Voćarstvo je vrhunska biznis šansa

Nedavno našim ljudima koji planiraju da se vrate u maticu pućen apel nadležnih da dođu i ulažu u poljoprivredu i zadrugarstvo. Poziv su uputili kopredsednik Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, ministar Milan Krkobabić i akademik Dragan Škorić. Kako navode iz kabineta ministra za regionalni razvoj, stigla su brojna pitanja povratnika, a najčešće ih zanima – u koju proizvodnju se isplati ulagati i u koje krajeve Srbije valja investirati.

Nacionalni tim za preporod sela Srbije u serijalu koji će uslediti narednih dana, a počeo je danas, odgovoraće na pitanja naših sunarodnika prema tematskim oblastima. Prva je voćarstvo.

Nakon što su obavljene konsultacije sa stručnjacima Akademijskog odbora za selo Srpske akademije nauka i umetnosti, ministar Krkobabić i akademik Škorić ističu da voćarstvo pokazalo kao odličan model u razvoju nerazvijenih područja Srbije i u rešavanju ekonomskih, socijalnih i demografskih problema. U toj oblasti još nismo iskoristili agroekološke uslove koje imamo i u voćarstvo vredi investirati.

„Prvi izvozni posao Srbije u Ameriku je bio izvoz suvih šljiva 1893. godine, kada je izvezeno 30.000 tona šljiva, inkasirano 37 miliona dolara i – Srbija je izbegla finansijsku krizu. Voleo bih da i danas izvoz voća i voćnih prerađevina bude zlatni posao Srbije!“, poručio je Krkobabić.

Kopredsednici Nacionalnog tima za preporod sela Srbije ističu da, prema međunarodno priznatom iskustvu profesora Zorana Keserovića, jedna porodica u Srbiji može pristojno da živi od: 2 hektara borovnice, 3,5 do 4 hektara malina, od 2,5 do 3 hektara jagoda i trešanja, ako zasadi kupine, jabuke i kruške na 5 hektara, ili orah, lesku, višnju, šljivu ili breskvu na površini od 10 hektara. Velike šanse za finansijski uspeh postoje i u gajenju jagodastih voćnih vrsta u plastenicima.

Na pitanje „a koje sorte voća je najbolje saditi“, oni su se najpre fokusirali na šljive.

Po njima su preporučljive čačanska lepotica, čačanska rodna, stenlej i svakako požegača kao najbolja sorta za preradu, a crvena ranka kao veoma pogodna za proizvodnju rakija.

Od novih sorti odlične su toptejst i prezenta. Od jabuka predlažemo sorte: zlatni delišes i gala sa svojim klonovima, greni smit, fudži.

Među višnjama prepoznatljiva u Evropi kao najbolja za preradu je oblačinska, ali treba saditi i krupnoplodne sorte kao što je šumadinka stvorena u Institutu za voćarstvo u Čačku, kao i mađarske sorte erdi botermo, erdi jubileum i ujfertoška grozdasta.

Dunja je veoma perspektivna, a trebalo bi saditi leskovačku i vranjsku ali i bugarske sorte asenica, hemis i trijumf. Iz Nacionalnog tima ističu da bi više prostora trebalo posvetiti čuvenoj autohtonoj sorti – kruški karamanki, ali bi svakako trebalo saditi viljamovku, australijsku sortu pakams trijumf i italijanske turandot i karmen.

Među jagodama, sorta kleri je vodeća, dok su za plasteničku proizvodnju odlične alba i džoli.

Iz ministarstva poručuju da šansa da povratnici iz inostranstva investiraju u voćarstvo i zarade za pristojan život svoje porodice postoji u svim krajevima Srbije.

U subotičko-horgoškom regionu najbolje uspevaju jabuka i višnja. Fruškogorski je pogodan za sve voćne vrste ali najbolje rezultate daju jabuka, breskva, trešnja i višnja.

Podunavski region je pogodan za većinu voćnih vrsta, ali se najviše gaje: jabuka, breskva, kruška, trešnja i kajsija.

Timočki region je veoma dobar za proizvodnju oraha, leske i višnje, a Šumadijski rejon za proizvodnju jabuke, šljive, maline, kupine, jagode, borovnice, breskve i kruške.

Zapadnomoravski rejon – Kraljevo, Čačak i Užice – pogodan je za šljivu, malinu i borovnicu.

U Južnomoravskom regionu – u Leskovcu, Nišu i Prokuplju najbolje rezultate daju: višnja, jagoda kruška i borovnica.

E sad, kada proizvedu, pa vremenom dođu do faze da žele i mogu da izvoze, nije loše da zanaju da u su strukturi izvoza poljoprivrednih proizvoda Srbije tri voćne vrste: malina, jabuka i višnja se nalaze među prvih deset izvoznih proizvoda. U poslednje 3-4 godine u strukturi izvoza poljoprivrednih proizvoda, voće i prerađevine od voća, nalaze se na prvom mestu sa više od 600 miliona dolara.

I Krkobabićevog kabineta ukazuju da je voćarstvo kroz istoriju imalo vrlo važnu ulogu u razvoju ekonomije Srbije. U kriznim trenucima zahvaljujući izvozu voća više puta spasavana je srpska ekonomija.

„Tako je i danas. I aktuelni projekat obnove zadrugarstva ‘500 zadruga u 500’ sela je pokazao da su voćari dobro organizovani. Upravo su zadruge iz pomenutog projekta koje se bave isključivo proizvodnjom ili preradom voća po uspešnosti ubedljivo na prvom mestu“, navedeno je u saopštenju.

Nije na odmet znati da su od četiri složene zadruge u Srbiji, dve voćarske: „Naši Voćari“ u Milićevu selu, pored Požege sa težišnjom proizvodnjom malina i „Složni voćari“ u Novom Slankamenu, opština Inđija, koja najviše proizvodi jabuke.

Izvor: Privredni.rs