Vojo i Milorad
Mišo Vujović
Piše: Mišo Vujović
Prođe Sveti Luka jevanđelista i apostol, ne čestitah prijateljima i svojoj ujčevini Bulatovićima slavu.
Od rane zore – loše vesti. Dva draga čoveka zauvek su napustila ovu uskomešanu planetu. U prepodnevnim satima stiže vest da je otišao Pejat. Moj rođak i prijatelj Milorad Pejatović, nikšićki zemunac ili zemunski nikšićanin. Tih nepretenciozan čovek. Odlično je igrao fudbal , decenijama na lovadi na Ušću nedeljom u deset po kiši snegu, blatu, suncu.
Pejat ili Vojvoda kako smo ga zvali još u vreme kada se takav nadimak ili titula izgovarala šapatom, tih i nenametljiv uvek je bio pravedan i nepokolebljiv čovek – pravnik sa stavom “ni po babu ni po stričevima već po pravdi Boga Istinoga”, lojalan činjenicama svedočeći životom izvorna načela pravde i pravednosti. Pejatovići su se kao ogranak Vujovića iz Markovine krajem devetnaestog veka iz Markovine preselili u Rubeže kod Nikšića ali su do danas održali živu vezu sa svojim rođacima. Miloradov otac Obrad bio je jedan od najviđenijih ljudi Nikšićkog sreza i pre Drugog svetskog rata i posle njega.
Nepun sat nakon vesti o Miloradovoj smrti potreslo nas je još jedno tužno saznanje.
Posle duge borbe sa armijom bolesti preminuo je i Vojo moj stric Vojin Vujović, veliki šmeker, elegantni džentlamen sa manirima Harisona Forda, uvek učtiv i srdačan, u mladosti talenat za slikarstvo i vajarstvo u kome se nažalost nije ostvario i pored završetka čuvene Umetničke škole u Herceg Novom u kojoj su prve tajne likovne umetnosti učili velikani poput Uroša Toškovića, Voja Stanića i Dada Đurića i studiranja na Akadeniji likovnih umetnosti. Kao šesdeset osmaš živeo je i razmišljao razborito svojom glavom solistički individualno i otresito i držeći se postulata svojih odvažnih predaka iz junačke Markovine.
Do kraja života sa ljubavlju je nosio slike zavičaja, teškog detinjstva kao ranjeni orao koji nikada nije osetio očinsku podršku i zagrljaj.
Vojo Vujović se od mase odvajao rafiniranom finoćom,džentlamenskom elegancijom, otmenim gospodstvom.
Vojo je bio i ostaće eklatantan primer one narodne mudrosti : Za doktora se uči a gospodin se rađa. Vojo je upravo bio doktor gospodstva.
