Вјечна слава Ису Махмутовићу: Човјек који није хтио да руши Његошеву капелу
1 min read
Исо Махмутовић
Није часни Исо Махмутовић, нити су Муслимани који већином себе данас називају Бошњацима, рушили Његошеву гробницу и цркву Св. Петра Цетињског на Ловћену већ су у томе учествовали идеолошки родитељи данашњих Дукљанских монтенегрина: Вељко Милатовић, Веселин Ђурановић, Марко Шпадијер, Радован Радоњић…итд.
Не знајући куда га воде на посао локални Мештровићеви руководиоци, Исо је видјевши врх Ловћена изговорио речи: „Ја нећу да рушим нечију светињу, да укаљам образ и руке, да на ђецу бацим срамоту и проклетство“ и напустио „радове“.
Крајем јуна 1972. године када су завршени припремни радови за изградњу Његошевог маузолеја управник градилишта Мирко Живковић окупио је једног јутра бригаду радника Опште-грађевинског предузећа „Титоград“.
Живковић је радницима објаснио да више нема минирања, да се сада морају латити само лаког алата неопходног да се разида и са ловћенске капе уклони стара капела.
Док је објашњавао како се то мора извести пажљиво, камен по камен, да се сваки камен мора нумерисати како би капела касније у истом облику могла да се сазида на другом мјесту, из масе радника, углавном Муслимана и Албанаца из околине Бијелог Поља, са Космета, из Крајине код Бара, Плава и Гусиња, огласио се стасити момак тридесетих година, планинским сунцем и вјетровима опаљеног лиса, и мирно, али одлучно рекао: „Ја то нећу да радим!“
На питање изненађеног и пренераженог Живковића зашто неће да ради, још мирније и одлучније је објаснио да је то светиња и да он неће да руши светињу.
Живковић није одустајао већ је покушавао да му објасни да то није никаква светиња него споменик који треба уклонити да би на његовом мјесту био подигнут много већи и љепши – да то, уосталом, није његова светиња.
-Ја сам рекао – нећу да рушим ничију светињу, а ако неко покуша да руши моју, може само преко мене мртвог, узвратио је Махмутовић.
-,А ако је то наређење и ако због тога можеш добити отказ с посла, покушао је Живковић и да припријети и тако приволи Махмутовића.
-Нема тога ко ми то може наредити, а што се тиче отказа не морате се мучити, већ га имате, ја одлазим сам, рекао он, а са њим се солидарисали и готово сви остали радници.
Човјек све то, још одлучније и убједљивије, поновио и сјутрадан кад је на Иванова корита банула екипа инспектора Службе државне безбједности да испита да то није каква завјера и организација оних који су годинама на све начине покушавали да спријече рушење капеле и кршење предсмртног аманета славног, прерано преминулог црногорског владара.
О његовом човјечном дјелу написао је српски гуслар Сава Станишић пјесму:
Ја сам човјек који прст образа има,
вјерујем да Алах са неба ме гледа,
и не могу каљат име пред људима,
Част и вјера Божија гријешити ми не да.
И не могу руку да подигнем своју,
на светињу српску што пред нама стоји,
ја поштујем вјеру, и туђу и моју,
тешко оном ко се од Бога не боји!
Ви удрите само, другови нељуди,
а ја ојдох дому, ка чељади миле,
Бог свачија дјела за живота суди,
и мени и вама, стријеле ве убиле!
То им каза у брк, ка шта човјек чини,
и ућефи један дим дувана приде,
не хтједе да грех рад пара учини,
но поносно Исо низ Ловћен отиде…“
Митрополит Амфилохије је Иса Махмутовића постхумно одликовао медаљом са ликом Његоша. Одликовање је уручено његовом сину Ћазиму, на недавном освећењу цркве Св. Петра Ловћенског Тајновидца у Бару.
„Постхумно одликујемо Златним ликом Петра Другог Тајновидца Ловћенског Иса Махмутовића зато што је, вјеран Богу и судњем дану, одбио да руши цркву Светог Петра Цетињског на Ловћену, сачувавши тиме свој образ и образ Црне Горе,“ рекао је митрополит Амфилохије.
Преузето са фејсбук странице „Историја Црне Горе“.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Neki dan Zukurlić reče u skupštinu Srbije da su srbi u Bosnu srušili 90tih 500 džamija a nijedna crkva. Možda je to ta čas što živi dovijeka. Niko nije demantova, da li je to moguće pitam se ka srpska zadribanda
Slava Isu!!! Uporedite tu velicinu sa fukarom kao sto je komlen. Oba su muslimani. Iso plemic a ovaj jado gabelj.
Najbolje sinove srpkinje su rađale pod turcima pa otkud srbi imaju veze sa hrišćanstvom
Ovaj događaj se zaista desio, ali današnja priča oko tog događaja je loša interpretacija. Iso je to odbio da uradi iz prostog sujevjerja i u to vrijeme dosta ljudi bi napravilo isto. To nije neko djelo koje zaslužuje odlikovanje, a Amfilohijeva medalja je obična politička zloupotreba tog događaja. Uostalom i Pivski manastir je uklonjen na isti način. Najodvratniji je ovaj narodni guslar. On je pravi primjer zloupotrebe narodne tradicije i primitivizma koje je šireno guslanjem u poslednjim decenijama. To su oni koji su guslama opravdavali najodvratnije zločine zabilježene u Evropu posle II sv.rata, oni zbog kojih su muslimani zamrzjeli Njegoša a mi zaboravili guslarsku tradiciju jer nas podsjeća na to zlo.
Ti si stvoren greskom, ko veliko nedjelo komlene kukurijeku
Komlene, da li bi ti takav kakavim te otac sklepao danas učinio isto ka i Iso 1972. godine? Rekao bih da ne bi. Tvoja mržnja protiv svega srpskog staviće te među najviđenije jurišnike na crkvu na Rumiji, već sjutra, nesoju.
E mučeni Komlene najbolje je da ti i tvoje komunjare,bezbožnici i bratoubice iskopate Njegoša i srušite sve što podseća na njega, pa da pričekate jedno 200-300 godina dok vam božanstvo Milo odluči da umre pa da ga popnete na Lovćen i napravite mu neki delux duplex i proglasite svetilištem, Bog …ovaj Milo da vas vidi
„Svak je rodjen da po jednom umre čast i bruka žive dovijeka“
Ima li srbin dana bez bruke ako može neki dan da neko navede osim ka ođe što se kiti tuđijem perjem.
Danas bi umjesto Milatovića, Đuranovića, Špadijera, Radonjića to radio Đuranović junior, Krivokapić, Brković, Radojičić, Fra Stevo, Šupković, Đukanović, Veljović i slični, a možda i Đenka. Od manitih i krivomozgih možeš se svakom zlu nadati. A u osnovi je njihovo bezbožništvo i sitni interes, zbog koga bi izdali i uništili sve zajedničko. Sad se vidi koliko je jedan nepoznati Iso bio veći od svih tzv. crnogorskih, komunističkih veličina. Jedan Iso se nije bojao vlasti, već samo Boga i zatomu svaka čast pripada. Ljudi su ljudi, pa ma kome narodu ili vjeri pripadali. Iso je i simbol pojedinačnog otpora zlu, a zato treba imati puno vjere i hrabrosti.
Исо није пао с Марса као муслиман, он зна да су његови некад били православци, а он је био муслиман, и коју год светињу да сруши – срушио би своју. Неке ствари се једноставно не раде, што је господин и показао. Али прво и прво, ми смо један народ, што је Ису било јасно, за разлику од многих данас. Вјечна слава овом примјеру чојства и јунаштва.
Дубоки наклон храбри и поштени човјече.
… Mahmutović je svakome poduka, ako drži do sebe.
Da nas još i prisjetiti da ne brzamo kada sudimo ljudima i narodima.
… Bolji ovaj muslimanski brat, svakog Srbina pravoslavca da postidi.
(Brza pamet i grke su riječi čovjeku najveći, ako ne i jedini neprijatelj.)
… A ovaj Srbin muhamhedanske vjere, e, on se imao zašto rađati da u Dženet stiže.
Primjer.
Na čast svojoj vjeri i Dinu svome.
… Opomena. Svima nama, svejedno kojem se Bogu molimo, kako je on biće Jedan.
E moj Iso ljudino ljudska.Sacuva obraz za tvoja pokoljenja.Hvala ti za sva vremena!
iso, srbin, legenda srpstva, svo mahmutović i drugi turci da se ugledaju na isa srbina
Pravi muslimani biti i pravi pravoslavci ,iako ralicite vjere ,obicaja i navika,lako ce se razumjeti i dogovoriti. Sve se zna,da nista ne izmisljamo.
Ali,grupa komunjarske kopiladi nas zavadja decenijama.Zbog svoje koristi i interesa.
Mi smo nase rijesili,jos pod kraljem Nikolom.
Nego,nesoja i budala ne fali.
Ko digao ruku na crkvu na Rumiji, neka mu zemlja kosti izbači,da se paščad s njima potezaju.Kako njemu ,tako i na svako mi koljeno.
Hvala ti Idrize. Kamo srece da je više takvih. Bog dao zdravlje i dobru sreću tebi i tvojoj porodici.