Влада Црне Горе: Економија ће у овој години порасти 10,5 одсто
1 min read
Влада Црне Горе
Влада је на данашњој сједници усвојила Програм економских реформи за Црну Гору за период 2021-2023. година (ПЕР 2021).
Програм је документ у коме Влада представља економску политику Црне Горе за 2021. годину и средњорочни период и основа је за економски дијалог са Европском комисијом у процесу интеграције у ЕУ.
ПЕР 2021, како је саопштено, садржи средњорочни макрофискални оквир, уз пратећу агенду од 20 структурних реформи, које су усклађене са приоритетима дефинисаним у националним документима, националним и регионалним стратегијама, кључним документима у процесу приступања Црне Горе ЕУ, смјерницама Европске комисије и заједничким препорукама са Министарског дијалога из Брисела. Програм садржи три кључна поглавља: 3 – Макроекономски оквир, 4 – Фискални оквир и 5 – Структурне реформе.
Из Владе је саопштено да је пројекција макроекономских показатеља за период 2021-2023. базирана на претпоставци дјелимичног опоравка привредне активности, повратка на преткризни ниво и даљег економског раста, у складу са дјелимичним одржањем инвестиционе активности и започињањем новог циклуса, уз значајно високи раст извоза и приватне потрошње.
Просјечна реална стопа економског раста у периоду 2021-2023. износиће 7,6 одсто, при чему је за 2021. годину пројектован снажан опоравак од 10,5 одсто, док су за 2022. и 2023. пројектоване стопе раста од 6,5 и 5,8 одсто, респективно, саопштено је из Владе.
„Основна претпоставка сценарија заснива се на очекивањима да је у првој половини 2021. пријетња од заразе знатно умањена, док је истовремено стечен одређени колективни имунитет, уз велики број вакцинација, па се на бази тога пружа основа за бржи опоравак и раст у 2021, и у годинама које слиједе. Најважнија претпоставка пројектованих кретања у 2021. односи се на остварење прихода у туризму од 65 одсто нивоа из 2019“, наводи се у саопштењу.
Главни циљ фискалне политике у наредном средњорочном периоду односи се на стварање услова за постепени опоравак наплате јавних прихода у складу са пројектованим растом макроекономских индикатора и мјера усмјерених на стварање услова за повећање јавних прихода кроз редефинисану пореску политику, што уз смањење дискреционе јавне потрошње и смањење издвајања у дијелу капиталног буџета (проузрокованог завршетком изградње приоритетне дионице аутопута) треба да доведе до балансираности јавних финансија у средњем року и опадање јавног дуга почев од 2021. године до нивоа од 69,9 одсто БДП-а у 2023. години.
Ako se izvinite rusiji za sankcije imaćete ful turističku sezonu.sve ostalo je prvo aprilaka šala
Misliš ako ukinu sankcije, da ne bude „Đura će da ti oprosti što te tukao“.
I Kipar poslije Grčke otvorio za Srbe da idu na more. E što nas nadje od ova dva nesrećnika nesrećna.
Ovo ce se desiti kad na ku.cu nikne nokat.
Kada proizvodis jedno jaje godisnje, a onda dva sledece godine, ekonomija je porasla 100%. Nije bitan procenat, bitno je od cega je procenat!
Ха ха,данас је 01.април.Мене нећете заје.ат.
Ovi nisu normalni
Uzeli 750 meleona pa krckaju još malo. Iđe bankrot. Nezaustavljiv. Kad Milo trguje ministre, tako to biva. Bruka izdajnička. To su mne frajeri. MNE – Mentalno Ne Efikasni. Dok je Serbia plaćala i udomljavala bili su lažni carevi. Sad kad moraju sami, vidimo samo otpad ljudski. Sramota me u Beogradu reći da sam iz Crne Gore. Samo se sažaljivo osmjehnu. Bruka.