• Друштво
• Издвојено

Влада задужењима довела грађане пред амбис

1 min read

7 година ‎ Слобода

Према званичној статистици, у Црној Гори је запослено око 229,3 хиљаде људи, што значи да по глави сваког запосленог који уплаћује порезе и дпориносе, јавни дуг износи 12.031 евра.

Илустрација

Велики број грађана још увјек не схвата пред који их је амбис довела неодоговорна политика ДПС власти. Та власт се у име државе, а на терет свих пореских обвезника задужила до сада за преко 2,7 милијарди евра дуга, који ће се и даље увећавати и без сумње значајно оптеретити и будуће генерације.

Захваљујући погубном управљању државом, власт је задужила црногорске грађане 2,758 милијарди евра, што је изнад границе која је прописана правилом из Мастрихта, по којем се презадуженом сматра она земља чланица ЕУ чија су јавна дуговања прешла ниво од 60 одсто бруто домаћег производа. Међутим, ово правило важи прије свега за економије које су структурно усклађене и за Црна Гору би требало да су значајно строжији. Ово прије свега из разлога што Црна Гора има енормни дефицит у спољно трговинском робном промету који се ближи застрашујућем износу од скоро двије милијарде евра, а индустрија и пољопривреда су занемарујуће и слабо конкурентне.

Према званичној статистици, у Црној Гори је запослено око 229,3 хиљаде људи, што значи да по глави сваког запосленог који уплаћује порезе и доприносе, јавни дуг износи 12.031 евра. Просјечна нето плата је 508 евра, а ако се рачуна бруто, односно са порезима и доприносима, онда је то 761 евра. Простом математиком се добија да годишња просјечна нето плата по запосленом у Црној Гори износи 6.096 евра, а годишњи износ пореза и доприноса је 3.036 евра. Ако се дуг по глави запослених особа у Црној Гори подијели са њиховим годишњим нето примањима биле би потребне двије цијеле годишње нето плате да се тај дуг врати. Ако би се пак сви порези и доприноси усмјеравали само на отплату јавног дуга, онда би за то биле потребне скоро четири године.

Према подацима Министарства финансија укупни јавни дуг Црне Горе у односу на БДП, закључно са 31. децембром 2017. износи 65,12 одсто.

Независни посланик и економски аналитичар Александар Дамјановић каже да Црна Гора све дубље клизи у дужничко ропство и да континуирани раст јавног дуга само дјелимично има “оправдање” у задужењу за ауто-пут. Он сматра да је његов раст углавном израз хроничног дефицита јавних финансија, који се финансира новим задужењима.

– То је за црногорску власт посљедњих петнаестак година тзв. „линија мањег отпора“, јер је много лакше финансирати политизовану државну администрацију и квази-државне партијске институције новим дуговима које ће „неко други некада морати да врати“, него то радити опорезивањем оних који би требали да дају на изборима „златни глас“ за власт – рекао је Дамјановић „Слободи”.

Он сматра да се ова „парадигма” неће промијенити без корјенитих политичких промјена, као и да је мање битно хоће ли се штеловањем БДП-а, укупни јавни дуг исказивати у проценту који би крио реалност.

– На другој страни, ни тзв. санационе мјере које „пуцају“ по грађанима, а не по онима који газдују државом, неће помоћи, осим што ће снизити ионако скроман животни стандард већине становништва. Неће ова и оваква власт опорезовати „своје“ нити ће обичном грађанину благовремено вратити оно што му се дугује кроз, рецимо реституцију, али ће у буџету увијек бити довољно новца, наравно од новог задужења, за давање гаранција „својима“ или за финансирање сопствених политичких „државних“ пројеката – рекао је Дамјановић и додао да ће проценат учешћа јавног дуга у скромном БДП-у, бити интересантан углавном статистичарима и онима који се професионално баве јавним финансијама.

Државни дуг Црне Горе за поменути период износи 2,627 милијарди евра и састоји се од спољњег дуга који је 2,213 милијарди и унутрашњег који износи 413,89 милиона.

У односу на крај 2016. године, државни дуг је порастао за 224,91 милиона.

Спољни дуг је у 2017. у односу на годину раније увећан за 211,21 милиона на 2,213 милијарди. Стање спољњег дуга увећано је, највећим дијелом задуживањем на међународном тржишту, у укупном износу од 189,44 милиона евра. Средстава обезбјеђена наведеним задужењима намијењена су за финансирање буџетског дефицита и отплату дуга.

Према најновијим прогнозама Европске комисије, јавни дуг Црне Горе ће ове године достићи ниво од око 70 одсто БДП-а због нових кредита и издавања еурообвезница за отпис дуга који доспијева 2019. године.

– Неочекивана отплата обавеза из прошлих година и интензивирање радова на ауто-путу Бар – Бољаре, повећали су јавни дуг на 65,1 одсто БДП-а на крају 2017. године – навели су из ЕК, која је задржала прогнозу раста црногорске економије у овој години на три одсто, а за наредну је смањена са ранијих 3,3 одсто на 2,9 одсто.

Заложили и злато

Како су из Министарства недавно сопштили, узимајући у обзир депозите Министарства финансија који укључују и 38 477 унци злата, а који су на крају прошле године били укупно 70,9 милиона евра, нето јавни дуг Црне Горе је 2,687 милијарди евра или 63,45 одсто БДП-а.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: