Vođstvo protesta prešlo u antisrpske ruke, ma koliko namere inicijatora bile čiste

Piše: Srđa Trifković

Protesti protiv ovog i ovakvog režima su normalni i pravedni. Problem je da nisu politički artikulisani na iole razuman i rodoljubiv način. Ključni, uistinu definišući trenutak je upad Sabahudinovih „studenata“ na svetosavsku akademiju u Matici srpskoj u Novom Sadu i istovremeni suludi govor jednog neokomuniste i fanatično samomrziteljskog Srbina, dr Jove Bakića, na blokadi Autokomande istog dana. 

To što se „studenti“ nisu ogradili od takvih nepočinstava, niti od podrške koju su iz Prištine dobili od Aljbina Kurtija, ne obećava ništa dobro. Ukazuje da je vođstvo protesta prešlo u antisrpske ruke, ma koliko namere inicijatora bile čiste – baš kao što je februarska revolucija Kerenskog u Rusiji utrla put boljševicima.

Drugosrbijanski mrzitelji svega srpskog, finansirani spolja (ovo je empirijska činjenica, a ne „teorija zavere“), uspaničeni Trampovim zavrtanjem slavine USAID, kidnapovali su narativ o studentskim protestima. Od Sv. Save, postalo je neporecivo da je zdrava energija protesta protiv jedne loše i bankrotirane vlasti kidnapovana od ljudi koji Srbiji i Srbima (ma gde bili) ne žele ništa dobro.

Protesti sada nemaju funkciju povratka Srbije u iole normalno stanje. Pomisao da će studenti da sastavljaju neku prelaznu vladu suluda je.

Posebno je bizarno da „građanisti“ i drugosrbijanski aktivisti prozivaju SPC zbog odsustva podrške studentima, premda su po svim drugim pitanjima (abortusa, parade, transdženderizma itd.) odlučni da SPC nema pravo da se meša u ma koje pitanje države i društva.

U ovom trenutku ni NJ.Sv. niti ma ko iz episkopata ne bi trebalo da upućuje poruke drukčije od one koja je sadržana u božićnoj poslanici Patrijarha. Argument da ćemo „izgubiti poverenje mladih“ nije bez osnova, ali je potencijalno veća šteta od _de facto_ svrstavanja uz sile iz senke koje sada nesumnjivo diriguju protestima, a koje ni Srbima ni njihovoj Crkvi ne žele ništa dobro.

Na kraju sve će da splasne. Odlučujuću ulogu imaju službe bezbednosti i vojska (primeri: Nikolae Čaušesku 1989, Slobodan Milošević 2000, Bašar al Asad 2024). Za sada su Vučiću svi instrumenti oružane prinude lojalni, jer nemaju iole jasnog sagovornika na drugoj strani. Dok je tako, režim je bezbedan – takav kakav je.

Moja prognoza: *protesti će na kraju šaptom da padnu upravo zato što su ih kidnapovali antisrbi*. U sudaru loše vlasti i dezorijentisanih učesnika protesta pobediće na kraju vlast, ali bez novih izbora. Izaći će iz tog klinča još slabija nego ikada pre, dakle još spremnija da se povinuje svakom diktatu „kolektivnog Zapada“. Ovo je po mojoj proceni ishod sa verovatnoćom oko 40%.

Podvarijanta ovog scenarija jeste da Vučić raspiše nove izbore na proleće, da napravi neke ustupke u pogledu pristupa medijima i da na tim iborima SNS ipak pobedi (premda sa smanjenom većinom) – verovatnoća oko 30%.

Najmanje poželjna varijanta jeste da padne krv – možda kao posledica režiranog incidenta pod „lažnom zastavom“ – posle čega bi usledila opšta eskalacija nasilja, uvođenje vanrednog stanja i sveopšti kolaps. Ovakav ishod priželjkuju mnoge komšije u „regionu“ i drugosrbijanski fanatici. Ta opasnost i te kako postoji.

Rak mozga ne sme da zameni rak prostate.