру овог лексикографског дјела истражено скоро 250 епских пјесама из ,,Пјеваније црногорске и херцеговачке“ Симе Милутиновића Сарајлије и из Вукових збирки: друге, треће и четврте књиге ,,Српских народних пјесама“ лајпцишког издања и шесте, седме, осме и девете књиге ,,Српских народних пјесама из необјављених рукописа Вука Караџића“ које је крајем 19. и почетком 20. вијека објавио Љубомир Стојановић. Алексић је нагласио да је познавање мјеста на којима су се одигравали догађаји опјевани у анализираним пјесмама нужан услов доброг читања тих пјесма. – Наша намјера је била управо та: да у овој монографији презентујемо основне податке о тим мјестима, сматрајући да је неопходно да читаоци оцих пјесама то знају, јер ће им то омогућити боље читање и потпуније разумијевање тих пјесама. Надамо се да ће ова наша књига бити од користи како стручној и научној, тако и лаичкој јавности.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: