Владимир Костић: Наш највећи непријатељ је полуписменост
1 min read
Владимир Костић
Председник САНУ Владимир Костић дао је савети бруцошима бањалучког универзитета.
Нa овим просторима се исувише дуго живи у паралелним, подељеним и супротстављеним световима, који се често и не додирују, не познају и, што је најгоре, не комуницирају.
Академик Душко Ковачевић написао је књигу о 20 наших подела, не инсистирајући злокобно да је списак исцрпљен. У post scriptumu-у сваког од 20 поглавља упорно понавља: „Поделе ће нам, вероватно, доћи главе и (ово мало) преостале земље. Кад би, рецимо, ова подела била ‘толерантнија’ – без мржње, горчине, прединфарктног беса, живот бисмо ‘трошили’ на практичније, корисније и паметније послове, ако нам је (већ) суђено да се свађамо, секирамо се и, до бола, нервирамо.“ Међусобно се неуморно и до истраге потказујемо и „ћерамо“, оптужујемо за издаје и мањак правоверности, изгубљени на обронцима четврте индустријске револуције у својим дилувијалним и идеолошким суровостима и примитивизму, иако смо успут заборавили због чега смо заправо кренули једни на друге и које то вође беху…
На овим просторима, генерација за генерацијом тежи нормалности, а чини ми се да бисмо и нормалност могли да дефинишемо као „потрагу за вредностима“. И ту нема половичних решења: на пример, потребно нам је добро образовање и добра наука. Јер, данас наш највећи непријатељ није неписменост, већ полуписменост, малигнији и злоћуднији израштај примитивизма и некомпетентности, који, бојим се, често гајим. Полуписменост сличи лењом планинару који се никад није попео ни близу врха, али свестан своје недоречености упорно настоји да убеди и себе и друге да је са врха због облака и магле поглед ружнији или бар неизвеснији…
У опису нарушеног вредносног система и времена које не разуме, моја генерација подло упире прстом на млађе, не признајући да су најжешћи расцепи управо у њој самој. То је својеврсно заваравање које је у основи circulus vitiosus-а у трансгенерацијском преношењу мрзовоље и транзицијских вештина сналажења, заснованих на скоројевићким „вредностима самоодржања, са редукцијом и сужавањем општег система вредности. Будућност вам већ намењује улогу оног ко ће, попут Гордијевог чвора, морати да тај circulus vitiosus пресече. И онима који Вам упорно траже да се држите традиције, али само оног облика који они виде и разумеју, па би хтели и да Вам га укратко издиктирају, пресецајући тај чвор објасните да Ви традицију успут и стварате.
Један наш изузетно мудри новинар наводи четири јахача Апокалипсе који у мојој генерацији, данас, стварају пустош: некомпетентност, корупција, хипокризија и параноја. Надам се ипак да се нећете наљутити ако вам, на маргинама овог обраћања претенциозно понудим један број несређених и несистематизованих савета, од којих можете одабрати понеке, или, одбацити све, у намери да ви деловање ваших јахача Апокалипсе (јер свака генерација их има) учините ефемерним.
Клоните се предрасуда и активно их откривајте у простору своје личности. Необично волим речи Чехова: „Сачувај ме Боже генерализација!“
Највећи проблем је издајништво…Тако и Хајдин,масон,хтјео да укине србско име академији,а и Добрица Ћосић и овај Костић желе да признамо Косово…нека се одрекне свога презимена ако одбацује Косово. Да ли би звао полицију да му неко кућу опачка..да а Косово даје јер није његово,не доживљава га тако,јер је издајник.Његов је само прљави кеш.
Svi ti koji „laprdaju“ o „pismenosti“, „kulturi“, „evropejstvu“, „suočavanju sa prošlošću“ i ostale stupidarije su „drugosrbijanski“ smradovi!
DrugoSmrdijanska gradjanerska ljiga, ovaj bi da Prizna Kosovo.
Не заборавите да се стидите – стид је основа супериорности homo sаpiens-a! Aли се стидите само онда када то сами увидите и одлучите – разлози који вам други нуде нису довољни.
U našem Rodu pravoslavnom, čini se, ne postoji čovek ko nije čuo za izreku da ko se Boga ne boji taj se ni ljudi ne stidi. Upravo su strah Božiji i stid pred ljudima garant da posedujemo sve dostojanstvo bogolikosti u kojoj nas Gospod sazda. Stid je, po svedočenjima mudrih i bogonosnih ljudi, garant našeg spasenja jer je najbudniji čuvar naše hrišćanske savesti.
Свако доба се бори против нечега. Ренесанса се борила за обнављање човека, Модерно доба се борило за утемељење демократије, итд. Најинтересантнија борба од свих до сад, води се данас. Последња борба човечанства � може изгледати чудно, је борба против стида.
Смешно је како је млади друштвени човек који � пре него се представи, мора да каже шалу којој ће се само он насмејати � заменио идеал тихог и уздржаног племића. Ови пајаци нашег времена � лежерни мужјаци који продају цигарете на комад или воде неки други, мањи посао, на изненађујући начин фасцинирају јефтине потрошаче
Како су само слатки када не могу да се сете ко је написао �Фауста�, или када кажу да је Ајнштајн компоновао сонату �Месечина�. А да ли знате шта их чини тако шармантним? Начин на који се уопште не збуне када им се каже да су глупи. Не покушавам да заменим овај идеал, идеалом Хришћанства, јер желим да ме пратите кроз цео текст. Али, предложио бих да се вратимо до античких Грка, који обично пробуде велику дозу дивљења, чак и код оних који не знају ништа о њима.
Узмимо најбољу верзију данашњег младог човека � млад, богат, поседује своју фирму, један је од двојице који се сусрећу у лифту, у реклами за спреј за полирање ципела и завидљиво гледају један другом у ципеле. Један од оних који следе упутствима свог психијатра и увек започињу разговор
Сада, замислите овог данашњег младог човека у Питагорином Врту, где су новајлије ћутале прве три године. Јасно је да би нашег човека отерали Питагорејци као дивљака, у његовом првом иступању.
Stvarno steta sto Kostic nije imao tu mogucnost da tri godine cuti na mjesto prvog intelektualca Srbije,ovako smo doznali u prvoj godini sto je pitagorejcima trebalo za tri!
Svaka čast Nikola.
Kad su nas oslobodili od Boga gledaju da nas oslobode i od morala.