Владика Јоаникије: Не против Русије, не у НАТО пакт, никад и за никад! (ВИДЕО)
1 min read
На великом протесту који је у четвртак вече, на годишњицу НАТО бомбрадовања, организован под називом „Не заборављамо“, епископ будимљанско-никшићки Јоаникије са свештенством је одржао помен за све пострадале у НАТО бомбардовању. У својој бесједи владика је поменуо имена свих настрадалих рекавши да је наша часна дужност да их се молитвено сјећамо. Он је подсјетио на аманет св. Петра Цетињског да се не окрећемо против Русије.
Бесједу владике Јоаникија преносимо у цјелости:
Помолисмо се, часни оци, драга браћо и сестре, за невине жртве, за војсковође и војнике, за дјецу, за родитеље, мајке и за одојчад, који су пострадали од злочиначке руке у вријеме НАТО напада на нашу отаџбину.
Овдје смо помињали имена дјеце и одраслих, а посебно војника, припадника Војске Југославије који су страдали од НАТО бомби и од албанских терориста у току последњег рата. А овдје мислим да је потребно, пошто их први пут овако молитвено помињемо, добили смо коначно спискове, да прочитамо још једном њихова имена и презимена, да се подјетимо на ове свете мученике за отаџбину нашу.
Овдје смо поменули дјецу страдалу на муринском мосту, дјецу од девет до четрнаест година Мирослава Кнежевића, Оливеру Максимовић, Јулију Брудар и недужне грађане страдале на томе мосту Манојла Коматину, Мирку Кочановић, Вукића Вулетића.
Они нијесу за нас “колатерална штета” него су то невине жртве које сијају пред лицем Божјим.
А посебно војници које су главе своје положили супротстављајући се безизгледно на успјех, али часно и храбро, и тиме морално утемељујући наше отачаство.
А то су: прва жртва НАТО бомбардовања у Црној Гори, у Даниловграду Саша Стајић, и војници и официри Драган Бјелановић, Саша Филиповић, Миломир Крвавац, Божо Џувер, Маринко Кандић, Марко Ралевић, Ранко Лазаревић, Горан Мирјачић, Његомир Мара, Аћим Тадић, Ђорђије Цимбаљевић, Златко Мујовић, Дејан Петрић, Симо Поповић, Данило Војводић, Предраг Леовац, Мирослав Божовић, Љубодраг Белојица, Марко Аврамовић, Славко Ђуровић, Миораг Губеринић, Звонимир Томовић, Јован Оташевић, Радуле Шћекић, Петар Комненовић, Вукоман Тешовић, Милан Контић, Божидарка Марковић, Срђан Лакићевић, Бранислав Маџгаљ, Ново Трифуновић, Жељко Бошковић, Ранко Вуковић, Жарко Никић, Дарко Машковић, Милорад Јелић, Александар Перовић, Зоран Фатић, Веселин Јововић, Бранко Чупић, Михаило Видаковић, Љубиша Јокић, Радован Вујадиновић, Витомир Поповић и Ђурко Бојовић.
Имамо овдје и двојицу припадника Војске Југославије муслиманске и католичке вјере, али њихова имена овдје не могу да поменем докле не добијем сагласност од њихових породица.
Кроз имена и презимена овдје поменутих невиних жртава са муринског моста, изгинулих војника – бранитеља наше отаџбине заступљена је цијела Црна Гора, о Херцег Новог до Чакора. Они су сачували част и образ Црне Горе војујући против силе НАТО пакта, кад је та злочиначка армада, уз помоћ албанских терориста разбијала и распарчавала нашу отаџбину.
Наша је часна дужност да их се увијек молитвено и са великим поштовањем сјећамо. Треба да их се сјете и власти Црне Горе, јер ови изгинули младићи нијесу били Вијетнамци него Црногорци.
Нажалост, наше власти ради усиљене НАТО пропаганде, потискују у заборав јунаке ове земље, који своје главе положише за отаџбину. Нијесу им до сада ниједно спомен-обиљежје подигли, нити њихова имена поменули. Али су зато, против народне воље, признали као државу незакониту натовску творевину на Косову и Метохији и тиме задали Србији дубоку рану, а Црној Гори нанијели дебелу срамоту која пада на све нас, на цијело духовно потомство Његошево.
И то им не би доста. Опет против народне воље, дадоше свој глас да се светиње Српске православне цркве на Косову и Метохији предају онима који су их палили и разарали, онима који су српска гробља разарали и скрнавили. Тиме још једном понизише и љуто уцвијелише свој народ који је до дана данашњег остао вјеран, одан и завјетан свесрпским и свеправославним светињама Косова и Метохије.
Према наказном пројекту прикључења Црне Горе НАТО пакту, њој је намијењена срамна улога да буде крпа за брисање крвавих трагова НАТО пакта и албанских терориста, да стане на страну руских непријатеља, да умјесто братске и једновјерне постане антисрпска и антируска држава.
Као поносит и гостоприман народ ми кажемо: добро су нам дошли дипломате и државници свих земаља Истока и Запада, али није добро дошла осиљена надструктура војне моћи зване НАТО пакт, која гази земље и народе а нас је у црно завила за дуго времена. Није добро дошао НАТО пакт у Црну Гору. А ако дође, доћи ће као окупатор, као злочинац на мјесто злочина.
Подсјећамо да наш народ има изреку: Ко ме лане био, ни ове године ми није мио. Часни и храбри народе Црне Горе – не заборављај. Послушај аманет Светог Петра Цетињског. Не против Русије! Не у НАТО пакт! Никад и за никад!
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Види се ко је крив. Они што ћуте, што би све да заташкају, они који се нису појавили на скупу – они су криви.
Али тачно је, треба их прозивати изнова и изнова! Ни то не треба праштати једнако као ни НАТО агресију.
Па и спомињати људе који су погинули је љубав, љубав на дјелу. Нажалост нама од политике толико зависи живот да је она испреплијетана са нашим животом као ткиво.
Владика је поменуо именом и презименом људе који су погинули, то је више него што је урадила власт која је и тада била власт, која нам је те бомбе довела повише главе а сада тражи да се убицама клањамо и љубимо им стопе.
Јесте, свештеници би требали да говоре о љубави, то им је главна мисија на коју поједини почесто ако не и сасвим забораве. Али то није тема овдје. Овдје је тема наше страдање које још увијек траје. Сви смо се ми надисали уранијума, људи умиру масовно од рака: нису жртве НАТО бомбародавања још коначне.
Ми још увијек сахрањујемо а власт нам тражи да опростимо, или још горе: да се не сјећамо.
Ми још увијек страдамо, нас НАТО још увијек убија – то је наша трагедија. И та је молитва и пркос све што имамо.
Лако је критиковати јер смо сви напучени и ситани оваквог живота који је мрцварење и ништа друго. Зато морамо да будемо мало више добри једни за друге, мало више да се волимо и кад та љубав крене да се пројави: да је подржимо.
Јер нам се нико други неће окренути. А нас уби НАТО и наша неслога.
Kad neko strada u saobraćaju prvo pitaju na koji način je stradao. Odmah za tim ko je upravljao vozilom, kolikom je brzinom išao i kakvi su bili uslovi na putu. Da li je vozač bio neodgovoran pa ga doveo u situaciju da izgubi život ili je bio pijan.
Niko na ovom skupu (i ne samo na njemu) ne pita zbog čega su ovi ljudi mrtvi. Ko ih to posla u bespotrebnu smrt? Ko ih ubi i ZBOG ČEGA IH UBI? Da li je taj što je bio na čelu države bio neodgovoran, neinformisan, pijan ili pod uticajem nekih psihoaktivnih sredstava? Da li su razlozi zbog čega su danas oni mrtvi opravdani. Da li su se sa ovim snagama, a bez ikakve pomoći među relevantnim svjetskim fakktorima, i mogućnostima ti ciljevi bili dostupni. Da li je onaj koji je upravljao našim sudbinama bio upoznat sa stavovima najjačih država u svijetu ili nas je neodgovorno gurnuo u rat bez ikakve nade da ga završimo u svoju korist.
Stoga dragi vladiko, manite se niske politikantske retorike. Prihvatite se onoga za što ste se strukovno opredijelili i propagirajte ljubav, slogu i mir. Objasnite ljudima da se do mira dolazi na milion i jedan način. Objasnite svojoj pastvi da je za postizanje mira potrebna mudrost koja te večeri nije bila na tom skupu.