• Друштво

Влада одлучила да ликвидира „Монтенегро Воркс“

1 min read

3 године ‎ ИН4С

Владина Комисија за економску политику (КЕП) усвојила је информацију о скраћеном поступку добровољне ликвидације државне компаније „Монтенегро Воркс“ (МW), потврдило је „Дану“ више извора из Владе.

Информација ће се наћи на Влади или ове или наредне седмице, а након што је Влада усвоји, закључком ће се овластити Министарство финансија да спроведе скраћени поступак добровољне ликвидације.

„Монтенегро Воркс“ је основан у другој половини прошле године, а та фирма се бави праћењем и анализом финансијског стања у привредним друштвима у већинском власништву државе и стручном подршком у спровођењу реформи ради ефикаснијег управљања.

Информацију о предлозима за поступање Владе у вези статуса привредног друштва „Монтенегро Воркса“ припремило је Министарство финансија на чијем челу је Александар Дамјановић.

У информацији су, како је „Дану“ потврђено, разматрана два предлога. Један је био да се од МW направи холдинг- компанија, што је био план претходне Владе која га је основала. Али, да би се то спровело, требало би мијењати Закон о привредним друштвима, Закон о тржишту капитала, припремање закона о привредним друштвима у већинском власништву државе, односно суштински би се морао мијењати модел организације државне управе, гдје би се из државне управе измјестила контрола, као и управљање над власништвом привредних друштава, које би се предало из државних токова према позицијама газдовања/управљања у финансијским исказима друштва. То би, како је наведено у информацији, изискивало период од двије до три године и око 11-13 милиона буџетских издвајања.

Тројица министара издвојила мишљење

Претходна Влада није једногласно донијела одлуку о Статуту компаније „Монтенегро Воркс“. Тада су мишљења издвојили министар капиталних инвестиција Младен Бојанић, потпредсједник Владе, а садашњи премијер, Дритан Абазовић и бивши министар иностраних послова, а садашњи савјетник премијера, Ђорђе Радуловић. Статут је тада усвојен на предлог Спајића.

Бојанић је тада указао да предлог Статута није у сагласју са чланом 1 Одлуке о оснивању „Монтенегро Воркса“ који гласи – ‘ради надзора, праћења и анализирања финансијског стања у привредним друштвима у већинском власништву државе, као и подршке у спровођењу реформи у циљу ефикаснијег управљања истим, оснива се „Монтенегро Воркс“.

Затим је указао да је чланом 9 предложеног Статута дефинисано да оснивач (Влада) усваја годишњи извјештај о надзору над фирмама у већинском власништву државе, али није дефинисано ко припрема извјештај, као и на основу којих овлашћења „Монтенегро Воркс“ врши надзор над органима управљања тих фирми чија права, обавезе и одговорности дефинише закон о привредним друштвима. Бојанић је тада истакао да предлог Статута није утврдио Одбор директора „Монтенегро Wоркса“, како је дефинисано чланом 10 Одлуке о оснивању, већ је предлагач Статута Министарство финансија у име Владе.

Он сматра да предвиђени начин финансирања фирме, а без предлога финансијског плана, упућује на извјесне додатне трошкове, односно додатне улоге Владе.

Други предлог, који је мањинској Влади прихватљивији, јесте добровољна ликвидација по скраћеном поступку, сходно члану 260 Закона о привредним друштвима. У информацији је наведено да је друштво приходно неодрживо, да се екслузивно финансира из оснивачког капитала који је износио 490 хиљада еура, те да је изостало додатно улагање у пословање.

– Без свеобухватних реформи регулаторног оквира из првог предлога, који се не може извести по скраћеној процедури уз потребни квалитет усклађене регулативе, друштво би крај наредне године окончало у ризику неизвјесности. Друштво има два стално запослена, два запослена са уговорима на одређено и седам привремено и повремено ангажованих лица – наведено је у информацији.

Директори добијају двије, умјесто 12 нето зарада

Извршни директор „Монтенегро Воркса“ је Филип Радуловић, док је финансијски директор Јован Гошовић. Њима је уговорима предвиђена отпремнина од 12 нето плата у случају раскида, док, како пише у информацији, уколико се уговор раскине по сили закона, односно сагласно члану 163 и 164 Закона о раду, послодавац је дужан да им исплати двије просјечне мјесечне нето зараде.

Радуловићу је, према подацима Агенције за спречавање корупције, плата у прошлој години износила 2.845 еура. У овој години му је, као и свима увећана, након спровођења програма „Европа сад“, који је нова Влада недавно преименовала у програм „Нова пореска политика“.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: