Владика Јоаникије: Нека плаче Црна Гора, има и за киме – Митрополитова смрт запечатила све његове побједе
Владика Јоаникије обратио се окупљеним на сахрани нашег Митрополита Амфхилофија назвавши је „Амфилохијевим сабором“.
„Кад плачемо ако заједно плачемо лакше нам је, а плаче Црна Гора и нека плаче – има за киме. Али тај плач ће се претворити у радост, јер све што је везано за име нашег митрополита Амфилохија – све се његовом љубављу и божијом љубављу претвара у радост„, казао је владика Јоаникије.
Он је казао да је Митрополит био човјек библијски, Христов човјек – Христове голготе и Христовог васкрсења.
Епископ Јоаникије је рекао да је Митрополит открио тајну Косова и Метохије као тајну голготе.
„Исто тако и Јасеновца и Црне Горе“, рекао је владика Јоаникије истакавши да је његова смрт запечатила све његове побједе до дана данашњег.
Рекао је и да се када је народ говорио „Не дамо светиње“ то се односило да не дамо ни Острог, ни Морачу, ни Девич ни Грачаницу ни све остале светиње нашег народа.
Он је позвао народ да смогне снаге и да се поздрави са Митрополитом и молитвеном ходом га отпрати до вјечног почивалишта.
Сабрани народ је узвикивао: „Не дамо светиње!“
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Само се ЧАСНИ И ЧЕСТИТИ ЉУДИ, овако величанствено и достојанствено испраћају!
ВОЉЕНИ НАШ МИТРОПОЛИТЕ, ХРИСТОС ВАСКРСЕ!
? ? ⚪ ☦️☦️☦️
Aplauzi govirnicima su bili suvišni, sramota.
Уколико на место покојног Амфилохија, дође епископ Јоаникије и постане митрополит, знаћемо да Црна Гора иде у добром смеру.
За Владу ЦГ ћемо тек видети . Ту сам 50:50 .
Умро је велики човек.
У мрачном, црном времену, постоје људи који се издигну из те тмине и светлошћу нам покажу правац којим треба да кренемо. Једна литија, један ход, једна вера, један идентитет, показа колики смо заправо људи. И ућута цела сила те тмине којој су нас деценијама учили, пред једном малом сликом Исуса Христа коју је носило малецко дете у једној литији, у једном поносном граду, једном, а заправо широм Црне Горе. Мрак ућута, а светлост и реч прозборе.
Наш Ђедо је преузео за живота највећи терет – да из окржљалих шкољки у које смо се ми Срби из Црне Горе претварали, покаже да у сржи тога, опет поносно стоји најчистији бисер. А наш Патријарх Павле је препознао у Ђеду колико вреди, па је одлучио да тешко бреме таквог задатка падне на њега. Јер, ипак, када је тешко, препознаје се колико вредимо и то је поента тежине са којом се некад суочимо. На муци се познају јунаци. Зато је и Гора Црна, да изнедри такве људе.
И гле, ова слика данас – то је бисерна перла која представља Црногорце и Црну Гору. То је ехо времена великога Св. Саве, далековидог Св. Петра Цетињског и мудрога Његоша. То је ехо онога што Црногорци јесмо, онога што је створило Црну Гору. Еxo славне прошлости, а данас време када смо се као феникс уздигли из пепела у који су претварали. Тако је и овај човек, овај Морачки горостас, јунак нашег времена, управо ехо онога што јесмо, као што смо његов ехо и ми. И то је препознао у свима.
И то у њему препознају све оне породице са Косова и Метохије чије је убијене проналазио да би их сахранили како то човеку доликује, за које је сналазио снаге да, и поред истинске људске туге којом је био окружен, ипак, да ожалошћену фамилију мудрим речима утеши, и њихов живот колико је то могао олакша.
И оштро нас је критиковао некад. Али не из злобе, већ зарад нашега добра. И можда се неки од нас некад нису слагали увек са њим. Можда смо према њему некад и погрешили. А можда је некад и он погрешио. Ипак, сваки човек је грешан.
Али колики је човек био говори оно што ће заувек бити записано, оно што је данас у односу на оно што је пре њега било. Оног мрака пре њега које нам је замрачило наш народ и нас саме пред осталом нашом браћом, наше мило српство, наше обичаје, нашу веру, нашу цркву, нашу крсну славу, анегдоте наших ђедова и бака о људима из прошлости нашега места, наше епске песме и гусле, наша породична окупљања, наше чојство и јунаштво, нашу прошлост коју смо умало заборавили… И ове светлости која је обасјала данас Подгорицу и читаву Црну Гору, и цео народ који се сабрао пред овим храмом, а је растерала братомржњу и натерала нас да осетимо колико је један опроштај леп. Иста ова ведрине која је, у овој последњој недељи, поново као ехо времена које је текло кроз наше планине, времена када је било кишовито и тмурно, ипак растерала облаке и обасјала благом топлотом Црну Гору баш на дан када је наш Ђедо умро, и поново на данашњи дан када је сахрањен. Светлошћу којом зрачи велика душа нашега Ђеда, која сада иде у Царство небеско и у коју ћемо наставити да гледамо за век векова.
За Митрополита нашег,
за Ђеда нашег,
за великана нашег,
последњи поздрав од једног обичног човека.
i mislis da ce ti on sve ovo procitati?
Konvertititu uzmi nesto za smirenje. Manje ces da kevces.
SrBi_ Lazni_ NeRod , Idi da se liječiš vražiji kotu , ne uzimaj mitropolita u svoja prljava usta puna zlobe i mržnje, ne uzimaj njegovo čestito ime u svoja zlotvorska usta !!!!!!!!!!!!!!
TAKO TI JE BILO VAZDA
NE MOZ’ BITI ISTO GORSKI HAJDUK
I SULTANOV VAZAL
Svaka čast braćo moja.Divan je osećaj plakati a biti srećan i ponosan.Ispraćaj dostojan velikog našeg Vladike i učitelja.
Смрт не постоји
Смрт не постоји
Само живот вјечни
Смрти се не боји
Ни пијесак ријечни
Просијан кроз сито живота
Тек кад роди зрно злата
Остаје у њему сва љепота
А не златан тељиг око врата
Ријека живота тежи мору
Мијења нам облик, даје зор
Нове очи за нову зору
Нове уши за анђела хор
Смрт не постоји
Собом то знамо
Страх нас се боји
Кад Пут корачамо
Момчило
И ВИ СТЕ ВЛАДИКО БИЛИ ВЕЛИКИ ОСЛОНАЦ У СВИМ МИНУЛИМ ВРЕМЕНИМА! НЕКА ВАМ БОГ ПОДАРИ ЗДРАВЉА ДА НАСТАВИМО МИТРОПОЛИТОВ ПРАВЕДНИ ПУТ! ГДЕ ОН СТАДЕ,МИ ПРОДУЖАВАМО!
MITROPOLIT JE BIO I OSTAO NAŠA SVETINJA ,NAŠ SVETITELJ, KOJI NAS JE VRATIO BOGU BRATSKOJ SLOZI I POMIRENJU, MITROPOLIT JE UMRO SREĆAN JER JE OKUPIO SRPSKI NAROD , VJEČNA TI SLAVA ČESTITI VLADIKO ,SLAVIT ĆE TE SRPSKI NAROD I U CRNOJ GORI I U SRBIJI I DJE GOD SE NALAZIO. OSTAVIO SI NAM PUT PUN LJUBAVI. VJEČNA TI SLAVA I HVALA?????????? ISPUNIT ĆEMO AMANET TVOJ I VLADIKE NJEGOŠA, MIRNO SPAVAJTE U CARSTVU NEBESKOM. DO GODINE NA LOVĆENU ????????